ЕРДОГАНОВ ВЕЛИКИ ТУРКИСТАН: Анкара открила своје праве намере, ево шта планирају

ПРЕДСЕДНИЦИ су се договорили да се прихвати предлог који је већ раније дао Нурсултан Назарбајев да се неформални савет споменутих држава претвори у Савез туркофонских држава.

Фото: Printskrin

Амбициозни председник Турске Реџеп Ердоган наставио је да шири утицај своје земље на простору бивших совјетских република у којима је већинско становништво муслиманско. Помоћу видео-везе 31. марта је одржан неформални самит Туркофонског савета у којем су учествовали председници Турске, Азербејџана, Казахстана, Киргистана и Узбекистана. Осим њих, у онлајн режиму је био и бивши председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, а са статусом посматрача је учествовао и мађарски премијер Виктор Орбан.

На почетку скупа учесници су честитали Азербејџану на ослобођењу територија у рату у Нагорном Карабаху.

Савет туркофонских држава основан је 3. октобра 2009. године, а у њега су биле ушле Турска, Азербејџан, Казахстан и Киргистан. Касније им се придружио Узбекистан. На почетку је сва активност била у културној сфери повезивања, али на јачем повезивањеу тих држава инсистирао је председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. И после минуле седнице Савета туркофонских народа државни ТВ канал Казахстана је саопштио да Назарбајев има водећу улогу у обједињавању тих држава и народа.

Иако се руско руководство не изјашњава и не коментариши амбиције лидера туркофонских земаља, из изјава московских експерата се види да су у Русији свесни да би у цетралној Азији на простору бивших совјетских република могло да дође до сукоба интереса. Лидери тих бивших република се придржавају максиме "дружимо се са онима од којих имамо више користи". За сада Турска нуди само добре жеље и не скрива да хоће да економски доминира на том простору. Али неоспорно је да Казахстан, Киргистан и Узбекистан имају за сада знатно веће везе и интересе у сарадњи са Русијом него са Турском.

Московски експерт Виктор Рајевски каже да још деведесетих година прошлог века почело да се говори о "пантуркофонском пројекту. Идеју је ширио турски проповедник Фетулах Гулен који сада као главни Ердоганов политички непријатељ живи у САД. Гулен је позивао да млади Турци иду у централну Азију и тамо уче туркофонско становништво које је он сматрао Турцима. У бившим совјетским републикама у Азији, али и у Русији, Башкирији, Татарстану и Бурјатији Гуленови људи су формирали бројне лицеје. Тамо се предавао турски језик и ширене су антируске идеје, па су 2008. године ти лицеји били затворени.

Лидери Турске и бивших совјетских република у Азији планирају да створе заједничку економску зону као и туркофонски инвестициони фонд. Председник Казахастана Токајев је предложио стварање заједничког "културно-просветитељског пространства! У том контексту је говорио и бивши председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, који сматра да ће млади Казахстанци лакше комуницирати са туркофонским народима јер ће његова земља прећи са ћирилице на латиницу.

Ако прелазак на латиницу буде удаљавање од Русије већ сада се може рећи да ће Казахстанци више изгубити него добити јер је Русија на знатно вишем научном и културном нивоу него Турска.

Председник Турске Ердоган је 2019. године први пут јавно казао да жели да види једну нацију у шест држава. Међу њима је требало да буде и Туркменија. О идеји "две државе - један народ" говоре у Турској и Азербејџану председници Ердоган и Алијев.

Ердоган би да створи и заједничку војску, чему се за сада наводно противи бивши председник Казахастана Нурсултан Назарбајев. Логично је што Назарбајев није за стварање заједничке војске јер је Казахстан члан Организације договора о колективној безбедности, дакле блиски је војни савезник Русије са којом има дугачку границу. И Киргистан је у војном савезу са Русијом која тамо има велику авио-базу.

У Москви засад у стварању Савеза туркофонских држава не виде директну војну опасност. Један број експерата упозорава да антируски туркофонски савез постаје реалност.

Колико ће се на простору Азије реализовати жеља Ердогана да обнови отоманску империју зависи и од тога колико ће се брзо економски, научно и војно развијати Русија. Досадашња пракса је показала да ће совјетски Азијати увек настојати да се приближе оној земљи од које могу да имају реално највећу корист.

Московски аналитичари упозоравају да се може очекивати да Ердоган покуша да увуче у своје војне авантуре и грађане бивших совјетских република у којима претежно живе мислимани.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације