Свет

ИЗ ДОКУМЕНАТА КЛИНТОНОВЕ БИБЛИОТЕКЕ: Припреме за бомбардовање СРЈ - Ваздушни удари у више фаза, да буде мање цивилних жртава

Д. САВИЋ

01. 08. 2020. у 19:45

КАКО ће Београд одговорити на војне ударе НАТО и какви су ризици за америчке грађане, пилоте и трупе, било је једно од главних питања које је заокупљало државни врх САД пет дана уочи почетка бомбардовања СРЈ 1999. године.

ИЗ ДОКУМЕНАТА КЛИНТОНОВЕ БИБЛИОТЕКЕ: Припреме за бомбардовање СРЈ - Ваздушни удари у више фаза, да буде мање цивилних жртава

То се види у документу саветника за националну безбедност Семјуела Бергера.

У документу од 19. марта 1999. године, који је објавила председничка библиотека Била Клинтона, Бергер је шефа Беле куће припремао за састанак "о војним опцијама за Косово" коме је требало да присуствују председник Бил Клинтон, државна секретарка Медлин Олбрајт и још 10 највиших цивилних и војних званичника САД. У "оперативној соби" Беле куће 20. марта 1999. године спремало се детаљно разматрање планова НАТО за ваздушне ударе.

Бергер је Клинтона обавештавао да је, према инструкцијама Савета НАТО, главна команда развила фазне ваздушне операције под називом "Заједничка снага", као одговор на догађаје на Косову.

- Иницијални пакет ваздушних удара, "Фаза 1", усмерава се примарно на интегрисани ПВО систем СРЈ у Србији, као и у Црној Гори. Операција ће укључивати слање крстарећих ракета из ваздуха и са мора, као и авионе, од којих више од половине обезбеђују САД, укључујући Б-2 и Ф-117. Савет НАТО је извршно руковођење делегирао за овај иницијални пакет генералном секретару Солани, уз консултације са савезницима - наводи Бергер.

ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ

БЕРГЕР скреће пажњу Клинтону пре брифинга са генералом Шелтоном о броју и типу циљева да је вероватно, посебно у опцији Б, да ће бити цивилних жртава:

- Можете да питате да ли могу да буду предузети било какви кораци да те жртве буду минималне - напомиње Бергер.

На захтев САД, наставља он, НАТО је развио још два контингента опција за наставак удара.

- Циљ опције А је одговор на обновљену агресију против косовских Албанаца. Примарни фокус је на војне и полицијске јединице директно повезане са агресијом, као и подршка логистичким средствима. Циљ опције Б је одговор на српски напад на НАТО снаге у Маакедонији, Босни, или суседним земљама. Фокус је на офанзивне снаге, као и националну команду и контролу, најважнију инфраструктуру и националне изворе снабдевања енергијом. Савет НАТО није дао ауторитет ни генералном секретару, ни Главној команди за Европу за извођење ових одговора, али савезници су објавили да је потребна брза ауторизација за такве нападе, ако буде потребно - наводи Бергер.

Он додаје да "Фаза 1" и две опције одговора могу да буду извршене у року од 48 сати, као и да ће бити потребно да председник САД одобри да буду укључени амерички војници. Напомиње и да нема планова за медије.

Бил Клинтон и Медлен Олбрајт са сарадницима у Белој кући

Бергер у темама за дискусију председнику сугерише да генерала Шелтона посебно треба питати о ризицима за НАТО и америчке пилоте и како се они могу свести на најмању меру. Важна су, истиче, и питања колико ће удари да трају, колико на њих утичу временске прилике и колико ће успети да деградирају способност Београда да изводи операције на Косову.