ТРЕНЕР ЈОЦА ЈЕ ХУМАНИСТА У КОПАЧКАМА: Иза њега је више од 200 хуманитарних акција

У својој 31. години живота фудбалски понос југа Србије Јова Ристић ставља тачку на успешну фудбалску каријеру, али није окачио копачке о клин, већ је одлучио да знања које је стекао учивши од плејаде врсних тренера пренесе на будуће фудбалере.

FOTO: Privatna arhiva

Међутим, живот је непредвидив, три године касније на њега пада оградни зид и остаје без 70 посто стопала. Многи који се баве овим спортом кажу да је фудбалер без дела стопала као хирург без руку, али овај човек је показао, и сваког дана доказује да 70 посто стопала је нешто без чека може да се живи квалитетно и данас даје 100 посто себе не само у педагошком раду већ и хуманитарном раду по коме је препознатљив.

FOTO: Privatna arhiva

Иза њега је преко 200 хуманитарних акција на којима је прикупљено преко три милиона  удружења и клинике која збрињавају децу са ретким или малигним болестима.

- 26 јануара 2009. године у Спортској хали у Врању на једном тренингу приликом вежбе истезања пада ми оградни зид на ноге. После четири месеци тешке борбе, агоније и неизвесности које су са собом носиле операције, од којих  једна у Врању и три у Клиничком центру у Нишу остајем без 70 одсто стопала. Тешка повреда ме одвојила од терена годину дана, а тада сам мислио да се никада нећу вратити тамо где ми је остало срце – прича се Јоца док се присећа најтежег периода у свом животу.

Ипак, после животне агоније и времена опоравка које је текло споро, професионални фудбалер се враћа на терен. На његовим ногама су копачке, у његовом још увек неопорављеном телу бол, али у срцу радост јер му је ипак живот пружио прилику, прилику да ради са децом.

- Фудбалу се враћам као координатор Омладинске школе Динама 2010. године и на том месту остао  до лета 2017. године. Организовао сам преко 1.000 утакмица омладинске школе. Упоредо  радио сам и као тренер готово свих селекција од петлића до омладинаца. Остаће упамћено да смо гостовали и Звезди, ОФК Београду, Радничком и још многим другим познатим клубовима. У лето 2017. године почињем да радим са школом фудбала Престиж, где сам и данас - каже омиљени тренер Јоца.

FOTO: Privatna arhiva

Ти дечаци и не знају да тренеру и после толико година бол неда мира, навикао је да живи са тим и он и његова породица, али као емпата који је у болничким данима видео не само свој проблем већ и многе друге одлучио је најпре скромно, а затим и све активније да се бави хуманитарним радом.

- Не волим да причам како сам се лично одазвао сваком позиву за било коју хуману акцију, не бројим СМС поруке које сам послао за лечење деце, али о овоме сам почео да јавно говорим када сам децу коју тренирам почео да анимирам да помажу у хуманим акцијама. То што су деца добре душе и што су одмах прихватили је једна врста мотивације, али родитељи којуи здушно помажу говори да смо на правом путу – каже Јова Ристић.

FOTO: Privatna arhiva

Хуманитарни турнири, акције које су покренуле грађане, Јоца и фудбалери су главни волонтери на промотивним штандовима. Јова организује акције прикупљања новца за лечење болесне деце и омладине, али и прикупља храну за болесне и старе. Сарадник је готово свих удружења које се баве хуманитарним радом, активан у акцији којом се помаже и једна породица и 100 људи.

- Увек кажем и деци родитељима, мени је циљ да децу научим да буду фудбалери, али и да им објасним да првенствено буду добри људи који неће окренути главу када виде неку муку – каже Јова.

Занимљиво је да у Врању само најближи знају да му је Јова право име, јер он је у спортску историју града ушао као „ Јоца тренер“.

- Мени је битно да ме људи по добром памте, а име као име, признајем и ја се изненадим кад ме неко ослови са Јова – прича овај човек.

FOTO: Privatna arhiva

Јоца је рођен у Врању 31. октобра 1975. године где је завршио основну и средњу школу. Прве фудбалске кораке је направио у Динаму 1987. године. Играо је за селекције петлића, пионира и омладинаца и прошао комплетну омладинску школу. 1994. дебитује у првом тиму и од тада је стални члан екипе. До 1998. године, играо је у Динамуса непуне 23 године био капитен клуба. У зиму 1998. прелази из Динама у друголигашки Врбас у коме остаје пет година. Активно је престао да игра фудбал 2006. године.

FOTO: Privatna arhiva

Антрфиле:  Јоца је човек коме нико не може да каже “не”

Тренер Јоца је постао синоним за хуманитарну помоћ, деси се да га људи зову и моле за помоћ. Често одвоји новац од личних скромних примања. А онда покрене лавину хуманости,куца на бројна врата, моли за помоћ и буди у људима хуманост јер Јоца је добар човек коме нико не може да каже не.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације