Свет

КАКВА ЋЕ БИТИ СУДБИНА ОСНИВАЧА ВИКИЛИКСА: У Лондону почиње процес против Џулијана Асанжа

Биљана Ристивојевић

07. 09. 2020. у 12:00

У ЛОНДОНУ почиње процес који може да запечати судбину оснивача Викиликса Џулијана Асанжа (49), човека који је свету открио америчке ратне злочине, а ако буде испоручен САД, готово извесно га чека доживотна робија.

КАКВА ЋЕ БИТИ СУДБИНА ОСНИВАЧА ВИКИЛИКСА: У Лондону почиње процес против Џулијана Асанжа

Од десетак затвора у Лондону, британско правосуђе је за Асанжа одабрало Белмарш, затвор са високим мерама сигурности на истоку главног града направљен за терористе и тешке злочинце, у коме су услови тако лоши да се у Википедији назива "британски Гвантанамо", пише Дојче веле.

Процес против Асанжа требало би да почне данас, а наредне три недеље одлучује се о његовој судбини - да ли ће бити изручен Сједињеним Државама на основу оптужнице у осамнаест тачака.

Посланица немачке Левице Хајке Хензел отпутовала је у Лондон да прати саслушање јер се ту, како каже, ради о "политичком процесу против истраживачког новинара".

Асанж, добитник бројних новинарских признања, има моћне непријатеље, што је постало јасно 2017. године када је амерички шеф дипломатије Мајкл Помпео назвао Викиликс "недржавном непријатељском обавештајном службом", а тадашњи амерички министар правосуђа Џеф Сешнс назвао је хапшење Асанжа "приоритетом".

Викиликс је 2010. објавио око пола милиона поверљивих и тајних докумената америчке администрације о ратовима у Ираку и Авганистану, што су докази о америчким ратним злочинима.

Кристијан Мир, пословођа Репортера без граница, каже за ДW да је Асанж "утабао пут, показујући како новинарство треба да поступа са великим количинама података" и да је иницирао објављивање података од огромне важности за светску јавност.

Специјални изасланик УН за проблем мучења и окрутног кажњавања Нилс Мелцер каже да у случају Џулијана Асанжа не важе начела правне државе и да му нису омогућене ствари које имају и најгори затвореници у Хагу, попут чешћих контаката са адвокатима и приступа правним списима.

Стратегија америчких тужилаца заснива се на томе да Асанжа не нападају као публицисту, већ као хакера - односно не зато што је податке објавио, већ што их је нелегално прибавио.

Осамнаест тачака оптужнице се своди на три ствари: Асанж је наводно пружио техничку подршку Челси Менинг која је била извор Викиликса, затим је подстицао да испоручи додатни материјал и на послетку, објавом података Асанж је наводно угрозио људске животе.

Мелцер сматра да се не ради лично о Асанжу, већ о "злочинима његових прогонитеља, држава" и додаје да тиме газе институт владавине права и целом свету показују да може бити проглашен за шпијуна онај ко информише јавност о државним ратним злочинима.

Ако им то прође, каже Мелцер, мали је корак од правне државе до тираније.