ТЕСЛА ПОПУЛАРНИЈИ И ОД ЂОКОВИЋА: Тунис, земља скромних људи богате душе, опоравља се од Арапског пролећа, тероризма и ковида

ШАРЕНИЛО језика, шаренило обичаја, шаренило предела. Укуса и мириса ... Учини се понекад да се овде слива барем пола планете.

Д. Матовић

Можда је ово најмања земља у северној Африци, али је препуна историјских знаменитости и природних лепота. Од обале са пудерастим белим песком и тиркизним морем, грађевина из римског периода и Картагине, до оаза у средишту пустиње Сахаре. Они који су закорачили у срце ове земље открили су право богатство од раскошне културе и укусне хране до гостопримства које оставља без речи.

Ово је Тунис, вага богатства и сиромаштва. Једно је извесно - ово је земља која се деценију после Арапског пролећа борила и изборила за сигурност сваког грађанина. Свог, и оног који овде допутује из било кога краја света. Ово лето, а оно у Тунису још траје, било је благодетно за бројне госте. Многи су оклевали да дођу. То је место где се предрасуде руше и замењују незаборавним искуствима. Посетили смо најпознатија летовалишта Хамамет, Тунис, Сус, Монастир, обишли један од најлепших тунишанских градића Сиди бу Саид, па Картагину... Хотели су пуни Немаца, Енглеза, Алжираца, Француза, Чеха, Пољака, Срба, као у пику сезоне.

- Тунис је био атрактивна туристичка дестинација до 2011, када се десило Арапско пролеће, које је донело низ промена у арапском свету на северу Африке - каже нам Душан Анастасов, туристички радник који организује мрежу српских туристичких водича у Тунису. - Тада се нагло смањио број туриста. Ситуација се делимично поправила 2014. године, а онда су се 2015. догодила два терористичка напада, први у марту у музеју Бардо, а три месеца касније на плажи познатог хотела у Сусу. Укинути су летови за Тунис, а убрзо пошто је скинута та забрана дошао је ковид. Тек ове године имали су праву туристичку сезону, иако и даље не раде сви хотели. Уверен сам да ће Тунишани новац који су овог лета зарадили од туризма уложити у њихово опремање.

Д. Матовић

Прича нам Анастасов како су пре 2011. поједини пензионери из Србије проводили зиму у Тунису. Било им је јефтиније него да плаћају грејање! Сада то раде немачки пензионери. Клима је овде блага, хотели имају базене са топлом водом, изванредне аниматоре за госте свих узраста, па и за оне најстарије. Тунис и Русија су једине земље које имају факултете за аниматоре. Школство је бесплатно, служење војног рока - обавезно.

- Учитељи и професори су веома поштована занимања код нас - говори Хаким Фаиди, локални туристички водич. - Цењени су и лекари. Сваке године, нажалост, осам стотина лекара оде из земље, највише у Француску. Упркос напорима наше владе, и други млади људи када се исшколују напуштају земљу у потрази за бољим животом.

Д. Матовић

Стижемо у Хамамет, први град у нашој тури. Уске улице, са много мачака и лепо украшеним вратима. Мачке се овде сматрају најчистијим животињама. Њихова улога је важна - уништавају глодаре у збијеним улицама. Док шетамо кроз градску медину опасану високим зидинама, чини нам се као да смо се вратили у неко давно време. Одједном све модерно нестаје и налазимо се у потпуно другачијем амбијенту, окружени шаренилом робе и трговцима који нуде најразличитије ствари. Почиње ценкање. Ко је мало вештији у томе за 50 евра може да купи кожни ранац, кожну торбу, каиш, мушку кожну торбу, традиционални кавез за птице, арганово уље и вероватно још нешто. На крају нам је задовољан трговац поклонио неколико магнета.

- Тунис пружа оно што многе дестинације не пружају, а то је јефтина ванпансионска потрошња - каже Душан Анастасов. - Добри кожни комади могу да се купе за мало новца.

Д. Матовић

Култура Туниса је раскошна и разнолика, са утицајима берберске, арапске и француске традиције. Овде су се, последњих 30 векова смењивали многи народи, од Феничана до Француза. Становници најчешће говоре три језика - арапски, француски и енглески. Чини се, ипак, да је у главном граду, који носи исто име као држава, време стало пре десетак година. Од пре месец дана ради национални музеј Бардо, који садржи највећу колекцију мозаика на свету. Занимљиво је да је 1960. на отварању свечану врпцу пресекао Јосип Броз Тито, кога се живо сећају старији Тунишани. Памте да је он први подржао њихову независност и првог председника Хабиба Бургибу. Тунис је до 1956. био француска колонија. Млађи Тунишани фасцинирани су делом Николе Тесле. Славни српски проналазач у Тунису је популарнији чак и од тенисера Новака Ђоковића. Кад им кажемо да смо из Србије, они нас погледају и кажу: "А, Никола Тесла." На улазу у главни град дочекује нас велики мурал са Теслиним ликом.

- Заволео сам српске туристе - каже наш водич Фаиди, док разгледамо град. - Срби не касне, нису напорни, воле и познају нашу културу. Почео сам да учим српски језик.

Д. Матовић

На улицама главног града сусрећемо Тунишане - људи скромни, сиромашни, али великог срца. Њихова добродошлица је незаборавна. Труде се да гостопримство покажу и тако што ће научити макар неколико речи језика својих гостију. Тунис подсећа на француске градове. На улазу у медину, својеврсну градску пијацу са џамијом, налази се и тријумфална капија. Шетња кроз својеврсну пијацу може да буде напорна због великог броја трговаца који покушавају да продају своју робу.

- Тунишани су мање-више сиромашни. Прошли су кроз тежак период и још нису успели да се опораве - каже Анастасов. - Народ се разликује кад се крене од севера ка југу, али сви воле да се друже. Живот није лак овде, но гориво и храна су јефтини. Ништа није скупо, као у европским земљама. Иако су плате у хотелима од 170 до 200 евра месечно, људи су сачували свој понос и достојанство. Њихова способност да се упркос различитим изазовима радују животу, подсећа да права вредност лежи у њиховим срцима.

Д. Матовић

ПРОФЕСОР ИЗ СУСА

У МАГИЧНОМ окружењу, ваздух је био испуњен мирисима зачина и морске воде, док смо шетали кроз уске пролазе у медини у Сусу, догодило се нешто посебно. Зауставио нас је благо љубазни господин и поздравио нас на српском: "Добар дан, пријатељи. Одакле сте?" Осетили смо топлину и отвореност у његовом гласу. Професор Фузи нас је позвао на чај у оближњи ресторан, где смо наставили разговор о нашим земљама и културама. Фузи нам је открио да у школи предаје енглески, италијански и шпански језик:

- Много српских туриста долази овде на летовање, али Срби не живе овде. Нажалост. Срби су много добар народ.

Тунис је, рекло би се, најлибералнија арапска земља. Још је Бургиба увео моногамију, као и да жене не могу да ступе у брак пре него што напуне 18 година. Дозволио им је да се школују и да не морају да носе хиџаб. Ти закони су и даље на снази. У кафанама су, ипак, само мушкарци.

- Мушкарци воле да седе у кафанама, да играју арапске игре, разговарају и гледају ко пролази - истиче Анастасов. - Често у шали кажу да беже из куће да их жене не би терале да раде. Оне брину о деци, а многе од њих су и запослене. Ретке су данас породице које имају много деце. Мушкарци се шале да им није право то што не могу да имају више жена. Ипак, лепо је што оне имају сва права, раде све послове и возе аутомобиле. Пре Арапског пролећа Тунис је био земља свих нација, а онда су почели да размишљају ко коме припада.

Д. Матовић

Одлазимо у Сиди бу Саид, уметнички градић који подсећа на Санторини у Африци. Ово насеље изнад мора, са белим кућама и плавим прозорима, уским и стрмим улицама је у овим бојама од двадесетих година прошлог века, када је договорено да се даље развија у овом руху. Једино је кућа на улазу остала у изворним бојама, јер је власник на тај начин желео да сачува успомену на преминуле родитеље. Све врви од туриста.

- Много је легенди које се пренесе о Сиди бу Саиду - прича нам водич Хаиди док се пењемо стрмом улицом. - У ово место наводно је дошао морепловац који је желео да амбијент кикландских острва пренесе у Тунис. Ова комбинација боја, међутим, има и своју практичну примену - бела се мање загрева током врелих летњих дана, а специфична нијанса плаве, по њиховој пракси, одбија инсекте.

Д. Матовић

Тунис је углавном муслиманска земља, иако је прилично либерална. Препорука је да се жене не облаче изазовно, осим у хотелима и на плажи. Нема потребе да се покрива коса, ако се не улази у џамију. Тунишанке ретко носе хиџаб у свакодневном животу. Ноћу се овде више живи због велике врућине. Жене често излазе без мушке пратње и ништа им се ружно не догађа. Полиција је присутна, али није видљива. Катанац на полицијској станици у Сусу је указивао на сигурност града.

- Не желимо да говоримо о безбедности, јер би то требало да буде ваше искуство - рекао нам је Таофи Гајер, директор борда туризма за регију Сус. - Седимо на отвореном, у ресторану, у луци. Да ли страхујете за своју безбедност? Тако је у свим ноћним клубовима. Све чинимо да се туристи из свих делова света осећају сигурно у нашој земљи. Једна од стратегија наше земље је безбедност. Имамо много полицајаца у униформама и у цивилу. Полицијске патроле су на путевима, контролишу улазе и излазе у град. Не желимо да се деси неки инцидент, а ако ћемо да говоримо језиком статистике - терористички напади у Тунису су ретки као у западној Европи.

Тунис је земља која припада Сахари, уколико нема кишних месеци дешава се да приморски градови немају воде. Током наше посете на снази су биле рестрикције од осам увече до шест ујутру. Хотели и ресторани су све време имали воду.

- Навикне се човек и на то - каже Анастасов.

Д. Матовић

ЛЕК - ПАРАДАЈЗ

ПЛАЖЕ у Тунису се разликују од регије до регије. Песак је увек бео и увек хладан, зато што је махом настао од дробљених шкољки. Важи правило да ће алге које избаци, море узети назад. Туристе то не би требало да плаши. С времена на време, због топлог мора појаве се медузе које могу да опеку. Туристи их виде зато што је чисто море. Уколико их ипак ожаре, на рецепцији ће им дати најефикаснији лек - парадајз.

Иначе, Тунишани су велики гурмани. Њихова кухиња представља микс неколико различитих култура. Храна није јака и много зачињена, делује да су највише преузели од Француза. Воле да им оброк представља ритуал, да траје и да се током њега прича и ужива.

У кафанама и на улицама, људи певају и играју, као да су заборавили све бриге и изазове. Уморни кочијаши спавају у својим кочијама. Тако чекају нови дан и нову шансу за зараду.

- Богатство и сиромаштво су релативни појмови - истиче Анастасов. - Тунишани су сиромашни у материјалном смислу, али богати у души. Њихова великодушност и срдачност су непроцењиви.

Препоручујемо

Регион

1 4

ДОЈАДИО ЈОЈ ТЕРЕТ БРОЗА: Титова праунука одлучила да се презива Хас, као бивша супруга покојног председника СФРЈ (ФОТО)

28. 03. 2022. у 23:56

Друштво

2 34

(ИСПРАВКА) Приче о "лажном Титу" само су теорија завере

21. 01. 2022. у 17:14

Друштво

9 44

ОДАО СЕ ШТА ЈЕ МИСЛИО О СРБИМА: Први говор Тита у ослобођеном Београду након рата

19. 10. 2021. у 23:15

Репортаже

0 14

ЈОШ ЈЕДАН ТЕСЛИН ИЗУМ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ: Да га није патентирао не бисмо се данас возили у аутима

06. 05. 2023. у 08:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације