ЕРДОГАНОВЕ ВОЈНЕ АВАНТУРЕ: Сви сукоби у које се умешала Турска
У ЕСКАЛИРАЈУЋЕМ сукобу између Јерменије и Азербејџана због спорне кавкаске енклаве Нагорно-Карабах, већина глобалних сила није бирала стране, већ је затражила прекид ватре и мировне преговоре. У тој већини није Турска.
Готово одмах након што су сукоби избили крајем септембра, Анкара је прискочила у помоћ својим савезницима у Азербејџану, испоручујући оружје, пропаганду и наводно борце пребачене из Сирије. Уместо да ради на стабилности у региону, чини се да Анкара намерава да подржи Баку и самим тим разјари своје НАТО савезнике.
Тежња Турске за већим утицајем на Кавказу, посебно у региону око кога се споре етнички Јермени и етнички Турци, није изненађујућа. Ако се турски председник Реџеп Тајип Ердоган заиста одлучи да распореди своју војску у Нагорно-Карабаху, који је међународно признат као суверена азербејџанска територија, упркос томе што је дом већинском јерменском становништву - то би био само последњи у низу турских стратешких заплета који се протежу од Медитерана до Централне Азије.
Ево прегледа територија на којима је тренутно активна војска Турске.
Либија
У либијском грађанском рату, започетом 2014. године, Турска подржава Владу националног споразума (ГНА), која је са седиштем у Триполију, али задржава номиналну контролу над земљом. ГНА се суочава са либијском националном војском, коју предводи генерал Халифа Хафтар са седиштем у Бенгазију. Хафтарове снаге подржавају Русија, Француска, Египат и Уједињени Арапски Емирати.
Турско учешће у Либији нераскидиво је повезано са њеном улогом у сиријском грађанском рату, као и окршајима са другим медитеранским државама, попут Грчке и Кипра, због богатих резерви природног гаса и нафте у мору. Поред снабдевања ГНА технологијом наоружања и беспилотних летелица, Анкара је у њено име послала хиљаде сиријских милитаната у Триполи.
Сирија
Иако се Турска наводно укључила у сиријски грађански рат 2011. године како би се супротставила снагама сиријског председника Башара ал Асада и 2015. године у борби против Исламске државе, њена улога у сукобу је на много начина постала продужетак њеног домаћег рата против курдских милитаната.
Курди на северу Сирије, од којих су многи део Народне заштитне јединице (YПГ), били су кључни у одбијању снага Исламске државе. Турска се, међутим, супротставља курдским милитантима унутар и изван својих граница. Анкара YПГ сматра продужетком Курдистанске радничке партије (ПКК) са седиштем у Турској, коју Анкара сматра терористичком организацијом.
Од 1984. турска војска покушава да укине побуну ПКК-а на свом југоистоку, где Курди већ дуго траже већу културну и политичку аутономију за 15 милиона становника курдске мањине. Незнатни двогодишњи прекид ватре између турске владе и ПКК пропао је 2015. године, а процењује се да је од тада у сукобу убијено најмање 3.589 Курда и 1.261 турских војника.
Сада је Турска ефективно заузела делове северне Сирије и наставља са офанзивом против Курда у региону, настојећи да створи такозвану сигурну зону како би зауставила додатне таласе избеглица да уђу у Турску.
Северни Кипар
Турска је интервенисала на северном Кипру 1974. године и успоставила де факто државу: Турску републику Северни Кипар. Међународна заједница је не признаје, сматрајући да је Република Кипар једини суверени ентитет острва (осим две војне базе које припадају Уједињеном Краљевству). Никозија, кипарска престоница, и даље је подељена, подсећа "Форин полиси".
Бивши генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан покушао је да реши спор између Турске и Републике Кипар у низу мировних преговора почетком 2000-их, али они на крају нису довели до било каквог значајног исхода.
Источни Медитеран
Последњих месеци турска морнарица била је активна у водама које је међународна заједница препознала као грчке. Тај потез је био последица турска тежње за природним гасом и наљутио је чланице НАТО-а, које се плаше ескалације тензија између два историјска непријатеља.
Турске потезе у источном Медитерану покреће такозвана политика Плаве домовине, која оспорава неколико међународних споразума и тврди да су многа грчка острва и вода заправо турски.
Спор је добио на важности због покушаја Европске уније да подстакне Анкару да заустави неовлашћене преласке бродом из Турске.
Катар и Ирак
Турска је 2019. најавила завршетак војне базе у Катару, што је прекретница за земљу која иначе има мало савезника у Заливу - Катар је усамљени заливски члан коалиције коју подржавају Турци и која подржава ГНА у Либији. Турска база у Катару придружује се постојећим базама у Башики у Ираку, смештеној у ирачком Курдистану, и Могадишу.
(Блиц.рс)
Препоручујемо
ЕРДОГАН ЖЕЉАН РАТОВАЊА: "Надам се да ће војска Азербејџана ослободити своје земље"
02. 10. 2020. у 15:28
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ЊЕНИ СУ БИЛИ ПРОТИВ БРАКА: Имала је 16 лета када се удала за Палму - љубав опстала до краја живота
Вечерас је у 64. години, после краће болести, преминуо Драган Марковић Палма.
22. 11. 2024. у 20:49
Коментари (1)