НАЈВАЖНИЈИ ЛЕК У ИСТОРИЈИ: На данашњи дан 1928. Флеминг открио пеницилин а свет сумњао до 1943. да убија бактерије

Пеницилин, први светски антибиотик, најважнији лек у историји човечанства, који је спасао милијарде живота, почео је да се производи и масовно примењује пре тачно 80 година, усред Другог светског рата.

vikipedija

vikipedija

Заслуга за откриће припада Шкотланђанину, ветерану Великог рата, др Александру Флемингу. Први светски сукоб није се завршио 1918. за овог лекара са Западног фронта, кога су прогањале слике безбројних рањеника који су му умирали пред очима од сепсе изазване бактеријском инфекцијом рана.

vikipedija

Он је, на данашњи дан, 9. јуна 1929. свету открио бактерицидна својства пеницилина у научном часопису "Британски журнал за експериметалну патологију", али све до Другог светског рата морао је да води тешку рововску борбу против академских суревњивости и сумњи у његова открића.

Иако је он уз помоћ малих количина свог антибиотика успешно лечио гонореју, коњуктивитис и друге бактетријске инфекције, "Британски медицински журнал" је 1941. објавио мишљење "да се пеницилин не сматра корисним".

Срећом, то мишљење нису делили истраживачи Хауард Флори и Ернст Борис Чејн у болници Радклиф у Оксфорду, који су схватили значај Флеминговог открића и тражили начин за масовну производњу пеницилина.

vikipedija

До судбоносног преокрета дошло је у августу 1942. када је пацијент Хари Ламберт са дијагнозом по живот опасног стрептококног менингитиса примљен у лондонску болницу Свете Марије, у којој је радио др Флеминг. Примена уобичајених медикамената само је погоршавала Ламбертово стање. Др Флеминг је тестирао осетљивост стрептокока које су изазвале менингитис на пеницилин и утврдио да антибиотик убија смртоносне бактерије. Одмах је дао инјекцију пацијенту у кичмени канал. Ламберт је већ следећег дана показао знаке побољшања, а после седам дана се потпуно опоравио.

Британско Министарство здравља је тек тада схватило важност антибиотика, а Ратни кабинет је 5. априла 1943. формирао Комитет за пеницилин. До "Дана Д" 6. јуна 1944. произведено је довољно антибиотика за лечење свих рањеника савезничких трупа.

vikipedija

Дирљиво сведочанство о Флеминговим заслугама је плакат из тога доба на коме је насликан рањеник на фронту са написом: "Захваљујући пеницилину он ће се вратити кући!".

Када је 1945. Флеминг, заједно са Флоријем и Чејном, добио Нобелову награду за откриће пенцилина, новац није желео да задржи већ је све дао за даља истраживања антибиотика.

vikipedija

Живот великог научника се често назвива Флемингов мит јер је сведочанство о томе да се снови остварују ако чврсто верујете у њих. Александар Флеминг рођен је 6. августа 1881. на скромној фарми Локфилд у Ерширу у Шкотској, као седмо дете фармера Хјуа Флеминга. Отац му је преминуо када је Александар имао само седам година. Вредни малишан се током основног школовања ипак изборио за стипендију за Килмарнок академији, а затим је у Лондону похађао Краљевску политехничку институцију.

Све то је било далеко од његовог интересовања за студије медицине, за које није имао новца, али Флеминг није одустајао. Заапослио се у шпедитерској фирми и после четири године уштедео толико да је уз наследство од 250 фунти могао, као 21-годишњак, да упише Медицинску школу болнице Сент Мери у Педингтону, која је данас део Империјал колеџа у Лондону. Дипломирао је 1906. са одличним успехом, али то није било довољно да би га примили у истрживачки тим.

Случај, ако случајности постоје, поново је умешао прсте, захваљујући шкотској горштачкој и војничкој традицији. Флеминг је био редов лондонског Шкотског добровољачког пука и члан стрељачког клуба на медицинском факултету. Капитен клуба је желео да га задржи у тиму и помогао му је да се запосли у истраживачком одељењу у болнице Сент Мери, где је 1908. дипломирао са златном медаљом из бактериологије и постао предавач. Као поручник Медицинског корпуса 1914. отишао је на бојишта Западног фронта у Француској, а због показане храбрости 1917. је унапређен у капетана.

vikipedija

По окончању рата вратио се у болницу Сент Мери, али за њега рат није био завршен, прогањала су га слике војника који су умирали од заражених рана. У својој малој лабораторији наставио је истраживања антибактеријских супстанци. Његова асистенткиња се сећала да није био претерано уредан истраживач и да је управо то довело до великих открића. Једном приликом је кинуо на посуду у којој је узгајао бактерије и открио да се око подручја слузи из носа створио јасан провидни круг мртвих бактерија. Поновио је експеримен са сузама и показало се да и оне садрже бактерицид. Следећих пет или шест недеља ангажовао је све запослене да му донесу сузе за истраживање, а да би их добио што више давао им је лук и лимун, али и три пенија за сваки прилог. Флемингови тестови са спутумом, хрскавицом, крвљу, спермом, течношћу цисте јајника, гнојем и беланцетом су показали да у свима њима постоји бактерицидни агенс, део нашег урођеног имунитета.

Научни естаблишмент није обратио пажњу на ово његово откриће, као ни оно до кога је дошао 3. септембра 1928. када се се вратио у своју лабораторију после годишњег одмора. Пре него што је отишао, заборавио је посуде са културама бактерије златне стафилококе на клупи у углу просторије. По повратку, Флеминг је приметио да је једна култура контаминирана гљивицом која је уништила бактерије. Идентификовао је гљивицу као из рода пеницилиум, која расте на старом хлебу и чувеном буђавом сиру.

vikipedija

Када је 1936. Флеминг говорио о медицинској важности пеницилина на Другом међународном конгресу микробиологије одржаном у Лондону нико му није веровао.

Само осам година касније инвазија на Нормаандију је могла да почне тек када су за њу биле произведене довољне количине пенцилина. Др Флеминг је тада однео коначну победу у свом рату за животе људи, а британска круна му је доделила титулу витеза.

vikipedija

ЗАНЕМАРЕНО ОТКРИЋЕ

ФЛЕМИНГ је 1917. у научном чланку открио да су тадашњи антисептици у војним болницама убијали више рањеника него сепса, јер су добро функционисали само на површини рана. Код дубоких повреда антисептици су уништавали природне антибиотике које производи људски организам. Упркос Флеминговом открићу, већина војних лекара је наставила да користи антисептике, чак и када су очигледно погоршавали стање пацијената.

ДОБРОТВОР ПРОТИВ МОНОПОЛА

ОД 1944. први светски антибиотик пеницилин, ушао је у цивилну производњу и употребу спасавајући небројено живота од инфекција које данас сматрамо бенигним. Када је Флеминг сазнао да су двојица Американаца 1944. патентирала методу производње пеницилина у САД бесно је прокоментарисао: "Пронашао сам пеницилин и дао га бесплатно за добробит човечанства. Зашто би то постао профитни монопол произвођача у другој земљи?"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације