ПИОНИР ХИРУРГИЈЕ СТРЕЉАН БЕЗ СУЂЕЊА: Сурова судбина лекара који је у Ваљеву први обавио операцију срца

СА врхунским хирургом, др Јованом Мијушковићем, који је између осталог у ваљевској болници 1928. године први пут у Србији обавио операцију на срцу, судбина се сурово поиграла.

Фото: ОБ Ваљево

 Иако је у каријери спасао небројено живота, у јесен 1944. године, по уласку партизана у Београд, крајем Другог светског рата, стрељан је без суђења, уз образложење да је као сарадник окупатора организовао санитетски кордон кроз који су морале да прођу све избеглице које су долазиле у Србију, чиме је чувао немачке војнике од могуће епидемије!

Познавалац историје медицине, професор др Владимир Кривошејев, историчар и културолог из Ваљева, истиче да је Мијушковићев захват био прва операција у Србији и Краљевини Југославији на затвореном - куцајућем срцу, на шта је директно указао професор др Душан Велимировић у свом чланку у међународном часопису "Српски архив за целокупно лекарство". У том часопису, др Мијушковић је крајем 1928. године објавио текст "Један успешни шав на срцу".

- Пацијент др Мијушковића био је петнаестогодишњи Драгомир Митровић из ваљевског села Дупљај, који је био рањен хицем из револвера у леву страну грудног коша, а у болницу је примљен десетак часова после тог догађаја - прича Кривошејев. - На основу прегледа рендгеном, установљено је да пројектил није доспео унутар срца, већ се зауставио у срчаној кеси, перикарду. Операција вађења пројектила трајала је 35 минута, у локалној анестезији. Драгомиру је отворен грудни кош, али не и срце. Повреда срчане кесе збринута је са четири шава. Опоравак је био компликован, јер је дошло до упале плућа, али је дечак преболео и из ваљевске болнице пуштен кући као потпуно опорављен.

Фото: Приватна архива

Подвиг др Јована Мијушковића није непознат стручној литератури. У Ваљеву је пре више од три деценије основана Фондација за развој хирургије "Др Јован Мијушковић". Рођени Нишлија, медицину је завршио у Бечу 1914. године, одакле је одмах по почетку Првог светског рата интерниран у заробљенички логор. Лекарску каријеру почео је после рата у Бајиној Башти, Ваљеву и Убу, а 1923. године прешао је у Београд. Специјализирао је општу хирургију, био директор болнице у Ћуприји, потом је прешао у Ваљево, те је у Београду био професор на Медицинском факултету, где је основао катедру за историју медицине.

- Бавио се научно-истраживачким радом, али и политиком, од 1938. године био је народни посланик Јерезе испред Тамнавског среза - каже Кривошејев. - Током Другог светског рата био је шеф хирургије Градске болнице у Београду, а кратко време, током 1941. и 1942. године, и министар здравља и социјалне политике у колаборационистичкој влади Милана Недића. По доласку нове, комунистичке власти стрељан је по кратком поступку, без суђења, уз срамно и неодрживо образложење за тај почињен злочин према др Јовану Мијушковићу. Судски је рехабилитован. Мада, и оснивање фонда с његовим именом у Ваљеву својеврстан је вид рехабилитације.

Медицински стручњаци истичу да је управо оно због чега је др Мијушковић погубљен сачувало Србију од заразних болести које су у окружењу владале током Другог светског рата. Наиме, као министар здравља, наложио је да се на границама Србије успостави санитарни кордон и контроле, ради спречавања опасних заразних болести.

- Организовање санитарних кордона и карантини уобичајене су заштитне мере у различитим ванредним околностима, попут рата, које су одувек имале за циљ да заштите народ - каже Кривошејев. - Санитарни кордон који је као министар организовао др Мијушковић је, између осталог, спречио и ширење велике епидемије пегавог тифуса, која је у пролеће 1942. године харала Босном. Захваљујући раду екипе лекара који су пристигли из Београда, на Тари је тада излечено око 600 заражених, преминуло је 24 оболелих, а епидемија се није раширила по Србији. За такав подвиг, др Мијушковић добио је - метак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације