ЗА СРБИЈУ КОЈА РАСТЕ И ТЕК ТРЕБА ДА СЕ РАЂА: У срцу Шумадије, Такову, чувају традицију и чекају нове нараштаје

У ТАКОВУ, самом срцу Шумадије и српске историје, у згради некадашње основне школе, последње три деценије отворен је Таковски музеј Другог српског устанка који окупља ђаке и намернике, нудећи радозналим погледима сталну поставку "Други српски устанак и српска револуција 1804 - 1839". А у централном делу здања, чувена слика Паје Јовановића и тренутак када је почела да се ствара модерна Србија...

фото В.Стругар

- Слика "Таковски устанак" настала је 1895, на захтев краља Милана. Када је овде стигла, готово век касније, 1994, осигурана је и процењена на, ондашњих, два милиона немачких марака. То је њена материјална вредност, док за нас има непроцењив значај. Паја Јовановић је говорио да је слика спој прошлости, садашњости и будућности. Прошлост је 350 година проведених под Турцима, садашњост види у подизању устанка, а будућност у лику жене са дететом у наручју: Србије која тек треба да се роди - објашњава кустос Никола Петаковић.

Истиче и да део Музеја обухвата период од 1804. до 1813. и време Првог српског устанка. После његовог слома, већ наредне године, дешава се Хаџи Проданова буна у чијем гушењу је велики удео имао Милош Обреновић, потоњи вођа Другог српског устанка.

- Годину раније он се предао Турцима испред таковске цркве. Амнестирали су га за учешће у устанку, јер им је био потребан неко да умири Србе и, што је још важније, да сакупља порез. Милош је успео да се наметне, а у гушењу буне на страни Турака учествовало је још много Срба... - прича Петаковић.

Алиби за овакав потез, каже кустос, Милош проналази у чињеници да је 100.000 људи избегло после слома првог устанка, а пошто је много мушкараца изгинуло, истицао је да треба времена да садашњи дечаци израсту у војнике.

фото: Википедија

- Други разлог што је учествовао у гашењу буне било је време: јесен, непогодна за ратна дејства. Трећа, и можда кључна ствар је геополитичка ситуација која нам није била наклоњена. Али, већ у пролеће 1815. начињен је иницијални договор о подизању новог устанка. Милош на овом скупу није био, јер је био утамничен у Београдској тврђави са виђенијим Србима. Кажу да је "преломио" када је угледао набијену главу Станоја Главаша на тврђави. Стражар из његове пратње, тада му је рекао: "Е, мој Милоше, бива да је твоја глава следећа..." Успео је да поткупи стражара, докопао се Рудничке нахије и прикључио покрету. Кључни договор био је у манастиру Враћевшница, педесетак километара одавде, где је донета одлука о подизању устанка на Цвети, када се традиционално одржавао сабор, а да окупљање не буде сумњиво.

И онда, испред исте оне таковске цркве брвнаре где се предао Турцима, Милош подиже устанак. Ту је формирана и скупштина, а устаници су се причестили у цркви брвнари.

- Обукао је тада своју најсвечанију доламу, узео барјак скривен испод једне букве и тамо изговарио оне чувене речи, око којих се и данас многи споре. Највероватнија верзија гласи: "Ево мене, ето вама рата с Турцима".

Устанак је завршен у јесен 1815, са много мање жртава него у претходном који је трајао пуних девет година.

- Милош ступа у област у којој је био највиспренији, а то је дипломатија. Договором са Марашли Али-пашом склапа мир. Верујем да је један од најважнијих момената чињеница да је пуних 15 година преговарао са Портом око добијања првог званичног документа којим се тековине овог устанка стављају на папир и у законски оквир. За све то време, успева да држи народ умирен, са веровањем да нису залуд ратовали и гинули. Све до првог Хатишерифа, 1829, којим се дају први обриси државности, а Србија постаје аутономна кнежевина у оквиру турског царства. Успут, Милош мисли и о својој користи и тражи титулу наследног кнеза...

Другим Хатишерифом је уобличена српска државност, да би 1835. Скупштина донела један од најлибералнијих устава Европе.

- Почињу да се враћају људи, па Србија у то време има стопу досељавања највећу у свету. Милош је, неспорно, био велики државник, али је истовремено мислио и на своју корист. Неки тврде и да је био најбогатији човек на Балкану... - каже Петаковић.

На историјском месту, где се Милош 1813. предао Турцима, а само две године касније основана Скупштина, налази се црква брвнара посвећена Светом Ђорђу. Подигнута је 1795. на темељима старије богомоље коју су Турци спалили седам деценија раније.

- У потпуности је урађена од храстовог дрвета осим лучног, врбовог дела зарад лакшег савијања - објашњава Петаковић. - По својим карактеристикама је монтажно-демонтажна. Готово без закивака, "спакована" као "лего" коцкице. Легенда каже да је тако грађена да би се за ноћ могла преместити на друго место уколико јој запрети опасност.

У Такову је и црква Светог Саве на Савинцу, прва задужбина Милоша Обреновића:

- Црква је и прва светиња, још од средњег века, грађена од чврстог материјала, камена. Саграђена је од тесаног ружичастог пешчара и освећена 1821. Подигао ју је Милутин Гођевац, један од најбољих неимара тога доба. Вук Караџић оставио је запис о овој цркви, не слутећи да ће баш ту свој мир пронаћи његова кћи Мина Вукомановић Караџић. У њој је сахрањена, а црква је и својеврстан маузолеј породице Вукомановић, из које потиче Милошева супруга Љубица. Овде су пренете и кости Обрена Мартиновића, родоначелника лозе Обреновића.

Под сводом богомоље однедавно су и столичице за најмлађе вернике: место за Србију која расте и, по замисли Паје Јовановића, тек треба да се рађа...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације