НЕМАЦ? КОД ЊЕГА СЕ ЗНА РЕД: Стручњаци откривају због чега постоји мит о њиховој ефикасности и докле ће опстати

КАКО је настао стереотип да су Немци посебно ефикасан народ? Има ли ту истине? И зашто мит опстаје кад је све више примера скандалозне неефикасности у Немачкој?

Фото: Танјуг/АП

Кад Кристина Ретгерс почне рад са иностраним студентима и клијентима, често жели да пробије лед игром асоцијација. Које појмове повезују с Немачком? И увек се чује исто: ефикасност, земља која ће се, попут машине, увек пробити.

Немачка ефикасност је стереотип који никако да нестане. Поглед у прошлост открива корене тог мита о ефикасности, али и како се развијала и та врлина и перцепција о тој особини Немаца.

Ефикасност бисмо могли да дефинишемо као постизање циља с најмање утрошених ресурса и времена. У томе Немачка ужива углед већ вековима, али мит порекло вуче из два извора.

Историчар Џемс Ховс, аутор књиге „Најкраћа историја Немачке“, извор том миту налази у Средњем веку кад је подручје Порајња постало познато по специјализованим производима. - Током тог доба су били славни часовничари из Мајнца и ковачи оружја из Золингена - каже он за ДW.

Пруске врлине

Пруска, краљевство на истоку изузетно строгих протестантских традиција, сматра се другим извором тог мита. Њу је глас о ефикасности био због бирократије и војске. То је увелико заслуга Фридриха Великог, а уједињењем Немачке 1871. се та пракса проширила читавим царством. Пруске јавне школе и професионална војска били су узор и другим државама због своје тада модерне организације.

Пруска држава 19. века је лансирала "каталог врлина“ које је очекивала од државних и војних службеника. Ту се посебно истицала тачност, штедљивост, осећај дужности, савесност... Ефикасност се није посебно наводила, али се до ње долази већ и збрајањем осталих пожељних особина.

То се сматрало пруским врлинама. Историчар Јулијус Шопес истиче каже да је потрајало док се те врлине нису прошириле међу остатком становништва. "Та расправа о пруским врлинама је дошла тек касније, крајем 19. столећа кад се о томе почело уопште говорити“, рекао је Шопес за Дојчландфунк.

Мора да се зна ред

Нека подручја Немачке попут Порајња као да су постала пруска већ раније, мировним споразумом након Наполеонских ратова. Још тада су посетиоци истицали и богатство и ефикасност тих крајева. У путописима задивљено пишу да све функционише. "Железница – то је класик – саобраћа тачно на време, цариници су брзи, хотели су чисти, вода тече из славине“, сажима Ховс у "Најкраћој историји Немачке“.

У путописима оног доба ће се тешко игде наћи похвала њемачкој кухињи, али и каша, купус и кобасице добро засите. Дакле и то је пре свега – учинковито.

Та два извора економског квалитета и организоване државе одржала су мит о немачкој ефикасности све до 20. века. Распадом царства и тешком кризом двадесетих се тек јавила жудња за Орднунг – типично немачким појмом који се тек недовољно може превести речју "ред“. Тај појам сажима и жељу за јасним правилима и неразумевање за било какве лудости. Тако и магазин Тиме 1934. на насловницу ставља тадашњег председника Паула вон Хинденбурга уз речи Ordnung muss sein – мора да се зна ред.

Накарадна карикатура "врлина“

Тај и такав ред – поготово тридесетих са појавом нацизма, нипошто није нека пожељна особина и тога су свесни и сами Немци. Позната је изјава из 1982. тадашњег социјалдемократског политичара Оскара Лафонтена и великог противника свог страначког колеге који је тада био канцелар Хелмута Шмита. Лафонтен је рекао да је Шмит са својим смислом за дужност, предвидљивошћу, поузданошћу и доследношћу – особа "која би могла управљати и концентрационим логором“.

И историчар Шопес истиче да су нацисти заправо желели да наставе са "пруским врлинама“, али су се оне претвориле у накарадну карикатуру: "Самопоуздање се претворило у ароганцију, уредност се претворила у бесмислену педантерију, а извршавање дужности се претворило у пуку нечовечност“, каже историчар. На крају су управо те первертиране пруске врлине помогле да се одржава тоталитарна нацистичка држава и систем масовног убијања.

Френклин Миксон, професор економије специјализован на организацију рада на америчком Универзитету Колумбија, написао је књигу "Ужасна ефикасност: Предузетничке бирократе и нацистички Холокауст“. Он у књизи тврди да темељ злочина није било тек пасивно "слеђење наредби“ него се бирократски механизам трудио да нађе што ефикаснији начин да се злочин врши.

То је исто тако типично немачко начело из доба нацизма Dem Führer entgegenarbeiten – изаћи у сусрет жељама фирера чак и ако не постоје јасне и недвосмислене наредбе. Нацисти су тиме добили "мобилизацију свих напора бирократије и ефикасност која је премашивала њихов опис радног места“, пише Миксон.

Опет дивљење за "Маде ин Германy"

Након Другог светског рата и почињених злочина, једва да је још ико видео нешто позитивно у Немцима, народу за којег се чини да је способан "за невероватну нечовечност“, каже Ховс. Ипак, кад је од педесетих кренула економија и немачки Wirtschaftswunder, опет се вратило дивљење за немачку индустрију и робу коју производи.

То је опет подстакло мит о немачкој ефикасности, иако су у сену пали многи други фактор тог привредног успона као што су напор да се смањи државни дуг, новчана реформа или јефтина радна снага из иностранства.

И након што су преживели економски преокрет након уједињења Немачке, та земља се и даље цени због њихових производа високог квалитета и ефикасности. Чини се да она и даље тежи ефикасности, било то у индустрији, влади, на благајни самопослуге или чак у наступу националног фудбалског тима.

Али иако се ефикасност цени, има на претек доказа како ње има све мање. Минхен се припремио за Олимпијске игре 1972. тако да је у само пар година изградио читаву мрежу подземне железнице и обновио практично читав град. Сад се аеродром Берлина гради већ с девет година закашњења – и још увек се не зна кад ће бити готов.

У овој пандемији здравствене службе још увек зависе од папира, оловке и факс-уређаја, а поступак вакцинације или набавка цепива одвијају се пужевим темпом.

Андреас фон Шуман, саветник у државној агенцији за развој ГИЗ, пита се зашто се мит о немачкој ефикасности држи тако упорно. Он је аутор три истраживања о перцепцији Немачке у свету и закључује да стереотипи напросто дуго живе: "Они се мењају веома, веома споро“, каже он за ДW.

Како објашњава, мит и стереотип ће нестати само ако има све мање примера који сведоче о том миту и ако пролази све више времена између њих тако да људи више не могу да повежу збивање са неком представом. "То може ослабити (стереотип) много снажније него ако чујете за неки пример који је супротан миту у који сте уверени.“

(Б92)

Препоручујемо

Свет

1 1

МЕРКЕЛОВА О САРАДЊИ СА СИЈЕМ: Продубљење радова на билатералним питањима

07. 04. 2021. у 16:38

Свет

0 0

НЕМЦИМА ПОРАСЛИ ШТЕДНИ РАЧУНИ: Криза због пандемије вируса корона смањила тражњу за готовином

07. 04. 2021. у 15:44

Свет

0 0

НЕМАЧКА У ПАКЛУ КОРОНЕ: Меркелова подржала оштар локдаун у целој земљи

07. 04. 2021. у 12:56

Свет

0 0

ДОШАО НА КОРОНА ЖУРКУ, ПА ПАО С ТЕРАСЕ: Младић (22) покушао да побегне од полиције, па задобио озбиљне повреде

05. 04. 2021. у 19:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације