ПАМУК: Разочаран сам шта раде у Аја Софији

ЦРКВА Божје мудрости, на грчком Агиа Софија, у Истанбулу, одлуком турског председника Ердогана поново је постала џамија Аја Софија

Небојша Параушић

Државни савет, највиши административни суд Турске, поништио је одлуку просвећеног републиканца Кемала Ататурка да храм из 6. века, који је дуже од 1.000 година био центар хришћанског света постане музеј. Судије су закључиле да је Ататурк тиме узурпирао "власничка права" султана Мехмеда Другог Освајача, који је 1453. заузео Константинопољ.

Овај гест актуелног турског председника изазвао је многобројне осуде широм света. Огласио се и чувени турски књижевник, нобеловац Орхан Памук, рекавши да је "разочаран променом у статусу Аја Софије".

- Турци су поносни што су секуларни. Ово ће одузети тај понос нацији - рекао је чувени писац. - Пошто је Аја Софија знак модерног турског секуларизма, вратити је у џамију значи, нажалост, рећи да не желимо да будемо секуларни више.

На одлуку да се Света Софија поново претвори у џамију реаговао је и Унеско, а његов Одбор за светску културну баштину саопштио је да ће преиспитати статус Аја Софије после најаве да поново постаје џамија.

- Одлука, која је настала као резултат политичке воље председника Ердогана, отворена је провокација за цивилизовани свет - нагласила је министарка културе Грчке Лина Мендони у писаној изјави.

ХРАМ Свете Софије какав данас видимо, наравно без минарета, зидан је од 532. до 537. године по наређењу цара Јустинијана Првог, на месту претходна два истоимена храма, која су страдала у пожарима и ратовима.

Ово чудо архитектуре, са куполом пречника 32 метра на висини од 55 метара над црквеним бродом димензија 70 са 75 метара, конструисали су инжењери Исидор Милетски и Антемије из Трала. На изградњи храма, намењеног да буде седиште Васељенске патријаршије, радило је више од 10.000 људи. Храм је украшен мозаицима на златној подлози, иконостас од сребра висок је 15 метара, у ризницу су донете највредније реликвије хришћанског света.

Крунидбена црква византијских царева била је оличење моћи и богатства хришћанског Рима. Међутим, трусно подручје на додиру Европе и Азије ју је убрзо угрозило. Земљотреси 553. и 558. године рушили су куполе, а реконструкција је трајала до 562. године.

Цар Лав Исавријанац је 762. осудио обожавање светих слика као идолатрију и наредио војсци да уништи све иконе, почев од оних у Светој Софији, чиме је изазвао унутрашњи сукоб у Византији. У јануару 869. земљотрес је поново тешко оштетио царску цркву, а реконструкција је трајала шест година.

AP photo

РАЗАРАЊЕ горе од земљотреса Светој Софији донео је Четврти крсташки поход 1204, који је покренут ради ослобађања Христовог гроба, а претворио се у пљачку и уништавање православног света.

Константинопољ је темељно разорен и спаљен. Света Софија је опљачкана и у њој су крсташи чинили најгора светогрђа, по сведочењу њихових хроничара. На освојеним византијским територијама крсташи су основали краткотрајно Латинско царство. Тада је дошло до раскола католичког и православног света, који до данас није превладан.

Идејни творац и стварни вођа крсташког похода, венецијански дужд Енрико Дандоло, тражио је да буде сахрањен у Светој Софији. Његове кости у крипти нису дирали византијски цареви који су 1261. коначно победили Латинско царство и вратили се у престоницу. Дандолов гроб су прекопали и уништили турски пљачкаши 1453, када је султан Мехмед Освајач освојио Цариград.

Тада је наредио да се највећа црква Европе претвори у џамију. Уништени су олтар, иконостас, звона и реликвије, а мозаици су разорени или премалтерисани. Име исламизованог храма је остало исто, са турским изговором Аја Софија. Она је остала џамија све до 1931, када је била затворена за јавност четири године, а поново је отворена 1935. као музеј Републике Турске. Аја Софија је донедавно била најпосећенија туристичка атракција ове земље...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације