ПАСОШ ЗА ПОТОМКЕ ШПАНСКИХ БОРАЦА? Пред 85. годишњицу краја грађанског рата, Мадрид би требало да одлучује о Закону о демократском памћењу

ПРЕДЛОГ Закона о демократском памћењу, чији је нацрт Савет министара Шпаније усвојио 15. септембра прошле године, а који, између осталог, отвара простор да потомци чланова интернационалних бригада које су се бориле у Шпанском грађанском рату добију држављанство ове земље, наћи ће се ове године пред посланицима. Тачно 85 година од краја рата.

Фото "Википедија"

Када ће Парламент одлучивати о овом пропису, који је на јавној расправи, и како ће он изгледати, још се не зна. Нацрт предвиђа и ископавање масовних гробница широм Шпаније, идентификацију људи које је стрељао Франков режим, забрану свих организација чији је циљ величање франкизма, поништавање пресуда донетих за време генерала Франка...

Главни заговорник је Пабло Иглесијас, потпредседник шпанске владе и лидер левичарске коалиције "Унидас подемос". Он је на свом твитер-налогу објавио:

- Потомци припадника интернационалних бригада који су се борили за слободу и против фашизма моћи ће да добију шпанско држављанство.

У Удружењу "Шпански борци 1936-1939", које делује у Србији, објашњавају да се не зна колико је потомака шпанских бораца данас у нашој земљи, а колико у другим бившим југословенским републикама. Ипак, подсећају на поруку коју су својевремено интербригадистима упутили Хуан Негрин, премијер Друге републике, и Долорес Ибарури, легендарна Ла Пасионарија: "Када наступи мир, сви ви се можете вратити у Шпанију".

- На шездесетогодишњицу рата, 1996, шпанске власти омогућиле су добијање држављанства борцима из интернационалних бригада, али је услов у почетку био да се одрекну матичног држављанства, због чега се, колико знамо, нико из Србије није пријавио. Касније су те одредбе мењане - каже председник Удружења Мило Петровић, који је уједно члан чувеног шпанског Архива рата и изгнанства (АГЕ).

Године 2007. донет је Закон о историјском памћењу, који није створио у пракси услове за рехабилитацију жртава, а Шпанија је, после Камбоџе, остала земља са највише неексхумираних масовних гробница на планети. У њима су и даље остаци 115.000-130.000 жртава франкизма, међу којима је и песник Федерико Гарсија Лорка. Због тога је покренута иницијатива да се донесе Закон о демократском памћењу, за који, каже Петровић, постоји парламентарна већина, али о њему претходно треба да се изјасне институције у којима и даље има представника претходне десничарске владе. Осим левичара, обашњава, за закон ће сигурно гласати Каталонци и Баски.

- Закон је већ требало да се, до краја 2020, нађе пред посланицима, али га је спречила пандемија. У члану 36, који се односи на интербригадисте, не помиње се стриктно држављанство за њихове потомке, али је то питање разрађено у јавној расправи и очекује се у подзаконским актима - каже Петровић.

Према последњим подацима француског истраживача Ерве Лемесла, у интернационалним бригадама и другим јединицама републиканске војске било је око 1.900 добровољаца из Југославије. Од тога, 48 одсто Хрвата, 23 одсто Словенаца, 18 одсто Срба, 3,2 одсто Црногораца и 1,5 одсто Македонаца. У редовима републиканаца били су и Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Петар Драпшин, Коста Нађ, Благоје Паровић, Лазар Удовички - отац Кори и Ленке, Бранко Крсмановић, Вељко Влаховић...

- На шпанском ратишту погинуло је између 550 и 600 "југословенских Шпанаца", још око 300 у Француском покрету отпора и у немачким, мађарским и другим логорима, и око 130 у НОБ - каже Петровић.

НЕКИ СЕ ВЕЋ ПРИЈАВЉУЈУ

У АМБАСАДИ Краљевине Шпаније, за "Новости", су потврдили да је нацрт Закона о демократском памћењу одобрен и да о њему још траје јавна расправа.

- Он мора бити у складу са свим законским прописима и процедурама, мора се вратити у Савет министара на ново читање, а потом иде у Парламент пред посланике. Тренутни нацрт не укључује било коју клаузулу у вези са стицањем држављанства за потомке "бригадиста". Ипак, страни чланови Интернационалних бригада већ се пријављују за шпанско држављанство - наводи се у одговору Амбасаде Шпаније "Новостима".

НАЈМЛАЂИ ИМАО 15 ГОДИНА

НАЈМЛАЂИ борац из Србије био је петнаестогодишњи Стеван Варга, који је отишао са оцем Иштваном. Иштван је погинуо после два месеца, док је син најпре био курир Главног штаба републиканаца, па борац. Прошао је француски, немачки и мађарски логор и на крају, под оптужбом да је ибеовац, завршио на Голом отоку. Преминуо је 1988. у Марибору. Најмлађи југословенски борац био је Перо Симичић из Ријеке, такође петнаестогодишњак, пристигао из САД. Умро је у априлу 2014. Последњи Србин шпански борац, Милојко Теофиловић, умро је у априлу 2009, у Калифорнији.

Препоручујемо

Свет

0 0

БИО ЈЕ ПОТПУНИ ХАОС: Исповест људи из Мадрида након стравичне експлозије (ФОТО/ВИДЕО)

20. 01. 2021. у 22:40

Свет

0 3

ЧУЈУ СЕ ТУТАЊ И СИРЕНЕ: Снажна експлозија у центру Мадрида (ВИДЕО)

20. 01. 2021. у 15:40

Свет

0 0

БРОЈКЕ У ШПАНИЈИ И ДАЉЕ ЛОШЕ: 714 случајева вируса корона на 100.000 становника

19. 01. 2021. у 22:26

Друштво

0 11

СТИЖЕ НАМ ФИЛОМЕНА: Ледена олуја из Шпаније се сели ка Балкану, на њеном путу је и Србија!

12. 01. 2021. у 23:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације