БРИСЕЛ НИ ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ НИЈЕ "НАВИО САТ": ЕУ бирократе без одговора докад ћемо померати часовнике

ЦАРЕ, царе, колико има сати? Два џиновска, један кратки! Збрајалицу из ове древне игре могли би од јутрос да примене многи који се нису сетили да помере часовник, или се буновни више не сећају да ли су то учинили синоћ, па не знају да ли тренутак за прву кафу рачунају по новом или старом времену.

БРИСЕЛ НИ ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ НИЈЕ НАВИО САТ: ЕУ бирократе без одговора докад ћемо померати часовнике

Илустрација Тоше Борковића

И поред силних обећања да ће заувек "скрасити" казаљке, Европска унија је још једном показала да је шампион бирократије. Претходне ноћи тако је опет у два било три. А на јесен ће, како ствари стоје, по европској математици, после три поново бити два.

За утеху је, а и логично, то што је овога пута, бар у неким земљама, дошло до промене, тамо где се у испитивању мњења јавност одлучила за летње време. Али, то сигурно није био разлог којим су се бриселске учмале бирократе водиле у одлуци да вештачки продуже неразумну меру због које краве дају мање млека, апотекари продају више пилула за спавање, а психијатри добијају нове пацијенте, док се струја исто троши.

У Бриселу никако да спроведу договор у дело. Чак 84 одсто житеља ЕУ, који су учествовали у изјашњавању 2018. о томе да ли да се време и даље мења, одлучили су да томе треба да дође крај. Европски администратори су ове резултате примили к знању. Тадашњи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је обећао да ће се са речи брзо прећи на дела. Комесаријат за саобраћај ЕК поручио је да ће захтеве реализовати већ 2019. На пролеће те године је, међутим, уместо очекиване брзе одлуке, стигао закључак Европског парламента који је већином изгласао директиву да се с непрестаним полугодишњим мењањем времена престане 2021. године.

Директива је подразумевала да се свака земља чланица појединачно изјасни о томе да ли ће да задржи летње, или зимско рачунање времена. У европским престоницама као да су то једва дочекали: била је то још једна прилика да се у пракси покаже чувено европско (не)јединство. Једни су одабрали зимско време, други летње, трећи нису журили. Некима је сметао мрак ујутро, други су сматрали да није нормално да им сунце сија до поноћи. Пољопривредници су хтели да стоку зором хране по виделу, келнери да на градским трговима веселе госте служе до касних сати. Једну визију су имале индустријске, другу туристичке земље.

У читавом том замешатељству, уз све већ испољене разлике међу чланицама у многим доменима, сада се појавио ризик да се повећају и оне временске. Тренутно се највећи број држава ЕУ налази у истој временској зони, а највећа разлика на часовницима од истока до запада је два сата. Убудуће би могла да буде три, што би додатно отежало пословање и трговину.

По договору, земље су имале рок да се одлуче до 1. априла прошле године. И док су у Брисел стидљиво почеле да пристижу прве одлуке из престоница, уследили су "брегзит" и опасна корона. Приоритети су променили страну. Више нико није размишљао о казаљкама.

Теоретски, ова година је требало да буде последња у којој ће се мењати време. Било је планирано да они који су за летње рачунање сатове дефинитивно оставе онако како су их јутрос навили. Они који су се определили за зимску сатницу померили би казаљке још једном, у октобру.

Како ствари стоје, међутим, присилно растезање сата потрајаће још коју годину. Ова тема се не назире као тема на неком од будућих састанака европских лидера видео-везом. Тако ћемо и даље понављати полугодишњи ритуал уведен 1976. године, због штедње енергије, као последица нафтног шока, који је у међувремену изгубио сваки смисао.

ХОРМОНСКИ ЧАСОВНИК

ЗА спавање је у човековом организму "задужен" мелатонин, познатији као хормон сна. Његово лучење је максимално у тренутку утонућа у сан. Активан је по мраку, а током сна се прогресивно смањује, да би "уступио" место кортизолу, који се појачава са дневним светлом и нарочито се лучи када се будимо. Организам је обично навикнут на ове циклусе и с померањем часовника потребно му је у принципу неколико дана да дотера и овај "хормонски сат".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

УКРАЈИНА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Не може да верује које санкције су управо укинуте Русији