СМРТОНОСНИЈИ ТАЛАС КОРОНЕ: Европа се суочава са огромним губицима
НАКОН првог таласа који је снажно погодио Европу, континент се суочио и с другим и још смртноснијим таласом епидемије корона вируса, а у новембру је од последица болести живот изгубило скоро 105.000 људи, наводи Њујорк тајмс.
До почетка јуна, Европа је постепено излазила из првог таласа епидемије, који је снажно погодио. Строге мере карантина су тада укинуте, а ЕУ је охрабривала отварање граница, док су грађани били жељни одмора.
Међутим, други талас пандемије нагнао је владе да уведу нове рестрикције и мере карантина, што је задало нови ударац европским економијама. Оптимизам с почетка лета је нестао, а заменила га је спознаја да је ублажавање мера довело до смрти на хиљаде људи неколико месеци пре могуће вакцине.
Сада је познато да је други талас пандемије у Европи био смртоноснији него први. У 31 земљи коју надгледа Ервопски центар за контролу и превенцију болести током новембра је преминуло скоро 105.000 људи, што је више него што је потврђено у априлу. У Италији свакодневно умире исто онолико људи као што је био случај када се Бергамо налазио у фокусу пажње светске јавности. У већини земаља, број нових смртних случајева већи је него икада раније.
Западноевропске земље, као што су Италија и Белгија, пандемија је током јесени погодила готово једнако снажно као и током првог таласа. Ситуација у Португалу је гора него што је то био случај раније, док је у Немачкој стање отприлике слично као и пре. Неке земље, укључујући Велику Британију, бележе побољшање ситуације, а најбоље су прошле Норвешка, Ирска и Финска.
Скоро свака земља у централној и источној Европи, које су прошле релативно добро током првог таласа, сада бележе алармантан пораст броја новозаражених и умрлих.
До овакве ситуације је дошло након што су многе европске земље пожуриле са ублажавањем мера, а које је отпочело раније него што је било наведено у препорукама Европске комисије, како наводи Њујорк тајмс.
Неке земље, посебно на југу континента, преузеле су велики ризик када су примиле туристе у јулу, у покушају да сачувају на милионе радних места. Подстакнуто је отварање граница унутар ЕУ, иако су за путнике са стране и даље остале затворене.
Више од четири милиона људи посетило је Шпанију у јулу и августу, често без захтева за тест или самоизолацију по доласку и повратку. Туристи су организовале приватне журке по вилама на Медитерану, упркос владиним рестрикцијама, које су често односиле само на јавна места.
У Белгији људи који су се враћали са летовања у иностранству нису тестирани по повратку у домовину, док захтев за одлазак у карантин није поштован у превеликој мери. Број нових случајева заразе поново је почео да расте у септембру.
Осим сезоне одмора, лажан осећај да ће отварање довести до брзог економског опоравка довело је до тога да многе владе донесу одлуке које су подржавале овакву логику.
Економске прогнозе, међутим, указују на то да су мали добици током лета занемарљиви у поређењу са губицима током другог таласа епидемије. Очекује се да ће на нивоу читаве ЕУ у току ове године бити забележен пад већи од седам одсто.
Председница Европске комисије Урсула вон дер Лајен је крајем октобра признала да је очигледно да су мере ублажене исувише рано.
У неким случајевима порасту броја оболелих довела је, између осталог, и политичка ситуација. Упркос порасту броја новоболелих, у Чешкој су 3. октобра одржани избори, који су само погурали увођење мера карантина.
Слична ситуација забележена је у Пољској. Ова земља се сада бори са другим таласом пандемије, који здравствени сектор доводи близу колапса.
Неколико земаља које су благовремено реаговале успеле су да избегну овако драматична сценарија. Данска, Финска, Исланд и Норвешка се нису суочиле с другим таласом епидемије.
Ирска је забележила мање од 300 смртних случајева од 1. септембра, што је 15 одсто од укупног броја преминулих током првог таласа, након строгог карантина који је уведен по други пут.
Препоручујемо
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"
"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".
22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17
Коментари (0)