СВЕТА ГОРА ПРЕ АТОСА: Планина Улудаг у данашњој Турској чува тајне прве монашке државе

СВЕТИ Ћирило и Методије пошли су у мисију ширења писмености и православља међу Словенима са Свете Горе, али не са оне на Атосу, већ из прве "монашке државе" зачете у 4. веку на планини Мизијски (Битинијски) Олимп у Малој Азији.

фото:Б. Субашић

Света Гора Олимпска стекла је славу од 8. до 9. века као упориште православаца поштовалаца икона, које су византијски цареви иконоборци прогонили као идолопоклонике. Баш тада у причу о првој Светој Гори улазе Словени, прецизније Срби. Много пре доласка "словенских апостола" Ћирила и Методија, на њега је дошао Словен испосник и чудотворац Свети Јоаникије. Он је прослављени гардијски официр док у 8. веку није одбацио мач и отишао на планину да буде пустињак. Потицао је из колоније балканских Словена у подолимпској војно-управној области Описикији, чије име значи "царска гарда". У њу су од 7. века досељавани балкански Словени да буду стратиоти, крајишници царства, а главни град звао се Гордосерба, по овдашњим Србима.

- Војници Опсикиона били су пратња, гарда и почасна стража царева - наводи историчар Иван Игњатијевич Малишевски.

Официр Јоаникије се демобилисао у пустињаке, али ни у планини није могао да се реши царева и високих чиновника, открио је византолог Клајв Фос. Иако на планини није било много манастира, имала је ореол светости и привлачила реке поклоника, иако су ходочастили искључиво пешице, без обзира на друштвени ранг.

- Привлачили су их благослови живих светаца. Свети Јоаникије је примио низ високих црквених великодостојника и државних службеника, укључујући и цара, који су тражили његов благослов или савет. Пред крај живота и цар Константин Седми отпутовао је на Мизинијски Олимп да тражи благослов од тамошњих отаца, као раније његов отац, Лав Шести. Олимп је био посебно познат по мироточећим гробовима испосника - наводи Фос.

фото:Б. Субашић

О бројности Словена у првој Светој Гори сведочи и словенско име њеног угледног манастира Градина. По једној хипотези, Ћирило и Методије су управо због словенског окружења одабрали олимпски манастир Полихроно за припрему великог подухвата кодификовања глагољице и ћирилице као словенских писама и превођење светих хришћанских списа са грчког.

- Ћирило и Методије били су византијски државни службеници задужени да кроз писменост и богослужење на словенском језику прикључе све Словене православној васељени са центром у Константинопољу. То је била државна мисија, а не индивидуални подухват и логично је да су у томе имали подршку већ христијанизованих Словена - каже слависта др Виктор Савић, професор Филолошког факултета у Београду.

Житија "солунске браће", како се Ћирило и Методије често називају по месту рођења, сведоче да мисију нису започели у Солуну, већ на Светој Гори Олимпској, која је сматрана срцем православља, као Света Гора Атонска данас.

- Већ у петом веку на Мизијском Олимпу су постојали монаси и манастири. Они се множе брзо и без буке. Када у 8. веку околности мотивишу монахе да играју водећу улогу у борби против противника икона, у олимпској области се појављује скоро стотину манастира, безброј скитова и читава легија светаца - записао је 1935. француски научник Ментон, који је на Мизијском Олимпу открио трагове око 150 манастира, скитова и келија.

фото:Б. Субашић

Од насеља скромних колиба и пећинских скровишта у 9. веку је настала монашка држава са мноштвом угледних манастира, познатих по великим библиотекама и ученим монасима. Тада су прави подвижници, као некада Јоаникије, одлучили да потраже мирније пребивалиште. Преселили се се у дивљину планинског полуострва на Халкидикију, са високим врхом налик Олимпу.

- Историја Свете Горе Атонске започиње са светим Јевтимијем Млађим, који је дословно због гужве монаха која је завладала на Мизијском Олимпу око 860. потражио ново место за тиховање на тада пустом Атосу - каже др Предраг Коматина, виши научни севетник у Византолошком институту САНУ.

фото:Б. Субашић

ОД 1935. НОСИ ИМЕ ВЕЛИКА ПЛАНИНА

СВЕТА Гора Олимпска се простирала на сверним падинама данашњег Улудага над Бурсом, у појасу од 600 до 1.500 метара надморске висине, а манастири су подигнути на темељима светилишта хеленских богова. Планина висока 2.453 метра је у османско време названа Кешиш даги (Планина монаха), а од 1935. се зове Улудаг - Велика планина.

Препоручујемо

Свет

0 1

"ЈУТРОС ЈЕ СВЕ МИРНО У ЛАВРИ": Игуман позива монахе да остану верни Цркви (ФОТО)

04. 04. 2023. у 08:44

Свет

0 1

ВЕРНИЦИ СЕ ОКУПЉАЈУ ИСПРЕД КИЈЕВСКО-ПЕЧЕРСКЕ ЛАВРЕ: Очекује се нови покушај преузимања храма (ВИДЕО)

03. 04. 2023. у 10:22

Република Српска

0 1

И СРБИ СУ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ДОЖИВЕЛИ ГОЊЕЊЕ ЦРКВЕ: Солидарност са монасима Кијевско-печерске лавре у Угљевику

03. 04. 2023. у 12:00

Свет

5 11

БРИСЕЛ ПРИЗНАЈЕ РАСКОЛНИКЕ: Ову одлуку донели на врхунцу кризе у Кијевско-печерској лаври

04. 04. 2023. у 16:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације