Свет

ДРАМАТИЧНА ИСПОВЕСТ ЛЕКАРА КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ПАЦИЈЕНТ: "Мој омиљени саборац је умро, вирус га је дословно прегазио"

Novosti online

03. 04. 2021. у 15:20

ДОКТОР Димитрис Пеихаберис из Солуна који, иако никада није патио од озбиљнијих болести доживео је тешку клиничку слику ковида и објаснио како изгледа када лекар наједном постане пацијент.

ДРАМАТИЧНА ИСПОВЕСТ ЛЕКАРА КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ПАЦИЈЕНТ: Мој омиљени саборац је умро, вирус га је дословно прегазио

У шокантној објави на Фејсбуку, лекар специјалиста описује драматичне тренутке на ковид одељењу где је био приморан да уједно обавља и посао медицинског техничара и тако помогне презаузетим колегама.

– Отишао сам да се истуширам други пут тог дана како бих скинуо температуру. Вртело ми се у глави, али успео сам да издржим, а да се не онесвестим. Онда одједном више нисам могао да издржим… 11 дана код куће, стпрљиво сам чекао, али жељено побољшање није дошло. Тог дана сам одлучио да је време да одем у болницу… Само овога пута нисам носио скафандер, маску, визир… Прешао сам на другу страну и постао пацијент…

– Наша клиника је била пуна. У соби за троје, био сам четврти и лежао сам на помоћном кревету. Ситуација је драматична. Прави рат. Последњих неколико месеци свакодневно ово преживљавам, али као лекар који ради на ковид одељењу у Хипократовој болници у којој се и сам сада лечим. Дан за даном био сам на дужности са свим колегама који су до тада још увек били негативни. Како се број случајева повећавао са новембром, особља је било све мање и мање. Радио бих дежурство од 24 сата без спавања, паузе за одмор, а на силу бих узео мало воде и хране. И наравно, спавао бих следећи дан до девет увече, а наредног јутра одмах на посао који је постајао све захтевнији и захтевнији. Па ипак, дали смо и дајемо све од себе на првој линији фронта. Све док нисам и ја сам добио корону. Па, како да је избегнем у условима тако великог вирусног оптерећења?

Доктор у улози пацијента

– На одељењу су сати споро пролазили са великим ишчекивањем. У углу близу прозора, 55-годишњи Јанис већ данима води сопствену битку. Породица га је редовно звала на Фејстајм, али још увек није имао снаге да разговара са њима. Причали су они, говорећи му колико га воле и мисле о њему. Тако су му давали храброст и снагу да настави да се бори за себе и за њих…

У суседном кревету налазио се још један господин од 65 година који се припремао за отпуст након скоро месец дана проведених у болници. Нон-стоп је био на телефону са породицом. Чинило се да није ни веровао да ће се извући. Једва је чекао да их види.

У трећем кревету био је дека од 90 година, мој имењак Димитрис. Вирус га је дословно прегазио. Јако је патио. У комбинацији вируса, здравственог стања и година непомично је лежао у кревету трудећи се да дише. Није чак никад ни тражио воду. Знао је и сам да медицинске сестре једва постижу све. Откако сам дошао трудио сам се да помажем том деки. Сматрао сам то својом обавезом. Осим тога, то је била моја друга кућа. Шта ако би ми сатурација кисеоника пала испод 80 одсто. Шта ако би ми се завртело у глави? Ја бих издржао, али он не би. Зато сам му стављао маску са кисеоником, давао му воде кад год би му затребала…

Велики шок

Сутрадан су ме подвгли скенеру. Резултат је потврдио моје страхове. Званично сам припадао оном малом делу популације који без хроничних болести, пушења и који је годинама следио спортски начин живота, имао несрећу да развије тешку пнеумонију. Замолио сам једног колегу да ми пошаље снимак. Запрепастио сам се када сам видео колики део плућа је захватио ковид. Понекад, иако знате за све опасности које ковид носи и гледате људе који губе живот пред вашим очима, још вас више брине каква судбина вас очекује.

Дан након првог великог шока, доживео сам други – мој омиљени саборац и имењак, 90-годишњи Димитрис није могао више да издржи и пао је у кому.

Доживео је апнеју и коначно преминуо. Још једна жртва која ће подићи бројку преминулих од ковида. На одељењу тог дана је било јако тихо. Нико није био расположен за разговор.

Дани су пролазили и, срећом, брзо сам почео да осећам знакове побољшања. Колеге, породица и пријатељи су ми пружали подршку сваког дана. Баш попут правих сестара, оне медицинске су најзаслужније што сам успео да приведем крају ову ружну авантуру.

Никад нећу заборавити шта су учиниле за мене. Видимо се ускоро на првој линији фронта!

(Телеграф)

03. 04. 2021. у 10:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

Свет

0 45

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15