ГНЕЗДО ЗА ВИШЕ ОД 5.000 ОСТАВЉЕНИХ: Породице у селу Милошевац код Велике Плане 92 године примају и подижу децу без родитељског старања
МИЛА моја, једина мајко. Пишем ти овог јутра, кратко, док чекам да ми на подој донесу мога маленог сина. Синоћ сам га родила, здравог и лепог као лепи сан.
Ти си прва с којом желим да поделим радост, јер, да није било тебе, не би, можда, било ни мене. Ни ове моје среће. И да знаш, зваће се Бранко. По теби, једина моја. И да знаш, да тек сад знам колика је љубав мајке према детету. Али, тек сад не знам зашто су мене родили и оставили, а ти ме, малену и непознату, повила под своје крило. Неговала и подизала да постанем ово што јесам. Написала бих и њима, родитељима рођеним, писмо...
На коју адресу и шта да им напишем кад их не познајем? У овим тренуцима само твоје лице, родитељско, препознајем. И памтићу га.
Писмо је адресирано на Милошевац, село надомак Велике Плане, место најлепше приче о љубави и хуманости према малишанима лишеним родитељске бриге и топлине, повереним на старање овдашњим породицама. Упућено је Бранки Филиповић, једној од првих хранитељица. Судбина детета из првог конвоја ратне сирочади који се 1931. зауставио у Милошевцу покренула је ову жену немерљиве доброте да, под својим крилима, чува и подиже малене анђеле, као што су њу примили, чували и подизали добри људи.
И није ово писмо једино које је стигло у малено поморавско село добрих и племенитих домаћина под чијом су хранитељском руком деца родитељске небриге и заборава постали "своји људи". Људи који не заборављају, захвални на топлини коју памте, свесни да топло крило под којим су ојачали није крило њихове биолошке мајке.
- У Милошевац стално стижу поруке, писма, фотографије од наших штићеника који су надрасли себе и потиснули све што их је детињству пратило, пребродили време, скућили се, како у Србији, тако и широм света - прича нам Милица Лукић, в. д. директора Центра за породични смештај и усвојење Милошевац.
- Обавештавају нас да су постали родитељи, неки чак деке и баке. Млађи нас детаљно обавештавају да су нашли посао, да у својим кућама чувају фотографије, понеки детаљ који су понели из Милошевца...
Чувају успомене и у милошевачком Центру. Безброј фотографија. Куд год да погледаш, лица. Лепа лица деце која су одавде, као стасали људи, кренули у нову будућност. Галерија, као сведочанство и лепог лица Милошевца. Овде нам причају да је пре коју годину стигло једно писмо из Канаде од Албанке са Косова. Била је беба кад су је, у прву колевку, ушушкали њени хранитељи. Код њих је одрасла, школовла се...
- Свака прича је препуна љубави и захвалности, које наши штићеници узвраћају својим хранитељицама - каже Милица Лукић. - За нас, запослене у Центру, то је путоказ да истрајемо у давно започетој причи заштите деце чије се детињство заснива изван биолошке породице и родног дома.
А, прича је почела давне 1931. године. Тада је Милошевац, а данашњи Центар за породични смештај и усвојење, био прва дечја колонија основана "ради обезбеђења организоване социјално здравствене заштите деце без родитељског старања". Међу првим штићеницима била је управо Бранка Филиповић, у Уписној књизи убележена под редним бројем 21.
Од тада до данас, Милошевац је прихватио и однеговао више од 5.000 деце. Од тада у књизи племенитости и доброте готово да нема милошевачке породице која се ту није уписала. У монографији "У сусрет животу" објављене су фотографије 120 хранитељица овог маленог села. Оне су традицију бриге о туђој, заборављеној деци пренеле на своје породице, на децу, на унуке.
Из ове монографије преносимо: "То је Милошевац, поморавско село великог срца, којем дугују сећање и највећу захвалност деца, која би, када би се поново окупила, сачинила још једно велико село - нови Милошевац. Број хранитељских породица се не мења, само се прекобројних и заборављених повећава.
- Није и не може свако да буде хранитељ - кажу нам у Центру Милошевац.
- Бити хранитељ, била је и јесте велика част. Кућа којој су поверена деца по свему је била узор у селу. Подразумевало се да су то биле домаћинске куће, у којима се знао ред, али које су пре свега одисале љубављу према деци која нису одвајана од рођене. И, којима је, од свега на свету, љубав најпотребнија као сигурност за даљи корак у будућност.
Преплићу се успомене, судбине деце и судбине њихових нових породица. Слушамо најлепше приче: многи штићеници, стигли давних година у Милошевац, као бебе, остали су овде, хранитељи су их школовали, испраћали у војску, женили и удавали. Та традиција, дуга више од девет деценија, укршта се и данас у Милошевцу. Путеви деце, прихваћене као рођене, и путеви њихових хранитеља.
У 120 хранитељских породица у Милошевцу данас је 198 деце, од беба до студената из свих крајева Србије - упућује в.д. директора Центра за породични смештај и усвојење Милица Лукић. - И ове породице, попут оних које су мисију започеле пре готово девет и по деценија, настављају да исписују најлепшу лекцију хуманости и љубави, јединствену у свету.
Јединствен је осећај по повратку из овог села лепих људи топлих руку. Чини нам се да се враћамо бољи.
СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН ПРВОГ СТЕПЕНА
НА СРЕТЕЊЕ, 2018. године, Милошевцу је уручен Орден Републике Србије првог степена.
Прво јавно државно признање са највишег нивоа за изузетне заслуге и дела од посебног значаја. Уручио га је, Милошевцу, председник државе Александар Вучић. Овде кажу да им је значајну подршку пружио и пружа Душан Марић, народни посланик и актуелни председник Скупштине општине Велика Плана, прогнаник са Купреса.
ЦЕО СВЕТ ЈЕ ЧУО ЗА ЊИХ
"НОВОСТИ" су често походиле Милошевац и писале о судбинама деце и њихових хранитеља.
У госте су им, после наших репортажа, долазили амбасадори земаља акредитованих у Србији. За подвиг хранитеља у овом племенитом поморавском селу чуо је цео свет. Тако их је Уницеф одликовао, давне 1974. године, Златним знаком светске дечје организације.
Магазин "Нада", југословенска ревија за породицу, наградила их је Сребрном плакетом из које пулсира људско срце. Факултет политичких наука, на коме су дипломирала и деца стасала у Милошевцу, наградио их је посебно дизајнираном плакетом. На сва ова признања, међу којима је и Златна плакета "Новости" за колективни подвиг 1996, поносни су у Милошевцу. Чувају их као драгоцености и путоказ.
ДАРУЈТЕ ЗА ДЕЧЈЕ ИГРАЛИШТЕ
У ЦЕНТРУ за прихват и смештај деце без родитељског старања у Милошевцу боре се да прикупе потребна средства за изградњу дечјег игралишта, на коме би деца из хранитељских породица, а и овдашњи основци заиграли кошарку и овладали другим спортовима. Надају се у Центру да ће им помоћи добри људи да на терену заигра шестодвадесеттроје деце. Такмиче се и у спорту, као што истрајавају у животу.
Ето, добри људи, покажите се. Дарујте за игралиште на коме ће започети утакмицу, можда, неки некад заборављени малишани, који су у уточишту лепог села уписали животне победе. Јавите се ви који сте у топлини Милошевца раширили крила и успели.
Препоручујемо
ПЕТРОВА ОСТАВШТИНА ЗА БУДУЋНОСТ: Срнић београдском Универзитету поклонио три стана
07. 02. 2023. у 12:00
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)