СЛИЧАЈ КИДНАПОВАЊА ЈАПАНАЦА: Севернокорејски агенти су отимали људе како би их користили за тајни рат

ЈАПАНСКА влада тврди да су од 1977. до најмање 1983. године, севернокорејски агенти отели 17 јапанских држављана. Сумња се да их је било више од 100.

Фото: Твитер/@martyn_williams/@nknewsorg

15. новембар 1977, Нигата, Јапан:

Сунце је већ залазило те прохладне новембарске вечери кад је Мегуми Јокота одлазила са последњег часа бадминтона.

Ледени ветрови охладили су рибарску луку у Нигати, а сиво море хучало је на њеним ободима.

Светла њеног дома била су удаљена седам минута хода.

Мегуми (13), са торбом за књиге и рекетом за бадминтон, опростила се од две пријатељице на двестотинак метара од улазних врата родитељског дома.

Али никад није стигла до њих.

Прошло је шест сати, па седам, и како се њена ћерка упорно није појављивала у тихој улици, Саки Јокота је почела да паничи.

Пожурила је до фискултурне сале у средњој школи Јори, очекујући да ће је срести успут.

- Отишле су одавно - рекао је ноћни чувар школе.

Полиција, пси трагачи, батеријске лампе чији снопови шарају кроз ноћ.

Прочешљали су оближњу борову шуму дозивајући Мегуми.

Саки је пожурила низ пут до плаже, махнито проверавајући свака кола паркирана у близини.

Имало је смисла потражити је на обали.

Али можда је нешто јаче и неопипљивије нагонило мајку до ивице воде те ноћи.

На пучини Јапанског мора, изван Сакиног видокруга, глисер којим су управљали севернокорејски агенти ишао је великом брзином ка Корејском полуострву са престрављеном школарком закључаном у потпалубљу.

За собом нису оставили никаквог трага, нити једног сведока.

Злочин је био толико дрзак и бизаран да је мало људи уопште могло да га замисли, а камоли реши.

Али током година, постало је очигледно да Мегуми није била једина жртва.

Јапанска влада тврди да су од 1977. до најмање 1983. године, севернокорејски агенти отели 17 јапанских држављана.

Неки аналитичари сматрају да би та бројка могла да буде и више од 100.

У години након Мегуминог нестанка, полиција је организовала 3.000 полицијских смена у потрагу за њом.

Јединица за отмице уселила се у кућу Јокотиних.

Морем су крстарили патролни чамци.

Истрага, излуђујуће, није произвела никакав резултат.

Мегумин отац Шигеру шетао је по пешчаној плажи сваког јутра.

Ноћу је плакао у купатилу.

Саки је плакала кад је била сама, надајући се да је Мегумина браћа, деветогодишњи близанци, неће чути.

Севернокорејски шпијун који је пребегао у Јужну Кореју 1993. године причао је у детаље властима у Сеулу о отетој Јапанки која је одговарала њеном опису.

- Сећам је се врло живо - рекао је Ан Мјон-Џин.

"Био сам млад, а она је била прелепа."

Рекао је да му је један од њених отмичара - виши шеф шпијуна - испричао њену причу 1988. године:

Отмица је била непланирана брљотина, рекао је он.

Нико није намеравао да отме дете.

Два агента која су завршила мисију и Нигати чекали су на плажи да их покупи глисер, кад су схватили да су примећени са друма.

Плашећи се да ће бити откривени, шчепали су фигуру у тами.

Мегуми је била висока за своје године, а у мраку нису могли да виде да се ради о детету.

Мрачни пешчани сат окренуо се за породицу Јокота.

Они су годинама само покушавали напросто да истрпе рупу која је настала.

Али нестала Мегуми била је жива.

Агенти који су је отели били су прекорени због лоше процене.

Била је премлада; какву су корист имали од девојчице?

Мегуми је плакала за мајком и одбијала да једе, излуђујући државне старатеље.

Да би је утешили, обећали су да ће јој, ако буде предано радила и научила течно корејски, допустити да иде кући.

Била је то лаж да би се обмануло очајно дете.

Њени тамничари нису имали такву намеру.

Уместо тога, Северна Кореја ће натерати Мегуми да ради као инструкторка за шпијуне, учећи их јапанском језику и понашању у елитној шпијунској школи.

Отети странци нису били корисни само као предавачи.

Могли су и сами да буду шпијуни или би Пјонгјанг могао да преузме њихове идентитете за лажне пасоше.

Могли би да се венчају за друге странце (што је у Северној Кореји забрањено), па да онда и њихова деца служе режиму.

Јапанске плаже биле су препуне обичних људи, савршених за отимање, који нису имали никакве шансе против изузетно обучених агената.

Седмог јануара 1980. године, јапански лист Санкеи Шимбун објавио је вест на насловној страни: "Три пара у изласку мистериозно ишчезла на обалама Фукија, Нигате и Кагошиме - је ли уплетена страна обавештајна служба?".

Али требало је да се појави осуђивана терористкиња да би потврдила везу са Северном Корејом.

Ким Хјун Хуи убила је 115 људи помогавши да се прокријумчари бомба у јужнокорејски путнички авион 1987. године.

Ишчекујући смртну казну у Сеулу, сведочила је да је била севернокорејски агенткиња која је поступала по наређењу државе.

Рекла је да је научила јапански језик и понашање како би могла да ради на тајном задатку.

Њена учитељица, испричала је, била је отета Јапанка са којом је живела скоро две године.

Сведочанство је било убедљиво. Али јапанска влада није желела званично да потврди да Северна Кореја отима људе.

Две земље имале су дуг историјат непријатељстава и непостојеће дипломатске односе.

Било је лакше игнорисати доказе.

Кад су јапански преговарачи покушали да покрену ову тему приватно, Северна Кореја је бесно негирала да постоје било какви отети људи и прекинула преговоре.

Била је 1997. - тачно 20 година од Мегуминг нестанка - кад је Пјонгјанг коначно пристао на истрагу.

21. јануар 1997.

- Имамо информацију да је ваша ћерка жива у Северној Кореји.

Шигеру је био запањен.

Јапански званичник по имену Татсукичи Хјомото, лични секретар скупштинског посланика, изнебуха је контактирао породицу Јокота.

Истраживао је отмице које је спроводио Пјонгјанг последњих десет година и желео је да се сретне с њима што је пре могуће.

Поред озбиљног шока, у срца породице вратила се лудачка нада.

Влада је веровала да је Мегуми жива.

И зато је питање које се одмах постављало било: како да је вратимо?

Породица Јокота изашла је у јавност са причом о отмици.

Плашили су се да би Северна Кореја могла да убије Мегуми да прикрије све што се десило, али њен отац је тврдио да ће се случај третирати као рекла-казала уколико се не објави и њено име. Морали су да рашире вест по Јапану и преклињу државу да помогне.

Породица се појавила у ударном термину на телевизији.

У парламенту су се постављала питања.

У мају је влада јавно потврдила да Мегуми није изоловани случај: било је још људи као што су породица Јокота, који пате за отетим ћеркама, синовима, сестрама, браћом и мајкама.

Седам ових породица формирало је групу за подршку да би захтевале ослобађање најмилијих: Удружење породица жртава које је отела Северна Кореја.

Разговарали су надугачко, сакупљајући на једном месту оно мало што су знали.

Отмице су деловале опортунистички, али ускоро су се појавили обрасци.

Већина жртава били су љубавници у двадесетим.

Плаже широм Јапана сада су постале места злочина.

Дванаестог августа 1978. године, девет месеци након што је нестала Мегуми, 24-годишњи службеница Румико Масумото ишла је да гледа залазак сунца са дечком Шиуичијем Ишикавом (23) на плажи у префектури Кагошима.

Само дан раније, стидљиво је за вечером саопштила породици за њихову везу.

Њихова кола пронађена су закључана на лицу места, са Румикоиним новчаником и сунчаним наочарима на сувозачевом седишту.

И њен фото-апарат био је тамо - пун фотографија које је пар направио тог дана кад су нестали.

Полиција је пронашла једну од Шуичијевих сандала недалеко од ивице мора.

Свака отмица била је посебна лична трагедија.

Штампа и јавност нису увек били саосећајни.

Новински извештаји су отмице називали "наводним".

Неколико јапанских политичара сматрало је да су те тврдње јужнокорејске дезинформације које су се шириле да би се дискредитовала Северна Кореја.

Али како су породице покретале петиције, често боравиле у етру и лобирале код владе, истина је почела да добија на тежини попут закотрљане грудве.

Пет година касније, у Северној Кореји, она ће се зауставити пред стопалима самог Ким Џонг Ила.

17. септембар 2002.

- Као домаћин, изражавам жаљење што смо натерали премијера Јапана да дође у Пјонгјанг тако рано ујутро - рекао је севернокорејски лидер.

Али бес његовог саговорника није имао никакве везе са временом.

Премијер Јуничиро Коизуми долетео је да би разговарао о нормализацији односа Јапана и Северне Кореје, у нади да ће овај корак поправити пад његове подршке у јавности.

Уместо тога, ушетао је право у дипломатску замку.

После бруталне епидемије глади из деведесетих за коју се сматра да је убила два милиона становника Северне Кореје, Ким Џонг Ил желео је испомоћ у храни и инвестицијама, као и извињење Јапана за 35 година колонизације Кореје.

Јапан је желео - и одбио да настави даље разговоре без тога - детаље о сваком грађанину ког су отели шпијуни Пјонгјанга.

Пола сата пре историјског састанка, појавио се списак са именима: Северна Кореја је признала да је отела 13 држављана Јапана.

Али тврдило се да је само петоро њих живо.

Узроци смрти наведени за преосталих осам били су дављење, гушење од издувних гасова покварене пећи на угаљ, срчани удар жене старе 27 година и две саобраћајне несреће у земљи у којој су приватни грађани ретко поседовали аутомобиле.

Пјонгјанг је тврдио да не може да обезбеди њихове посмртне остатке, јер су скоро све њихове гробове однеле поплаве.

Коизуми је био запрепашћен.

- Крајње сам узнемирен информацијама које сам добио - рекао је он Ким Џонг Илу, "и као премијер, који је, кад се све сабере и одузме, одговоран за интересе и безбедност јапанског народа, морам да уложим енергичан протест.

- Не могу да замислим како ће преостали чланови породица да поднесу ове вести?

Ким је ћутке слушао, хватајући белешке у роковник, а потом упитао: "Можемо ли сада да направимо паузу?".

Док су у предсобљу расправљали о шкрипцу у ком су се нашли, заменик портпарола кабинета Шинзо Абе - који ће постати јапански премијер са најдужим мандатом у историји - затражио је од Коизумија да не потписује декларацију којом се обавезује на нормализацију преговора уколико се Пјонгјанг формално не извини за отмице.

Кад су се делегати поново састали, Ким је узео роковник и кренуо да чита: "Темељно смо истражили ово питање, укључујући преиспитивање улоге наше владе у свему.

- Деценије непријатељских односа између наше две нације довеле су до околности у којима је могло да дође до оваквог инцидента. Био је то, упркос томе, нечувен инцидент.

- Објаснили су ми да су до овог инцидента довеле организације за специјалне мисије из седамдесетих и осамдесетих, слепо мотивисане патриотизмом и заблуделим хероизмом.

- Чим ми је скренута пажња на њихове планове и дела, одговорни су кажњени.

"Овако нешто се више никад неће поновити."

Диктатор из Пјонгјанга рекао је да је намера отмица била да шпијунима обезбеди рођене Јапанце као наставнике и лажне идентитете за мисије у Јужној Кореји.

Неке жртве су отете са плажа, да - али су друге намамљиване са студија или путовања по Европи.

Говорио је о Мегуми, најмлађој именованој отетој особи у много година, рекавши да се њеним отмичарима судило и да су проглашени кривима 1998. године.

Један је погубљен, док је други умро током служења 15-годишње казне, рекао је он.

- Желео бих да искористим ову прилику да се изравно извиним за неприхватљиво понашање ових људи. Нећу дозволити да се то понови.

Коизуми је потписао Декларацију из Пјонгјанга.

Петоро живих, осморо проглашено мртвима.

У Јапану, у једном токијском пансиону у власништву Министарства спољних послова, породице отетих нестрпљиво су чекале новости.

Мегумини родитељи сели су са замеником министра спољних послова Шигеом Уетакеом.

Он је узео ваздух.

"Са жаљењем морам да вас обавестим…".

Северна Кореја тврдила је да се Мегуми Јокота обесила у боровој шуми 13. априла 1994. године, у кругу менталне болнице из Пјонгјанга у којој се лечила од депресије.

То је њен други датум смрти.

Северна Кореја је испрва тврдила да је умрла 13. марта 1993. године, пре него што је исправила ту грешку.

Као доказ, Пјонгјанг је приложио нешто за шта је тврдио да је болничка "смртовница".

Био је то образац са речима "Регистар пацијентовог уласка и изласка из болнице" које су се налазиле одштампане позади.

Али речи "улазак и излазак из болнице" биле су прекрижене неколико пута, а реч "смрт" била је исписана преко њих.

Јапан је рекао Северној Кореји да јој је тај документ изузетно сумњив.

Још једна отета Јапанка, Фуке Чимура, касније је рекла да се Мегуми уселила у стан до њеног и стана њеног мужа у Северној Кореји у јуну 1994. године, два месеца после Мегумине наводне смрти, и да је живела тамо неколико месеци.

Породица Јокота не верује да се Мегуми убила.

Ипак, Саки детаље званичне приче Пјонгјанга сматра језивим.

- У Нигати смо имали борове шуме - рекла је она Вашингтон посту 2002. године.

- Сигурна сам да су јој недостајале. Сигурна сам да је била веома усамљена. За тренутак сам поверовала да је можда толико жудела за нама а није могла да се врати, да је у тренутку одузела себи живот."

- Заплакала сам. Али већ следећег тренутка сам рекла себи, не, то није могло да се деси. Не желим да се тако нешто десило. Не желим да је морала да прође кроз тако нешто.

Две године попошто је прогласио Мегуми мртвом, Пјонгјанг је предао оно за шта је тврдио да је њен пепео.

Стигао је на 27. годишњицу њене отмице.

Њени родитељи су сачували пупчану врпцу са њеног рођења - јапански обичај - и извршена је анализа ДНК.

Узорци се нису поклапали.

Научник који је тестирао пепео касније ће рећи да је могао да буде контаминиран, због чега су резултати непотпуни.

Али Северна Кореја је већ имала историјат слања сумњивих остатака.

Већ је послала кости за које је тврдила да припадају отетом Каоруу Матсукију, човеку за кога је тврдила да је умро у 42. години.

Међу њима је био и фрагмент виличне кости за који је зубарски експерт рекао да припада жени у шездесетим.

15. октобра 2002. године, петоро отетих за које је Северна Кореја тврдила да су живи слетели су на токијски аеродром Ханеда.

Изашли су из авиона и били дочекани јапанским заставама и приручним транспарентима са натписом: "Добро дошли кући".

Плакали су на писти у рукама своје породице.

Пјонгјанг је дозволио да њих пет посети Јапан на недељу до 10 дана.

Они више никада неће крочити у Северну Кореју.

(Би-Би-Си)

Препоручујемо

Свет

1 3

АМЕРИКАНЦИ ОПКОЉАВАЈУ СЕВЕРНУ КОРЕЈУ: Пао договор са ове две земље, појачава се притисак на Ким Џонг Уна

03. 04. 2021. у 08:36

Свет

0 0

ИМ ТЕСТИРАО РАКЕТУ ДОК ЈЕ БАЈДЕН ГОВОРИО: Вашингтон осудио лансирање, Пјонгјанг одбија контакт

26. 03. 2021. у 13:40

Свет

0 0

ОГЛАСИО СЕ ЏО БАЈДЕН: Председник САД реаговао на лансирање севернокорејских ракета

24. 03. 2021. у 08:34

Свет

1 0

СЕВЕРНА КОРЕЈА ИСПАЛИЛА ДВЕ РАКЕТЕ: Реакција Пјонгјанга на заједничке војне вежбе Вашингтона и Сеула?

24. 03. 2021. у 07:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације