СВЕТСКИ ИЗЛОГ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ У ГРАДУ СВЕТЛОСТИ: Пола века Културног центра Србије у Паризу

Импресионистичко плаветнило париског неба вечито је, као моћни артистички магнет, привлачило српске уметнике који су настојали, и многи од њих достигли, да утисну свој оригинални печат у епицентру светске ликовне сцене. Успевали су да донесу свеж ваздух Балкана, дах Византије, начин српског ликовног мишљења, како је то својевремено забележио ликовни критичар Василије Сујић.

Фото: Горан Чворовић

 Сви они који су се у париском стваралачком ковитлацу затекли почев од друге половине прошлог века, истовремено су неизоставно оставили и неизбрисив траг у стварању слике о нашој земљи у Културном центру Србије који у Граду светлости представља излог српског стваралаштва, и који ових дана прославља педесет година постојања.

- Пет деценија простор Културног центра био је домаћин хиљадама уметника и стваралаца, међу којима су нека од најзначајнијих имена наше уметничке сецене. Париз баштини велики део историје српске уметности и готово сви наши најпознатији сликари двадесетог века живели су и стварали у Паризу. Послератни српски ликовни круг формирао се великим делом управо овде. Данас у Паризу живи и велики број наших младих уметника и креативаца, а улога Културног центра Србије јесте управо у томе да их подржи и представи – истиче за "Вечерње новости" директорка ове институције Натали Бељански Поповић.

Бата Михаиловић, Владимир Величковић, Љуба Поповић, Петар Омчикус, Милош Шобајић, Дадо Ђурић, Милан Циле Маринковић, Љубинка Јовановић, Коса Бокшан, Марко Ступар, Радован Крагуљ, Ђорђе Ивачковић, вајар Мома Миловановић, само су неки од оних који су својим делима приказаним у галерији Културног центра Србије у Паризу показали какво уметничко благо поседујемо.

У "културној амбасади Србије" излагали су и Јармила Вешовић, Милија Белић, Ненад Жилић. За бардовима, млађа гарда. Међу њима Богдан Павловић, Михаел Милуновић, Милош Тодоровић, Коста Кулунџић, Филип Миразовић, Марко Велк, Вук Видор, Немања Мате Ђорђевић,  Селена Вицковић, Катарина Термачић, Маја Марковић, Бранкица Жиловић, Милица Живадиновић... Истовремено, из Србије су стизала дела Оље Ивањицки, Слободанке Ракић Шефер, Уроша Ђурића, Гале Чаки, Милана Туцовића...

Наравно, Културни центар није само ликовна витрина Србије. У претходних пола века, упознали су Французи овде ближе дела Иве Андрића, Данила Киша, Моме Капора, Милоша Црњанског. Наступали су ту оперске диве, музичари, редитељи, писци, књижевни критичари. Емитовани су филмови, организоване дебате, извођени концерти, приређивана упознавања са српском гастрономијом, народном традицијом, фолклором.

Овде су сусрете с домаћом и француском публиком између осталих имали Емир Кустурица, Горан Бреговић, Немања Радуловић...

- Њихова имена су већ јако добро позната француској јавности. Уметници су одувек најбољи амбасадори наше земље у свету. Имамо срећу што је Париз у прошлости био једна од омиљених дестинација наших уметника – истиче Бељански.

Међу онима који су остављали траг у Културном центру Србије су и композитор Иван Јевтић, или, на пример, музичари, сестре Лидија и Сања Бизјак или Бојан Зулфикарпашић. Посећивала су нас и велика страна имена као што су Амели Нотомб, Патрик Бесон, Петер Хандке, Милан Кундера...

- Најважнија мисија Центра је, и данас као некада, јачање интеркултурног дијалога, промоција наших културних садржаја, као и развој сарадње са француским и другим страним културним организацијама. На тај начин се трудимо да нас Французи и западна Европа упознају. Ако ту додамо изванредну позицију, са локацијом у најужем центру Париза наспрам једног од највећих светских центара савремене умтености "Жорж Помпиду", мислим да, што се тиче видљивости, доста добро стојимо – наглашава наша саговорница.

Такође, Културни центар Србије у Паризу је и незаобилазно место сусрета наших људи који живе у граду на Сени и ту димензију, истовремено са ширењем зрачења наше културе према Французима, свакако не би требало занемарити. Према неким проценама, у Паризу и околини живи и до сто хиљада људи српског порекла и многи од њих искористе прилику да овде утоле жеђ за богатим уметничким збивањима који стижу из матице. Сусрети су редовни, неколико пута месечно, а често и више пута седмично. Ово место поседује и велику библиотеку на српском језику.

Културни центар основан је 1973. године, првобитно као Југословенски културно-информативни центар, са циљем да француску и ширу западну међународну јавност упознаје за културним, уметничким и научним садржајима земље и врши афирмацију угледа у свету. После шест година, преселио се на адресу где се и данас налази.

- У Паризу данас има 58 културних института са свих континената, што је највише од свих градова на планети. Културни центар Србије је један од оснивача Форума страних културних центара и института у Паризу. Такође наставља традицију присуства у значајним париским престижним и познатим културним манифестацијама као што су "Џезиколорс", Недеља страних култура и Светски дан музике – подвлачи Натали Бељански.

Додаје да се уз подршку државе Србије, врши брижљив избог уметника као приоритет и основ рада, а да министарства спољних послова и културе препознају Центар као важан простор подизања угледа Србије у свету и јачања јавне дипломатије.

Тренутно је акценат стаљен на прославу пола века постојања.

-  Обележавање овог великог јубилеја започеће 26. маја и трајаће годину дана. Имајући у виду да су овакви догађаји увек уједно и повод за ретроспекцију, али и за иницирање нових изазова и иниспирација, Културни центар Србије ће се током програмске сезоне сећати оних који су били део дуге и богате историје овог места, али и представити визију своје будућности – каже директорка.

Почетак обележавања педесете годишњице биће означен отварањем изложбе "Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата", која се организује у сарадњи Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске из Новог Сада под покровитељством Министарства културе. Управо је Сава Шумановић био један од оних уметника који су међу првима стигли у европску престоницу културе и ту оставили неизбрисив траг, као што су то пре њега учинили Надежда Петровић и Паја Јовановић, а затим, између два рата, Мило Милуновић, Марко Челебоновић, Милан Коњовић, Петар Лубарда, Пеђа Милосављевић...

- Редован годишњи програм је у току и о њему се јавност може информисати путем нашег редизајнираног сајта и преко друштвених мрежа. Тренутно планирамо и програм за 2024. годину када ће у Паризу бити одржане Олимпијске игре. С обзиром на то да ће Париз у том моменту бити центар света, а позиција нашег центра омогућује велику видљивост, веома је важно да се у том периоду представимо на најбољи могући начин – закључује наша саговорница.

ВИЗУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ

У центру наглашавају да ће нови визуелни идентитет и јака програмска сезона, архивска документа и велики међународни пројекти сарадње обележити годину јубилеја.

ПОЧИЊЕ СА САВОМ ШУМАНОВИЋЕМ

На поставци о Сави Шумановићу, којом започиње годину дана обележавања полувековног јубилеја Културног центра, представиће се и најновији резултати истраживања који показују Шумановићеву повезаност са француском културом и интернационалном париском сценом. Ауторка изложбе је Милана Квас, управница Спомен-збирке Павла Бељанског. Такође, током трајања изложбе, биће организована и предавања историчарке уметности Гордане Крстић Фај и пројекције филмова о Сави Шумановићу, а планира се и промоција публикације "Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата" у издању Спомен-збирке Павла Бељанског.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације