БУДУЋНОСТ ПРИПАДА РАТОВИМА ЦИВИЛИЗАЦИЈА: Борба за очување традиције и породице је фактор уједињења

БУДУЋНОСТ припада ратовима цивилизација, објавио је пре 30 година амерички политиколог Семјуел Хантингтон, посматрајући крвави распад Југославије. Он је тада као главну европску линију разграничења цивилизација навео "источну границу западног хришћанства" из 1500. створене после пада српске деспотовине и коначног османског освајања Балкана.

архива Новости

Прокси-рат "колективног Запада" са Русијом преко леђа Украјинаца потврђује предвиђање да ће ратовати цивилизације, али не и очекивање да ће се доћи до великог сукоба православаца и муслимана. Хантингтон је на основу сукоба у БиХ прогнозирао судар ових цивилизација широм Евроазије, у коме би се оне искасапиле и исцрпеле. Искуство са Балкана је показало да такве ратове "цивилизовани" Запад смирује својим војним интревенцијама, колонијалним трупама и администрацијом. У Русији је то очигледно пажљиво посматрано и анализирано па, на изненађење Запада, у Украјини од почетка сукоба на истој страни војују православни Руси и муслимани Чечени, који су не тако давно ратовали међусобно! Неки научници у томе виде клицу нове евроазијске цивилизације.

архива Новости

- Рат у Украјини као да показује да и старе идеје и оштре границе диференцијација полако почињу да бледе. Ко би после слика из разореног Грозног од пре петнаест-двадесет година помислио да је могуће да се на првој линији фронта са неким номиналним православцима или хришћанима у Донбасу могу наћи чеченски добровољци, а да су они притом на руској страни? Вера, традиција, породица - то су фактори који ће у будућности вероватно обједињавати људе разних конфесија, пре свега муслимана и православаца. На то ће их натерати све агресивнија пропаганда неолибералног Запада. Наравно да то искуство сарадње или упућивања једних на друге бар по питању избора "мањег зла" није лишено и историјског упоришта. Сетимо се речи Луке Нотараса приликом опсаде Цариграда, када му је помоћ са Запада била условљавана унијаћењем: "Дражи ми је турски турбан од латинске митре". Српско искуство сажима стих народне песме: "Латини су старе варалице" - каже историчар др Немања Девић.

архива Новости

Рат у Украјини је потврдио Хантингтонове речи да се цивилизације разликују у погледима на односе између Бога и човека, појединца и групе, грађанина и државе, родитеља и детета, мужа и жене, права и одговорности, слободе и ауторитета.

- Ове разлике резултат су векова. Оне неће брзо нестати. Оне су далеко темељније него разлике између политичких идеологија и политичких режима - говорио је Хантигтон.

Запад га у овом делу није добро разумео.

- Рат цивилизација је идеја настала на постхришћанском Западу, који би хтео да, по сваку цену, сачува своју хегемонију, упркос декаденцији. Хантигнтонова идеја о сукобу цивилизација настала је на темељима западног империјализма. Он се формирао у Средњем веку на основу римокатоличког прозелитизма, који је имао универзалне претензије. Русија је, са друге стране, земља која се уобличила на византијским традицијама заједничког живота више народа у мултиконфесионалном друштву, при чему је језгро руске цивилизације православна вера, која никад није била инквизиторског духа. Русија има преко две стотине народа и етничких група, које није истребила онако како су истребљени Индијанци у САД. Држава финансира представнике малих народа да остану оно што јесу и да не мењају свој идентитет. Зато Рамзан Кадиров може да поручи својим истоверцима широм света да држава за коју се бори не вређа муслимане и не да изругивање Курану. Русија ће успети да, са осталим народима, створи нови свет ако одоли искушењу империјализма, и сваком омогућити да живи и развија се у складу са самосвојним основама свог постојања. Како је говорио велики мислилац кнез Трубецкој, не постоје више и ниже културе. Оне су само различите. И ту је благослов и нада за човечанство - каже филолог и историчар др Владимир Димитријевић.

архива Новости

Он подсећа на речи покојног руског мислиоца Александра Панарина, родом са Донбаса, који је сматрао да "савремена Русије неће и не може бити велика сила док не изгради своју идеологију, а она значи спој оног најбољег из хришћанства и просветитељства, уз стајање на страну свих понижених и увређених овога света".

- За разлику од НАТО Империје, која води светски рат против сиротиње, Русија, говорио је Панарин, мора стати на страну потлачених, и дићи стег одбране основног човештва пред лицем тоталитарног глобализма. По Владимиру Можегову, данас је Запад престао да буде хришћански, и Европа више није Европа. Дужност је Русије да буде носилац свих традиционалних вредности Европе, али и Азије. Оно што су Европљани одбацили, од вере и породичних вредности до слободе мишљења, Русија мора чувати као своју ризницу. Наслеђујући византијску традицију мултикултурализма заснованог на религиозној онтологији која свет доживљава као многолико дело Господње, Русија, у свету који се мења, мора сваком понудити да остане то што јесте и да се придружи хору благословене људске различитости - наглашава др Димитријевић.

Историчар др Немања Девић изазвао је недавно изузетну пажњу предвиђањем да се назире нова блоковска подела света, у којој ће једну осовину чинити Русија и Кина, а другу Западна цивилизација.

архива Новости

- Овај први блок обједињује различите цивилизацијске, верске и националне разлике и то је нешто што је сасвим нова поставка ствари; погледајмо однос помиреног православља и ислама кроз пример заједничке борбе руског и чеченског народа. За други блок заједнички именитељ је пре свега русофобија, која се упркос свему (и периодима руске максималне кооперативности) у елитама на Западу није променила вековима - рекао је др Девић.

НОВА ВИЗИЈА

ПРЕДВИЂАЊА геополитичке будућности 1990-тих су обележиле две школе мишљења: Фукујамина теза о "крају историје" која личи на визију о земљи Дембелији и Хантигтонова о "сукобу цивилизација" која се чинила доста изгледнијом, каже др Немања Девић:

- Тврдња да се цивилизације, детерминисане верским и историјским карактеристикама, на местима где се сусрећу обавезно и сукобљавају, после ратова на Балкану 1990-их посебно је добила на важности и истинитости. Како после "Олује" из 1995. говорити о могућности да хрватско друштво буде мултиетничко, толерантно и истински демократско? Нажалост, многима се идеје о "политичким нацијама" (једна држава-један народ) из 19. столећа и даље чине привлачним. Можда је време да почнемо да тражимо одговоре, мимо Фукујаме и Хантигтона, и поставимо нову теорију о будућности. Иако бременит верским сукобима, Балкан, место културне и језичке сличности, могао би у другачијем амбијенту да постане и једно од огледних поља политике дијалога и сарадње - каже др Девић.

ШОВИНИЗАМ ЗАПАДА

ПОСЛЕ разорних искустава Првог светског рата и бољшевичке револуције руски философ и лингвиста, кнез Николај Трубецкој је Двадесетих година двадесетог века објавио књигу "Европа и човечанство", која се бавила изазовима европоцентризма и до данс није изгубила на актуелности каже др Валдимир Димитријевић:

- Основна теза ове књиге је да су западноевропски шовинизам и западноевропски космополитизам лице и наличје исте стварности: егоцентризма Романогермана који тврде да је њихова култура највиша и универзална. Ево како кнез Трубецкој оцењује западноевропски космополитизам:„Психолошка основа космополитизма иста је као и основа шовинизма. То је врста оне несвесне предрасуде, оне посебне психологије, коју је најбоље назвати егоцентризмом. Човек с јарко израженом егоцентричном психологијом несвесно сматра себе центром васељене, круном стварања, најбољим и најсавршенијим од свих бића“. А како Романогермани намећу свој колективни егоцентризам и како остварују своју премоћ у свету? Једноставно: силом. Трубецкој истиче да руска и друге незападне културе нису ни боље, ни горе од романогерманске; оне су, просто, различите. Право на различитост је основно право људи и народа, јер, по руском философу, ниједан нормалан народ на свету, а нарочито народ који има своју државу, не може добровољно допустити уништавање своје националне физиономије у име стапања с другим народима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације