НАЦИСТИМА ЈЕ НА СТАЉИНГРАДУ СЛОМЉЕНА КИЧМА: Осамдесет година од најзначајније битке у историји

РУСИЈА данас по 80. пут обележава победу у Стаљинградској бици када је 2. фебруара 1943. предајом Шесте армије фелдмаршала Фридриха фон Паулуса Трећи рајх добио ударац од кога се није опоравио.

Фото Профимедија

Тајна неочекиване, а кључне победе Црвене армије, била је у повратку руским традицијама. Постала је могућа тек када је врховна команда СССР одбацила идеолошке пароле и позвала народ у Отаџбински рат за Русију.

Најзначајнију улогу у овој промени имао је генерал Константин Рокосовски, коме су у Стаљиновим идеолошким чисткама мучитељи избили зубе, почупали нокте и изломили ребра јер је упозоравао на слабости Црвене армије. Срећом, искусни ратник који се усуђивао да противречи Стаљину преживео је до почетка рата и из затвора је упућен у трупу. Одиграо је кључну улогу у немачком поразу код Москве, а затим на Стаљинградском фронту осмислио противнапад који је довео до пораза немачке Шесте армије. Прича о Рокосовском је метафора о повратку понижене Русије самој себи и уздизања у светску силу. Сличан прображај одиграо се и почетком трећег миленијума када се Русија, отписана после пада Берлинског зида, успротивила америчком "новом светском поретку" као некада немачком "новом поретку". Када је кијевски режим инсталиран у "обојеној револуцији", почео да прогони Русе у Украјини, велики историчар Милорад Екмечић је најавио сукоб две концепције света.

- Данас се Сједињене Државе понашају као да је дошао тренутак да заврше процес глобализације и остану једини господар који управља светом. То није једини пут у историји да једна од великих сила истрчи, игнорише постојање међународног права и силом жели да остане покровитељ космичког шатора. Могуће су локалне кризе изазване збивањима око Русије и напорима САД да је сведу на другоразредни фактор у напорима да се глобализује човечанство... Ново оружје, као сад дронови, изумеће се и обичан свет падаће у бесвестицу фобија према Русији - говорио је 2014. академик Милорад Екмечић у интервјуу Милораду Вучелићу за лист "Печат".

Фото Профимедија

Он је тада најавио нову битку у којој ће се решавати судбина света, као некада у Стаљинграду:

- Статус велике силе се никоме не поклања, него га свака чланица мора извојевати у неком победничком рату, а у том рату једном великом битком. Пример за то је Стаљинградска битка у Другом светском рату, без сумње најзначајнија велика битка у историји човечанства!

Паралеле постоје: битка је почела у Доњецком басену, где се закувала и актуелна украјинска криза. Без тог подручја рудника и челичана, говорио је Хитлер, немачка ратна индустрија би се сломила. Следила је битка за нафту, о чему сведочи Хитлерова Директива бр. 41: "...морају бити концентрисане све расположиве снаге за извршење главне операције на јужном делу фронта у циљу уништења непријатеља западно од Дона, да би се затим освојили нафтоносни рејони".

Све најбоље што је имала од људства и ратне технике, Немачка је у лето 1942. упутила ка Стаљинграду, чворишту саобраћајница ка нафтним пољима која би дала довољно горива да ратна машина Трећег рајха прегази свет. О његовој судбини одлучивало се на стаљинградском бојишту где је у јулу 1942. распоређено 430.000 војника Трећег рајха, са савезницима из Румуније, Италије, Мађарске, Хрватске, Украјине, Шпаније, балтичких држава, а француски фашисти су терорисали у позадини бојишта. Немачка је за напад спремила 3.000 артиљеријских оруђа, 250 тенкова и самоходних топова и 1.200 авиона.

Црвеноармејац на брду Мамајев курган, Фото Википедија

Стаљинградска операција се од 17. јула 1942. водила на простору од 100.000 квадратних километара, много већем од самог града.

- Битком у великој окуци Дона почела је битка за Стаљинград - сведочио је генерал Василиј Иванович Чујков. Он је из земунице на обали Волге командовао 64. совјетском армијом која је бранила град са 62. армијом под командом другог генерала из земунице, Јеромјенка. Немачка авијација и артиљерија су од 23. августа претварале Стаљинград у рушевине и пепео. У првом налету град је напало 1.000 бомбардера, чему је сведочио генерал Јеромјенко: "Стаљинград је потонуо у одблеску пожара, обавио се димом и чађи. Ватра је буктала свуда, горео је читав град. Дрвене зграде пламтеле су јарко као ломаче, огромни облаци дима и пламени језици извијали су се изнад фабрика, горела су пристаништа, складишта нафте бљувала су ватру као оживели вулкан лаву."

Упркос ужасном разарању град није напуштен. Његови житељи: мушкарци, жене, деца бранили су га са војницима 62. и 64. армије, које су то биле само по имену, јер су имале само десет одсто састава. Рушење града одузело је предност немачкој надмоћној техници.

Рат се вратио у доба борби човек на човека,прса у прса, бомбама, бајонетима и ашовчићима. Совјетски снајперисти из рушевина су уносили смртни страх међу нападаче. Стаљинграђани су искакали из шахтова и Молотовљевим коктелима уништавали најбоље "панцере" Вермахта. Немачки генерали забележили су да је ток светског рата промењен у "пацовском рату" по подрумима и фабричким катакомбама.

- Пет месеци беснеле су страшне уличне борбе за сваку кућу, за луку, обалу Волге, главну железничку станицу, фабрике. Такве борбе у рату није доживела ниједна јединица - забележио је у мемоарима Артур Шмит, шеф главног штаба немачке Шесте армије.

Уз велике људске жртве град остао у рушевинама, Фото Профимедија

Најжешће борбе су се водиле око брежуљка Мамајев Курган, најистакнутије градске коте: пет месеци је засипан авионским бомбама и артиљеријским пројектилима, а браниоци су се увек враћали и протеривали непријатеља. Црвеноармејци и Стаљинграђани су грчевито држали фронт дуж Дона и Волге, док је индустрија у позадини махнито радила на производњи тенкова и авиона, а нови борци се обучавали. Контраофанзива под комадом маршала Жукова почела је 19. новембра: Донска армија Рокосовског је разбила 200.000 румунских и 235.000 италијанских фашиста северно од града и дошла до немачке главнине.

Следећег дана такав подвиг извеле су и јужно од Стаљинграда две совјетске армије.

Стратегијска клешта око 331.000 врхунских немачких војника Шесте армије су почела да се затварају. Када се фелдмаршал Паулус предао, од те силе је остало 91.000 очајника. Укупни немачки губици били су око 1,3 милиона људи, више од 2.000 авиона, 3.000 тенкова и 5.000 оруђа.

- Стаљинградска битка је била преломна тачка Другог светског рата, јер је Немачка после ове битке практично изгубила сву нападну моћ - каже др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије. - Стаљинградска битка је била дуга, исцрпљујућа, као данашња у Бахмуту. Стаљинград је био тачка лома, после које је наступила осека немачног ратног напора. Зато је ова битка одлучујућа за даљи ток рата. После Стаљинграда, без обзира на поједине битке које су с обе стране ангажовале више снага и изазивале више жртава, Немачка више није могла да добије рат, кичма њене војне силе била је сломљена. Западни савезници су после искрцавања у Нормандији у лето 1944. практично дошли на готово.

Илустрација В. Н.

СИНОНИМ ПРОПАСТИ "МУЊЕВИТОГ РАТА"

У СТАЉИНГРАДСКОЈ бици пораз није доживела само немачка војска, већ цео концепт "новог поретка" и супериорне расе предодређене да влада светом.

- Црвена армија до краја је жилаво бранила неколико стотина метара широк мостобран на северној обали Волге у Стаљинграду. Совјетска 62. армија, 75.000 мушкараца Радничке милиције, 7.000 младих комсомолаца и безброј жена зауставили су борбено најјачу војну јединицу немачког Вермахта. Стаљинград, удаљен 2.000 километара југоисточно од Берлина, постао је синоним пропасти Вермахтовог успешног модела "муњевитог рата" - наводи угледни немачки историчар др Гвидо Кноп.

Сећање на Бизмарков савет

ПРЕД крај Стаљинградске битке у обореном немачком авиону пронађен је дневник пилота, команданта ескадриле, грофа Фон Ејнзидела, унука "гвозденог канцелара" Ота фон Бизмарка.

На последњој страници свог дневник је записао: "Мој велики деда је био хиљаду пута у праву када је говорио да Немачка никада не треба да отпочиње рат са Русијом."

Нисам видео...

ДНЕВНИК поручника Хенеса Зупингера из 1942. сведочи о виђењу битке с немачке стране: "23. август - Пре четири дана смо прешли Дон. Чета има велике губитке... Право да кажем, о чети се више не може говорити... 14. октобар: Треба да нападнемо на северозападни део града. Руси су свирепи као и увек. Хвала богу да имамо самоходне топове, иначе не бисмо ни корака напредовали... 15. децембар: Ноћ је била ужасна. Наша чета је била тучена таквом ватром какву ја у животу нисам видео. Два човека су ми погинула. Ја још имам среће..." Дневник је пронађен крај мртвог поручника.

СКРАЈНУТА У ПАМЋЕЊУ ЗАПАДА

ЗНАЧАЈ Стаљинградске битке за антихитлеровску коалицију је немерљив, али она је скрајнута у западном колективном памћењу.

- Ревизија историје је у пуном замаху, о чему сведочи да чак ни на обележавање годишњице ослобађања Аушвица нису позвали Русе који су га ослободили - указује др Миле Бјелајац. - Све је то део ревизије историје изведене у припреми конфронтације са Русијом, што се више не крије ни у САД ни у Великој Британији. Није без основа тврдња да "Русија по трећи пут ослобађа Европу од ње саме". Ослобађала ју је од Наполеона, па од Хитлера, и ослобађа је сада од глобалних корпорација за које националне државе не представљају ништа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације