ИМА 91 ГОДИНУ И ЗИДА БУНАРЕ: Костадин вешт у занату који живот значи

ТЕК када бунар пресуши, зна се колико вена земље - вода, вреди. Без ње се не живи. Зато онај који је вичан да бунаре гради човеку живот даје.

Фото:З.Глигоријевић

Деда Костадин Марковић, из рековачког села Сиљевице, има 91 годину, али бунаре гради као да му је 19. Закорачио је у десету деценију живота, најстарији је у селу, али и најстарији бунарџија у овој поморавској општини, један од малобројних мајстора вештих овом старом занату.

Првих јесењих дана, обасјаних сунцем, увелико је радио у дворишту свог презимењака Бранивоја (78), у селу Баре. Зидао је бунар дубок око три и по метра. Слагао је ред по ред камена, зналачки, све "мерећи" погледом боље него метром, са искуством које се одмах уочава. Освајао бунар од дна према врху. Каже да не воли да их копа, јер је то радио његов отац Богомир, већ само зида оне које је ископала машина.

- Мало користим туђу радну снагу, јер је камен тежак - шали се деда Костадин док му Бранивоје додаје камење.

Када је озидао овај бунар, у истом дворишту почео је да зида још један. Помоћник му је био Бранивојев син, у Левчу познат као Неша Барац.

Говорљив, ведар, пун неке чудесне позитивне енергије, причао нам је деда Костадин, све док је успут зидао ред по ред нови бунар, да је давних година од оца научио бунарџијски занат и прављење дрвенице за запрежна кола. Али, вели да је вичан и другим занатима. Сам је их је научио: столарски, пинтерски, ковачки, зидарски и тесарски. Занате је, каже, "крао". Гледао би како неко ради и одмах би отишао да их и сам испроба. Па је сваки освајао мало-помало. И све му је, тврди, ишло од руке. Неколико месеци је радио и као рудар, где је хлеб стварно са седам кора, па се бавио и пољопривредом али и калемарством. Имао је и воденицу са каменим млином у коју је уложио много труда и рада, али, како су се појавиле воденице на струју, било је све мање посла, па је престао да меље брашно. 

Foto: Фото:З.Глигоријевић

POGLEDAJ GALERIJU

- Куће знам да "скројим" од темеља до крова и то радим веома педантно. Кров знам да укројим мајсторски. Направио сам више од стотину кровова. Био бих још јачи да нисам доживео велике трагедије. Син Илија доживео је срчани удар док је фрезирао лук, а кћерка Милица је од неке бољке умрла за два месеца. Супруга Славка била је болешљива, калај работа. Кад нам је син преминуо, баталила је терапију и одлучила је да умре. Носим то бреме, али се некако борим - каже нам деда Костадин.

За живот верује да је чудо. Велико чудо. Али истовремено сматра да судбина свакоме одређује и лепе или трновите дане на животном путу. Човек, вели, мора да прође и једним и другим путем. Иако је радио у рударској јами, на великим висинама, али и дубинама, срећом, никада се није повредио. Здравље га, вели, добро служи. Тако је, верује, "прописао" онај горе. Једино, каже, користи "медицинске карамеле" против повишеног крвног притиска и имао је проблем са видом на једном оку.

- Оправио сам се, међутим, око марта ове године. Очни лекар који ми је оперисао око као да ме је вратио десет година у рикверц. Осећам се толико млађе. Имам елан за посао, а добио сам и неку снагу. Није ми запело да морам да радим, али се радо одазовем кад год ме неко позове, јер волим да се дружим, да ћаскам и шалим се са људима. Волим да, што би се у овом нашем крају рекло, тандарам. Најтеже ми је кад сам сам, јер не знам на коју ћу страну да кренем. Најтеже је човеку кад је сам. Ето, скоро сам радио дивлије на једном крову, јер нема мајстора који то уме да уради. Свашта нешто знам, а ето, да будем искрен, једино ми је жао што никако нисам научио да пливам. Е, то бих баш волео да знам - прича нам деда Костадин.

Открива нам и да нико у његовој ближој фамилији није био дуговечан, али он верује да су за његову 91. најзаслужнија његова умереност у јелу и пићу, то што је непрестано у покрету и што увек нешто ради.

- Радићу докле год будем могао. Волим да се нашалим па често кажем да ћу да радим до стоте, онда ћу да прославим век живота и тада ћу да се пензионишем. Тако сам решио. Пољопривредну пензију примам већ 26 година, али бих да остварим мало већу - шали се деда Костадин, који има два унука и унуку.

Младима поручује да се врате природи, да науче старе занате и да "батале" компјутере, јер губе време, криве кичму, оштећују вид и зраче се... 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације