НЕКИМ причама залеђеним у времену, време не може ништа. Неке ране залеђене у незамисливом страдању, крваре и данас. Над многима се од тих рана још ћути, многе се отварају као дуг према жртвама. Таква је и ова из ратне 1944. године о жени по имену Ана Вила. Имала је 29 година када је, једног касног августовског дана у Независној држави Хрватској, са петоро своје деце, једним нерођеним, скончала у Сави. Над том водом знамења нема, али зато има живих који не ћуте, сећају се и бележе да се не заборави.
Odakle vam sada ova ispoved ? Pa, svake godine( u aprilu), vi pišete, kako se o Jasenovcu - " preko 75 godina - nije smelo pričati" ? Čak ste stavljali naslove kako Srbi treba o Jasenovcu ,, da zaćute, da zaneme"! Iskreno divljenje ovom čestitom i hrabromSrbinu, a vi , nastavite da lažete o Jasenovcu. Naravno, da ne očekujem da ćete pustiti moj komentar. Jer, kod vas prolaze samo komentari, u kojim se pljuje po Titu i partizanima !
Коментари (9)