НА КАВКАЗУ, МЕЂУ ОРЛОВИМА И ЉУДИМА: У три азербејџанска села - Киналиг, Грз и Лаза, из дубине прошлости сачували језик, архитектуру...

У КАВКАСКОМ кланцу ја знам једну стену, још орао може на оштрицу њену...

Фото приватна архива

Те врлети, пре готово двеста година овековечене песмом Михаила Љермонтова (протераног због побуњеничких стихова у најзабитији део рускога царства, у данашњи Азербејџан), стреме и даље ка небу, уздижу сву тајанственост планинског масива који, од Црног мора до Каспијског језера, спаја Европу и Азију.

Фото приватна архива

И на тој високој раскрсници светова, ушушкана у зелени кафтан стрмих падина, три азербејџанска села - Киналиг, Грз и Лаза - сведоче о исконској борби за опстанак у суровим климатским условима, на надомрској висини изнад 2.000 метра. Међусобно удаљена по двадесетак километара, а стотинама година одесечена од магистралних путева остатка цивилизације, сва три села очувала су сопствени, аутентични језик, писмо, архитектуру, културу.

Најудаљеније од ова три места из области Губа, уједно и највише - Киналиг, сматра се једним од најстаријих насељених места на свету, а трагови воде до археолошких ископина из бронзаног доба. Његове становнике помиње у својој "Географији" и староримски писац Страбон, као једно од 26 племена кавкаске Албаније, која се ту простирала од првог века пре нове ере. Сами верују да им порекло сеже и дубље, чак до библијског - Ноја.

Фото приватна архива

Живот у њиховим кућама од исушених блокова гнојива и сламе, слаганих ред хоризонтално, ред укосо, у којима се још једе и спава на поду, 21. век окрзнуо је све чешћим посетама туриста, и вај-фај уређајима. Да тим путницима покажу ко су, али и сачувају памћење, у селу којим свуда наоколо слободно шетају гуске и кокошке, говеда и магарци, поносни на дубоке корене, житељи су самоиницијативно и самоорганизовано, пре две деценије, отворили музеј.

На поставци су стари новчићи, камене и керамичке посуде, пожутеле књиге, пегле, ћилими, шарене чарапе и шалови, кожна обућа (готово идентична нашим опанцима), за коју дежурни волонтер у музеју тврди да нема посебан назив. Ту је и табла са транскрипцијом њиховог писма на латиници... А друштвени живот одвија се у оближњој месној заједници, испред које "кибицују" старији становници, и у локалној чајџиници (импровизованој дашчаној веранди једне приватне куће).

Фото приватна архива

Над импозантном каменим масивом који надкриљује село Грз, крила раширио - орао. Не онај из песме, већ од камена. Од Киналига до Грза, делимично дуж кањона реке Гудиалчај, иде се пешице, или на коњу. Колски пут је дужи, неасфалтиран. Савладава га најбоље "лада нива", као и неко друго руско теренско возило. И ово село, најснежније у Азербејџану, које се забели већ у октобру, има древни, само њима знан језик. Говоре и азербејџански, а старији и руски.

Фото приватна архива

Домаћин Јашар, каже да га је научио у војсци у Харкову (док су још били део СССР). Са своје трпезе нуди све што је произведено на његовом имању (осим лубенице): сир, павлаку, кисело млеко, путер, хлеб, парадајз, краставац, ћуфте, слатко, компот... Има три сина и све их је школовао. Двојица су сеоски учитељи, трећи планинарски водич. Али, само једну снаху и унучицу. Брине како ће удомити још двојицу потомака. Неће, каже, девојке више да се удају за младиће из планинских села.

Наспрам Јашаровог имања, кога краси и цветна башта, са лептирима у непрекидој игри (има их иначе у свим бојама и облицима на пропланцима Какваза), комшиница спрема огрев за зиму. Жена у чије лице су дубоке трагове утиснули ветрови и жеге од којих у пољима нема ни дрвцета за заклон, уз помоћ двоје унучади меша балегу и прави брикете. Слаже их да се осуше до грејне сезоне. Ово еколошко гориво вековима је у употреби на просторима где је природа научила човека да ништа није за бацање. Да крава храни млеком, али даје и топлоту. За дуге зимске месеце, за грејање душе, житељима Грза на располагању је и сеоска библиотека (још један "реликт" совјетског система). Веза са светом је и понека сателитска ТВ антена.

Фото приватна архива

Из овог кавкаског троугла, село Лаза, настањено потомцима старог народа Лезгини, сместило се у најпитомије окружење. Око њега се са околних висова у каскадама, спуштају и шуме водопади. Испод једног, у центру места, су два кафића, у којима може да се поручи и брза храна и свежа пастрмка. У овом локалном популарном излетишту, до пред ноћ, забавља се и младо и старо, чују се музика... Спуштајући се из Лазе до градића Гусар, пролази се поред новог, ексклузивног скијашгог центра, на чијој елеганцији може да позавиди и Швајцарска. Недирнутој лепоти Кавказа пришуњао се луксуз и комоција наших дана. А у Гусару, непосредно испод градског парка, испед куће у којој је 1837. живео Љермонтов, споменик бунтовном аутору "Јунака нашег доба", и стихови:

Фото приватна архива

"Поздрављам те Кавказе сиви, по твојим горама нисам путник чудни..."

Чај и слатко

Фото приватна архива

МНОГИ културни обичаји укрштају се у Азербејџану, а начин испијање чаја спојио је турске и руске утицаје. Чај се спрема помоћу самовара, пије из малих стаклених чаша, као у Турској, али уз слатко и карамеле, као у Русији.

Препоручујемо

Свет

0 1

ЗАХАРОВА НОСИ МАСЛИНОВУ ГРАНЧИЦУ: Русија у мисији мирења Јерменије и Азербејџана

12. 09. 2023. у 15:54

Свет

0 1

ПАШИЊАН: Спремни смо да разговарамо о условима деескалације на граници са Азербејџаном

09. 09. 2023. у 22:00

Остали спортови

0 6

УСПОН У ЧАСТ 75 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА: Планинарско друштво "Победа" прво у Србији освојило Батардјузју, највиши врх Азербејџана

17. 08. 2023. у 15:17

Свет

0 1

РАЗМЕНИЛИ МИШЉЕЊА О ИЗГЛЕДИМА ЗА ДЕБАТУ: Лавров разговарао са јерменским колегом о ситуацији у Нагорно-Карабаху

16. 08. 2023. у 18:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације