РЕВОЛУЦИОНАРНИ ЕКСПЕРИМЕНТ: Тим предвођен српском научницом "оживео" уништена плућа уз помоћ свињске крви

У ЕКСПЕРИМЕНТУ који личи на научну фантастику тим истраживача предвођен др Горданом Вуњак-Новаковић и др Метјуом Д. Бачетом успео је уз помоћ крдиоваскуларног система свиње да обнови тешко оштећена плућа која су хирурзи претходно одбацили као неподобна за трансплантацију.

Фото: Depositphotos

Технологија коју су развили научници потенцијално би могла да доведе до драстичног смањења листа за трансплантацију плућа. Ово достигнуће објављено је у часопису "Натуре Медицине", а о њему су известили бројни светски медији.

- Ако постоји начин да се чак 40 посто донираних плућа користи за трансплантацију, уместо досадашњих 20 посто, листа чекања за плућа могла би бити елиминисана - рекао је др Бачета, грусни хирург Универзитета Вандербилт у Нешвилу.

Историја трансплантације плућа

Историја трансплантације тог осетљивог органа почела је са неколико покушаја који су били неуспешни због одбацивања. Пионирски експерименти на животињама које су извели Рус Владимир Демиков и Француз Хенри Метрас, током 1940-их и 1950-их година, показали су да је поступак технички изводљив. Тим лекара под вођством хирурга Џејмса Хардија из Клиничког центра Универзитета у Мисисипију извео је прву трансплантацију плућа 11. јуна 1963. године на осуђеном убици Џону Раселу са тешком плућном болешћу, карциномом левог плућног крила са тешким емфиземом. Пацијент је умро 18 дана касније.

Следећих 20 година вишеструки покушаји трансплантације плућа били су махом неуспешни због одбацивања органа. Тек након изума апарата за рад срца и плућа и развоја имуносупресивних лекова, попут циклоспорина, повећале су се шансе за успешну трансплантацију. Првом је за руком то пошло др Брусу Реицу са Станфорда који је 1981. године пресадио пацијенткињи срце и плућа. Прву трансплантацију једног плућног крила извео је 1983. године у Општој болници Торонто хирург Џоел Купер који је три године касније једној пацијенткињи пресадио оба плућна крила.

Колика је несташица плућа за трансплантацију?

Годишње се у свету обави више од 6.000 трансплантација плућа, од чега више од трећине у САД. Иако су у САД 2018. године обављене 2.562 трансплантације плућа, на листу чекања су била додатна 3.134 пацијента. Притом је 365 пацијената преминуло док су чекали плућа или је њихово стање постало толико лоше да нису могли на операцију. Пандемија корона вируса вероватно ће повећати потребу за трансплантацијом, јер тешко болесни пацијенти могу претрпети трајно оштећење плућа. Тако су у јуну доктори у Чикагу пресадили плућа једној 20-годишњој пацијенткињи која је била тешко погођена ковидом-19.

Чим нетко умре, плућа одмах почињу да пропадају. Ако је особа одлучила да донира плућа, креће трка како би приматељ што пре добио потребни орган.

- Плућа су врло осетљива. То је један од најтежих органа за очување - рекао је Џејмс Филдс са Универзитета у Манчестеру који није био укључен у студију.

За пацијенте који чекају трансплантацију фрустрирајуће звучи да само 20 посто донираних плућа испуњава медицинске услове за пресађивање, што значи да има много мање органа него људи који су на листама чекања.

- Лекари могу да покушају да "обнове" оштећена плућа помоћу "еx виво" плућне перфузије (ЕВЛП), али чак и тада многи не успеју - рекла је за "Јутарњи.хр" др Гордана Вуњак-Новаковић, професорка Универзитета Колумбија у Њујорку.

Вуњак-Новаковић, пореклом из Србије, води лабораториуј за матичне ћелије и ткивно инжењерство у САД где већ дуго живи, а остварила је и успешну научну каријеру. Последњих година, између осталог, бави се и регенерацијом плућа која су због лошег квалитета непогодна за трансплантацију.

Како је дошло до револуционарног експеримента?

Тимови др Вуњак-Новаковић и др Бачете осам година раде на развоју технологије која би могла да регенерише оштећена плућа. У овом случају, шест плућа пацијената којима је дијагностикована мождана смрт била су понуђена за трансплантацију, али су их у свим медицинским центрима одбили због лошег квалитета. Плућа су била оштећена, натечена и испуњена течношћу, баш као и 80 посто оних која се “нуде” за трансплантацију.

Свако од плућа научници су ставили у пластичну кутију и причврстили за респиратор како би “дисала”. Потом су плућа повезали са кардиоваскуларним системом анестезиране свиње уз помоћ вене у њеном врату. Тако је свињска крв текла кроз крвне судове у људским плућима, хранећи их и уклањајући отпадне производе. Научници су у кардиоваскуларни састав додали и имуносупресиве који спречавају одбацивање страних ткива. Ранија истраживања др Вуњак-Новаковић показала су да такав поступак не изазива оштећења на свињама. У једном претходном експерименту, свиње су могле да се крећу, играју се се играчкама и једу, док су биле повезане са уређајем.
Шта су показали резултати експеримента?

Иако су пре експеримента плућа изгледала како да одумиру, након 24 сата повезаности са свињама догодило се чудо. Плућа су се опоравила, а лабораторијски тестови које су урадили др Вуњак- Новаковић и њени сарадници потврдили су да су их оживели.

- Свиња је успела да одржи плућа живима и омогућила им да се опораве - рекао је др Бачета.

Научници који нису учествовали у истраживању кажу да су фасцинирани.

- То је изванредно. Очекивао бих да ће плућа бити уништена, али заправо уопште не изгледа тако - рекао је Џереми Филдс.

Свињска крви има и предности и недостатке у односу на пацијенте, истичу истраживачи. На пример, свиње носе вирусе, а њихове крвне ћелије могу изазвати имунолошке реакције код пацијената. У будућности свињу би могао да замени пацијент који чека трансплантацију. Плућа предвиђена за трансплантацију била би причвршћена за респиратор у болничкој соби и са пацијентом који чека трансплантацију. Тако би пацијент који чека трансплантацију сам реанимирао донирана плућа.

- Систем звучи попут научне фантастике. Замислите пацијента који чека трансплантацију спојеног на плућа у кутији, која "дишу" помоћу респиратора. Али, овај рад стварно показује да је то могуће - рекао је Закари Н. Кон, директор центра за трансплантацију плућа Медицинског центра "Лангон" Универзитета у Њујорку.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације