БАЛКАНАЦ КОЈИ ЈЕ СТВОРИО ХРИШЋАНСКИ РИМ: Пре 1.750 година рођен свети цар Константин Велики

ПРЕ 1.750 година у Наису, данашњем Нишу, 27. фебруара 273. рођен је дечак Флавије Валерије Константин, син Констанција Хлора, војника са Балкана који се уздигао до савладара цара Диоклецијана и гостионичарке Јелене из Мале Азије. Он ће постати цар и извести највећу револуцију човечанства која траје до данас. Као римски император Константин Велики он је кодификовао хришћанство у јединствену догму коју је поставио за темељну државну идеју Хришћанског Рима, светског царства у коме ће најразличитије расе и народи бити уједињени истом религијом.

vikipedija

Константин из Наиса био би само један у низу римских војничких царева са Балкана да 325. није организовао Први васељенски сабор у Никеји на коме су утврђени канони вере и црквена администрација.

На њему је свргнута са престола стара идеју да се цар Рима форрмално поштује, по сили закона, као божанство. Од Никеје почиње ера када Христ "Цар царева влада царевима". Земаљски владар је од тада Божји заступник на земљи, а земаљско царство је одраз "небеског Јерусалима".

Да би небеско и земаљско царство били што сличнији, у догму су убачена и мала прилагођавања са Констaнтиновог двора. На пример, пошто је он имао девет класа чиновника и анђели су сврстани у девет редова моћи.

Константин је увео свет у нову, хришћанску, еру којој је требала и нова престоница. Економски, војно и морално неодрживи Рим на Апенинима премeстио је на стратешки најважнију тачку – Босфорски мореуз у "Нови Рим звани Константинопољ".

Он обнавља царствo успешном овоземаљском монетарном реформом и оживљава империју која је била на самрти, измучена сиромаштвом, хиперинфлацијом, корупцијом и одметништвом.

Константин је проницљиво закључио да "вечни Рим" не може да обнови на традицији патриција и сенатора огрезлих у корупцију и декаденцију. Врло је добро знао да римске легије већином састављене од "варвара" немају поштовања ни према њима, ни према традицији државне религије Рима у којој се владар обожавао као божанство с Олимпа. Као потомак војника из провинције Горње Мезије, која се простирала на подручју данашње Србије, одлично је знао какве су легије које су постављале цареве у трулој империји, која више није имала куда да се шири и узима радну снагу-робове. Војска која је трпела оскудицу извикала би за цара сваког амбициозног заповедника који би им обећао пљачку, најчешће сопствене државе.

Константин је од оца наследио најбоље легије царства, са Балканског полуострва, којима је дао нови морал: за победе захваљују невидљивом Богу и Христу, а свог успешног заповедника виде као Божјег миљеника. Константин користи религиозни жар, а истовремено спроводи законске реформе којима заувек раздваја војну и цивилну власт, које потом комуницирају само преко царског кабинета. Тиме спречава нове грађанске ратове .

vikipedija

На економском плану он уједињује земљу уводећи јединствену монету са златном подлогом – солидусом. Константин уочава да је стари систем великих гарнизона на границама неодржив и исцрпљујући и за људство и државну касу. Зато уводи мање летеће професионалне војне јединице способне да реагују брзо и на сваком месту царства, а чување лимеса препушта становницима тих подручја "крајишницима" Рима.

Његове револуционарне реформе обезбеђују још 1.000 година опстанка Хришћанском Риму, у некадашњем источном делу царства.

Зато је за Исток Константин Велики светитељ, док му Запад тај светачки ореол не признаје.

Још од сеобе престонице римски епископи, папе, покушаваале су да приграбе световну власт у западном делу империје. Пошто нису имале своје легије папе су крунисале германске варварске освајаче и проглашавалих их владарима Римског царства. На тај начин папе су држале у шакама западне владаре власт све до појаве реформације.

Балкан и данас осећа последице Константинове револуције, као место где се Исток и Запад сучељавају на невидљивој линији раздвајања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације