КАМЕН ПО КАМЕН, КУЋУ ПРЕНЕО У БАЊАЛУКУ ПОСЛЕ "ОЛУЈЕ": "Ка'су доћерали задњу туру, види фали они љепшије комада - укро јопет лопов"

БАСТАСИ, православно село, село у доњем Ливањском пољу, помало ни царско ни спахијско. Административно припада Грахову, а парохија му је у Ливну. Има струју воду, асфалтни пут, телефонске линије и сателитске сигнале. Куће су „здраве“, од чврстих материјала, спратне и приземне, имају фасаде и купатила. Само нема људи. Отерала их је злогласна „Олује“, па је село готово пусто.

Фото: Р. Шегрт/ Приватна архива

Највише Басташана сада живи у Бањалуци и Кикинди. Баш у граду на Врбасу написана је драгоцена књига о изворном говору Басташана којим су причали они који су тамо живели пре 28 година.

- И ово ћу ти причати па ти слимај слободно - рекла је Басташанка рођена 1923. године.

Она више није са ове стране света, као ни многи који су тамо живели, али је велика срећа па је најученији и најобразованији Басташанин, др Драгомир Козомара, професор Филолошког факултета у Бањалуци, написао драгоцену књигу "Фонетске особине говора Бастаса" чији су издавачи САНУ и Институт за српски језик. Њена вредност је вишеструка, јер није само научно сведочанство о језику, већ доноси и искрене приче Басташана о некадашњем тежачком животу, обичајима, навикама, градњи кућа, просидби и косидби, породичној освети и страдању, али и заводници Ђулији, жени за којом су мушкарци лудели, па се чак и убијали због ње.

Р.Шегрт/ Приватна архива

Бастаси су страдали два пута: најпре у Другом светском рату, па у "Олуји". Први пут су изгинули младићи, па су мајке и сестре годинама у црнини кукале. Други пут су страдале куће, скоро све су уништене, па и оне породице Козомара. Заселак у којем се налазе сада је потпуно празан, зарастао у коров. Али професор се потрудио да камен са породичног имања живи на другом месту, како га Хрвати из Ливна не би покрали. А били су почели да га односе неколико година после "Олује". О томе је сведочио професоров отац Веселин Весо Козомара.

- Јави ми Милорад да гоне камен са доње куће. Прод'о Мајстор покојнок Уроша и свој и наш камен неком из Каблића (село код Ливна, оп. аут.). И зовне Драго Мајстора, он му да број телефона и зовне он ток Хрвата и нема кут - призна. Нудијо он да ђоја откупи камен, да нам направи викендицу за камен тамо... Касније кажу стрпало га у затвор, крао редом. Ето, причају да је и прије одлежо - убијо рођену матер. И шташ ти од тог чојека очекивати - причао је Весо Козомара у избеглиштву у Бања Луци.

А да би сачувао бар нешто од тешко стечене дедовине, на коју није имао намеру да се врати, професор Драгомир Козомара је одлучио да руком клесани камен пребаци у Бањалуку и од њега направи нову кућу. Раздаљина од 200 километара није била велика препрека. Унук је знао да су у њихову "доњу", која је била на понос породице, његови преци, осим камена, узидали иметак, зној и крв жуљевитих руку. Жеља да се на новој адреси осети топлина баш тог камена који је клесала рука честитих предака, очигледно је била велика.

- И јопет се чује с оним лоповом, рачунао да неће више правити петљаније и погоде да за пет хиљада прећера камен у Бањалуку. После друге, треће туре, оде Драго у Бастасе, било му сумљиво, и услика оно што је остало. Ка'су доћерали задњу туру, види да поново фали они љепшије комада - укро јопет лопов. Галамијо он на њега, али неће пас да призна. Али дотекло камена за кућу - причао је отац.  

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Доктор Козомара искористио је лично искуство да пренесе како су се у Бастасима некада тешко и дуго правиле камене куће, а о томе и о њиховом страдању искрено, храбро и истинито, сведочио је његов отац Веселин којем је син посветио овај научни рад.

- Била је дужине четрн'ест, а широка осам метара. Покојни стари правијо је тринаез година. Оклеши по један камен и онда ајде за дугим послом. Прије за оне комаде око врата требало је по ц'јели дан да се један камен обради. И дешавало се да на крају мајстор удари задњи пут чек'ћем и пукне читав камен. Горала два пут - у Другом рату и сат послим овок рата. А овде мука наћи ко ће кућу озидати. Не зна нико то рад'ти, нема овде ти мајстора, још се ради у Далмацији и Херцеговини. Овде нит има камена ни мајстора. И нађе некок Пољака из Прњавора. Не треба душу гријешити добро је озидо, али, брате, не зна клесати - јединствено је сведочанство Веселина Козомара, којем се у Бањалуци све до смрти, сваког јутра, чим изађе из своје "слабе и мале куће коју су куп'ли от Петра" поглед задовољно одмарао на синовљевој кући од камена из Бастаса. Сијала је и љубављу оца и деде Симе Козомаре. 

Препоручујемо

Фудбал

13 120

БОЛЕСНО! Хрвати и у спорту славе злочиначку акцију "Олуја"

06. 08. 2023. у 19:36

Политика

215 124

ВУЧИЋ О ЗЛОЧИНУ НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ: Децу су побили, није било грешке намерно су их гађали (ФОТО/ВИДЕО)

04. 08. 2023. у 19:48

Репортаже

0 9

СРУШЕН У "ОЛУЈИ", ОБНАВЉА СЕ УЗ ПОМОЋ ВЛАДЕ СРБИЈЕ: Дом културе у Босанком Грахову отворио врата први пут од 1995. године (ФОТО)

31. 07. 2023. у 19:53

Друштво

0 16

"МАМА, ДОШЛА НАМ ЈЕ ДЕНА!" Дирљива прича о керуши која је после "Олује" прешла 500 километара и пронашла своју породицу

14. 06. 2023. у 15:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације