ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ ВЕЋ ЈЕ ВЕЋ ПОЧЕО: На пољима Украјине трупе с обе стране комуницирају на шпанском, корејском, српском...

ДА СТЕ ходали линијама фронта у раним седмицама рата у Украјини, чули бисте повике на украјинском и руском, можда помешане са гласовима који говоре регионалним језицима попут бурјатског и чеченског.

Фото: Профимедиа, Телеграм/Rybar

Данас, трупе с обе стране линије сукоба комуницирају на шпанском, непалском, хинду, сомалском, српском и корејском, пише "Политико" у својој анализи. Страни језици који се говоре у блатњавим рововима само су један од знакова како сукоб добија све већу међународну димензију.

На небу изнад бојног поља, амерички систем противзрачне одбране би могао пресрести ирански дрон Шахид док на земљи немачка артиљерија фијуче поред севернокорејских граната. За близу три године, чак и најтврдокорнији изолационисти тешко би могли представити рат као "регионални сукоб" између Русије и Украјине.

Оно што је почело у фебруару 2022. као највећи европски копнени рат од Другог светског рата сада претендује на титулу најглобалнијег сукоба од Хладног рата, у који су директно или индиректно укључене десетине земаља.

Тај аспект сукоба би на крају би могао запечатити његову судбину, јер Украјина ризикује губитак свог највећег савезника доласком Доналда Трумпа на место председника Сједињених Америчких Држава, чак и док Русија привлачи све већу подршку других непријатеља Вашингтона, првенствено Северне Кореје.

-Последњи пут када смо видели нешто овакво вероватно би била совјетска инвазија на Авганистан, рекао је истакнути хисторичар Хладног рата Сергеј Радченко и додао:

-Тада је постојао притисак Запада на подршку муџахединима, као и из Пакистана, док су сви покушавали да интервенишу.

Када је Москва покренула инвазију пуног обима на Украјину у фебруару 2022. године, Кремљ и његови пропагандисти правдали су је као неопходан и одбрамбени потез против НАТО.

Мишљења се разликују о томе да ли је руски председник Владимир Путин заиста намеравао сукоб с такозваним колективним Западом. Али постоји широки консензус да је очекивао да ће се рат завршити за неколико дана и да је, с разлогом, рачунао на то да ће Запад реаговати углавном осудама, али без конкретних мера, као што је показано ранијим руским упадима у Украјину, Молдавију и Грузију.

-То би био локални сукоб да се брзо завршио. Али није, рекао је још Радченко.

Украјинци су се борили зубима и ноктима, а Путинове трупе оклевале су довољно дуго да Запад привуче пажњу.

Европа је постала забринута за своју сигурност, док су Сједињене Америчке Државе биле под притиском да одрже имиџ заговорника демокрације и европске сигурности. У року од неколико дана, западно оружје и обавештајни подаци почели су да пристижу, помажући Украјинцима да зауставе руско напредовање и интернационализирају сукоб.

Данас се обе стране ослањају на помоћ споља: Украјина за преживљавање, а Русија за одржавање своје доминације у ваздуху и на терену, док минимизира утицај рата на властито становништво.

Како су се борили за више ресурса, обе стране су поставиле велике, идеолошке тврдње. Украјина каже да се бори за "демократију", док Русија тврди да води крсташки рат против онога што назива америчком хегемонијом и "колективним Западом".

Московска реторика о "мултиполарном светском поретку", колико год нејасно дефинисна, била је довољно уверљива да привуче Иран да осигура дронове и Северну Кореју да испоручи балистичке ракете, милионе граната и, однедавно, хиљаде војника.

Такозвани глобални југ такође се све више окреће према Русији кроз платформе попут БРИКС, групе земаља које су упркос значајним разликама нашле заједнички интерес у незадовољству према глобалним институцијама попут Међународног монетарног фонда и Светске банке.

Највећи савезник Москве је Кина, која је одиграла кључну улогу у одржавању руске економије упркос западним санкцијама, пружајући тржиште за руску нафту и ђубриво, док истовремено осигурава приступ неопходној технологији.

-Индија и друге земље могу да тргују с Русијом, што је значајно. Али ништа се не може упоредити с оним што Кина доноси на сто, рекао је Александар Габујев, директор Центра за Евроазију Карнегија Русија.

Истовремено, Русија наставља своју дугогодишњу праксу хибридног ратовања, изазивајући невоље и ширећи постојеће поделе у иностранству.

За разлику од Хладног рата, међутим, не постоје посредни сукоби у којима Москва може директно ударити на НАТО.

-Дакле, Русија тражи алтернативне начине да узврати. Повећати трошкове, нанети бол, осветити се, рекао је Габујев.

То укључује мешање у изборе, изазивање пожара и друге саботерске активности, као и подршку антизападним актерима од финансирања проруских олигарха који желе спречити про-ЕУ курс Молдавије до обавештајних информација јеменским Хутима за нападе на западне бродове у Црвеном мору.

У међувремену, противници Русије не мирују. Кијев је примио више од 220 милијарди долара помоћи из Европе и САД, а земље НАТО испоручују све напредније оружје од хаубица на почетку рата до Ф-16 борбених авиона и АТАЦМС ракета дугог домета.

Европска унија је, у знак јасне геополитичке подршке Украјини, убрзала процес њеног приступања, као и Молдавије и Грузије.

-Без западне помоћи, рат не би преживио прву годину и завршио би се поразом Украјине, рекао је Габујев.

Али Запад је истовремено задржао одређене границе, бирајући опрезан приступ у ескалацији сукоба. На фрустрацију Кијева, испоруке оружја долазиле су у фазама и уз строге услове.

Сједињене Америчке Државе, најважнији савезник Украјине, поставиле су ограничења на оружје које се може користити за нападе на руску територију. Осим тога, амерички војни саветници и трупе нису директно укључени у борбене операције, иако САД пружа обавештајне податке и води обуку за украјинску војску.

-Запад покушава одржати равнотежу између подршке Украјини и избегавања директног сукоба с Русијом, рекао је Радченко.

-То је комплексан плес који није увек успешан.

Та подршка је подложна политичким променама. Долазак Доналда Трумпа или неког другог изолационистичког лидера на власт у САД 2024. могао би променити динамику, јер су многи републиканци скептични према континуираној помоћи Украјини.

-Ако САД повуче своју подршку, то би било катастрофално за Украјину, додао је Радченко.

СВЕ ВЕЋИ ГЛОБАЛНИ УТИЦАЈ

На другој страни Русија је успела да осигура подршку неких земаља изван Запада, привлачећи их економским и политичким понудама. Ово укључује иранске дронове, севернокорејску муницију, као и ширу политичку подршку из Кине и Индије.

Међутим, чак и међу руским савезницима постоје ограничења. Кина, иако кључни економски партнер, није спремна директно да укључи своје трупе или војну опрему у сукоб. Индија одржава неутралан став, избегавајући отворено заузимање стране, док користи трговинске прилике с обе стране.

-Русија рачуна на то да ће западни савез ослабити с временом, рекао је Габујев, додавши: "Али такође има своје унутрашње слабости. Економски притисак и ограничени ресурси могли би постати озбиљан проблем за Москву".

У међувремену, глобални утицај рата се наставља ширити. Цене хране и енергената варирају због нестабилности у црноморској регији, док земље широм света осећају економске последице санкција и геополитичких превирања.

БУДУЋНОСТ РАТА

Како рат улази у трећу годину, будућност сукоба остаје неизвесна. Украјина се нада да ће западна војна и политичка подршка омогућити успешан противнапад и повратак окупираних територија, укључујући Крим. Али без одлучујућих победа на бојном пољу, замор од рата могао би порасти посебно у западним земљама које се суочавају с властитим унутрашњим проблемима.

С друге стране, Русија се ослања на исцрпљивање украјинских и западних ресурса, рачунајући на дуготрајни рат исцрпљивања. Али како се руска економија све више ослања на Кину и глобални југ, питање је колико дуго може издржати без озбиљних последица на домаћем терену.

-Обе стране улажу огромне ресурсе у овај сукоб, али питање је која ће прва посустати, рекао је Радченко.

За сада, сукоб остаје у пат позицији, с обе стране одлучне да наставе борбу. Украјина се ослања на наду да ће Запад остати доследан, док Русија наставља да шири своје везе с незападним актерима, додатно интернационализирајући сукоб.

Све указује на то да ће рат остати један од главних глобалних изазова у догледној будућности с дуготрајним последицама које ће се осетити далеко ван граница Украјине и Русије.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО - РУСИ ПОКАЗАЛИ СНИМАК: Дрон камиказа уништио хаубицу француске производње

Препоручујемо

Свет

0 0

ПАКАО ЗА УКРАЈИНЦЕ У КУРАХОВУ: "Једини начин да их снабдеју је под ватром руске војске"

18. 12. 2024. у 22:31

Свет

0 0

„БУГАРСКА ВОЈСКА ЈЕ РАЗОРУЖАНА“: Скандал у Софији због споразума о војној сарадњи с Украјином

18. 12. 2024. у 22:30

Свет

0 4

БОЖИЋНА ОФАНЗИВА КИЈЕВА: Руски медији - Зеленски инсистира на покретању нове офанзиве чак и по цену губитка Покровска

18. 12. 2024. у 22:07

Свет

0 2

ПОСЛЕ ОРЕШНИКА СТИЖЕ И ОСИНА: Ево зашто је Запад узнемирен због новог руског ракетног арсенала

18. 12. 2024. у 19:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације