"НОВОСТИ" ВАМ ДОНОСЕ НЕВЕРОВАТНУ ПРИЧУ О ВЛАДИМИРУ: Од Београда до Драговића препешачио сам читав живот
МАЈКА Врлчанка, мученица, чуваркућа и стуб породице, она која је рађала и готово сама подизала децу док су разни ратови и војске тутњали Далмацијом, трпњом и трудом изнела је и гајила нове нараштаје. Храбра, пожртвована, истински херој. Баш она добила је 8. марта ове године споменик који је за сада у дворишту породичне куће Владимира М. Маринка (79), у Гарјаку код Перучког језера недалеко од Врлике.
Текстилни инжењер у пензији, а у души уметник, аутор пет књига, Владимир се овим спомеником, после повратка у Гарјак 2007, каже, бар "мрвицу" одужио мајкама врличког и цетинског краја, са Марином Зеленовић и Николом Борковићем који су му помогли да ово необично дело угледа светлост дана.
- Лик мајке произашао је из моје књиге "Пелене и зној", у којој сам кроз 12 истинитих прича описао живот мајки Врличанки у првој половини двадесетог века - прича нам Владимир. - Да је било по њеним заслугама, споменик би био висок до небеса, али... Овако, уз коврљак са марамом, висока је 180 центиметара, а тешка 220 килограма. Израђена је од армираног бетона сачињеног од белог цемента и млевеног камена, а пластика, набори у виду врличке народне ношње удате жене, урађени су од армираних слојева памучних и ланених тканина.
А, КАКО ЗНАТЕ ДА СТЕ СРБИ?
МНОГОБРОЈНИ новинари су посетили Владимира Маринка да би радили причу о споменику "Мајци Врличанки". После завршеног снимања у необавезном разговору, један новинар га је упитао:
- Ви сте православац, али како знате да сте Србин?
- Они који су се вековима рађали и одрастали поред манастира Драговић, не могу бити ништа друго до Срби - одговорио му је наш саговорник и додао:
- А данас сигурно можете знати да смо Срби јер где има Срба још нема асфалта.
Док је радио споменик, Владимир је, прича нам, желео да он буде постављен у Врлики, али жеља му се засада није испунила. Блиставу, видљиву са пута, у његово двориште уђу да је виде и намерници и они који су је у пролазу само опазили...
Сваки човек, верује наш саговорник, жели за собом да остави траг у овом свету пролазности. Он је осим вајања "Мајке Врличанке", писао и пише књиге, а да га његови земљаци, сународници и многи други памте "допринео" је и својим повратком из Београда у Гарјак, 2007. године - пешке! Шест стотина километара препешачио је за две недеље, од 1, до 15. септембра, прелазећи по 40 километара дневно.
- Због школовања, потом служења војске, па запослења, завичај сам напустио као момак, носећи са собом само успомене. Србија и Београд су ми дали све. Имам два сина који живе у Крњачи, унучад... Супруга ми се млада упокојила, 2005, и када сам отишао у пензију две године касније, решио сам да се вратим у родни крај. Туговао сам за супругом, требало ми је да се осамим, да размислим о животу, да кроз тај пут и пешачење прођем још једном кроз цео свој живот. Да видим како сам поступао, јесам ли могао бити бољи... Хтео сам да препешачим живот - отвара нам душу Владимир.
Када је породици и пријатељима рекао за своју накану, сви осим синова одвраћали су га и од пешачења и од повратка. Мајку Илинку је одвео у Србију за време грађанског рата 1992, а деценију касније први пут је дошао у Хрватску, најпре у Голубић код Книна, родно место супруге Анђе, а потом и у Гарјак. Оно што је затекао није га обесхрабрило, али је одлуку о повратку, тада - одложио. Испоставило се за пет година.
- Желео сам симболично, својим корацима, да повежем Београд, у којем сам све створио, са манастиром Драговић који је свега три километра од моје куће у Гарјаку и уз који сам одрастао. Пешачио сам од Београда, преко Раче, Бијељине, Брчког, Модриче, Дервенте и Бањалуке... Пратили су ме и врућина и кише, али сам био одлучан у намери. Онима који су ми говорили: "Где ћеш тамо? Све је још трусно, видиш да имају тајне оптужнице...", рекао сам да смо чистог образа били и мој деда, и отац и ја, да немам чега да се бојим. А, у нашој великој кући изграђеној 1989. живели су Хрвати, муж и жена са деветоро деце. Није било већине прозора, каблова за струју, било је пуно смећа, јер су добијали помоћ, а отпад нису бацали. Али, решио сам да то решим - сећа се наш саговорник.
ПОНОСАН НА ДЕДУ СОЛУНЦА
ЦЕО живот тугујем за оцем и поносим се дедом. Наше куће су некада биле тамо где је сада акумулација језера Перуча. Морали смо, 1958. да се иселимо са плодне земље која је вековима била наша. Отац то није могао да издржи и убио се годину касније. А, мој деда Павле, мобилисан је 1914. у аустроугарску војску. Није желео да ратује против свог народа, па је са групом својих сународника Срба, једним Чехом и једним Хрватом, пребегао у српску војску. Прошао је голготу Албаније, а онда је бродом "Ван Гог" пребачен на лечење у туниски град Бизерта. Потом се вратио и учествовао у пробоју Солунског фронта, био је истински родољуб и херој - испричао нам је Владимир.
Обратио се Владимир надлежнима у Врлики, хрватској породици је нађен смештај, добио је поново прикључак за воду, телефон и струју... Све је уредио и накад вели није сам. Долази му породица, рођаци, пријатељи. Двориште и кућа су, каже, увек пуни добрих људи...
- Овде сваки свој дан испуним обнављајући оно што ми је остало од предака, стварам место у које ће са радошћу долазити моји потомци. Имам малу башту, поглед на Перучу и Динару, и свакодневно газим стазама које су крчили моји преци. Тако испуњавам своју душу, осећам њихов дух и присутност у сваком камену, сваком педљу земље коју су знојем натопили, и неизмерно сам срећан због тога - казао нам је Владимир на растанку.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)