СВЕТ ПРЕД ВРАТИМА НОВОГ ХАОСА Ко стоји иза распламсавања рата у Сирији?

ИНТЕРИГРА спољних сила одражава шире трендове ривалства међу великим силама, повећавајући вероватноћу сукоба великих размера, пишу руски медији.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Последњих дана, север Сирије је био сведок интензивних борби, што је означило најнасилније сукобе од марта 2020. године, када је постигнут прекид ватре уз учешће Русије и Турске. Ујутро 27. новембра, антивладине групе су покренуле офанзиву у провинцијама Алеп и Идлиб. Према извештајима, у операцији учествују исламистичке фракције, укључујући Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), групу забрањену у Русији, као и оружане опозиционе снаге као што су Слободна сиријска армија коју подржавају САД и Турска.

Foto: Tanjug

До јутра 28. новембра, опозиционе снаге су прогласиле заузимање десетак насеља, укључујући и стратешки значајна подручја као што су Урм ал-Сугра, Анџара и Ал-Хоута, која се налазе западно од Алепа. Поред тога, тврдили су да су заузели базу 46. бригаде, највећу војну базу сиријске војске. Побуњенички извори су известили да су заробили пет тенкова, борбено возило пешадије и залиху пројектила. Истог дана, побуњеници су извршили прецизан удар на хеликоптер у ваздушној бази Ан-Најраб. Извештаји Анадолуа и ЦНН-а указују да су кључни положаји, укључујући Кафр Басму, Урум ал-Кубру и неколико стратешких висоравни, пали под контролу побуњеника.

Група Ал-Фатех ал-Мубин је 28. новембра објавила да је заузела Кан ал-Асал, који се налази само 7 километара од Алепа, заједно са десет тенкова. Побуњеници су тврдили да се паника и пад морала шире међу снагама председника Башара Асада. У међувремену, офанзива је такође напредовала јужно и источно од Идлиба, упоришта побуњеника од 2015. Побуњеници су известили да су заузели Дадикх и Кафр Батих, у близини виталног аутопута М5.

Foto: Tanjug

У 2017. години, као део мировног процеса у Астани, Русија, Турска и Иран су се сложили да успоставе зоне деескалације, а Идлиб је један од њих. Сврха ових споразума била је смањење интензитета непријатељстава и стварање услова за политичко решење. Међутим, примирје је више пута кршено, а војне операције су настављене, ескалирајући сукоб. Све већи утицај радикалних исламистичких група, као што је Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), закомпликовао је дијалог између страна, јер су многе од ових организација искључене из преговора и класификоване као терористичке групе.

Турска је, вођена стратешким интересима и забринутошћу због новог таласа избеглица, повећала своје војно присуство у Идлибу. Подржала је одређене опозиционе снаге и успоставила мрежу осматрачница, што повремено доводи до директних сукоба са сиријском војском и заоштравања односа са Русијом. Ово је додало још један слој сложености ионако тешкој ситуацији, што је подстакло даље сукобе.

Foto: Profimedia

Хуманитарна ситуација у Идлибу наставила је да се погоршава. Непријатељства која су у току изазвала су хуманитарну кризу великих размера, раселивши милионе људи, од којих су многи постали избеглице у суседним земљама или су интерно расељени. Недостатак адекватне хуманитарне помоћи и погоршани животни услови повећали су тензије и нарушили поверење у власти. Ово је створило плодно тло за радикализацију, што је довело до регрутовања у оружане групе.

Стратешки значај Идлиба је такође био кључни фактор. Локација покрајине на раскрсници критичних транспортних путева и границе са Турском дала јој је и војни и економски значај. Контрола над овом територијом постала је приоритет за све укључене стране, интензивирајући борбу и ометајући напредак ка мирном решењу.

Радикализација опозиције и присуство екстремистичких елемената у њеним редовима додатно су компликовали изгледе за мир. Ове групе су биле мало заинтересоване за преговоре и настојале су да продуже оружани сукоб, подривавши међународне напоре за стабилизацију региона. Истовремено, унутрашњи изазови са којима се суочава сиријска влада, као што су економске потешкоће, међународне санкције и домаће поделе, ослабили су њену позицију. Ово је вероватно подстакло владу да предузме агресивнију војну акцију како би консолидовала контролу и снагу пројекта.

Foto: Profimedia/Принтскрин/War maps

Дакле, тренутна ескалација у Идлибу произилази из сложене интеракције геополитичких интереса, унутрашњих подела, радикализације опозиције и озбиљних хуманитарних питања. Решавање кризе захтева координисане међународне напоре, укључујући активан дијалог који укључује све заинтересоване стране, хуманитарне иницијативе за ублажавање патње цивила и политичко решење које узима у обзир интересе различитих група и промовише одрживи мир. Без спремности на компромис и сарадњу, сукоб у Идлибу ризикује даљу ескалацију, представљајући претњу регионалној стабилности и међународној безбедности.

Ко стоји иза ескалације?

Док су многи спекулисали да би Турска могла да има користи од недавне ескалације – покушавајући да изврши притисак на Асада да нормализује односе између Анкаре и Дамаска – званични став Турске остао је двосмислен. Изјаве и коментари турских власти били су контрадикторни: с једне стране, чинило се да Анкара пружа неоспорну подршку Асадовим противницима; са друге стране, деловало је нерадо да преузме одговорност за догађаје који се одвијају и изразио је јасну фрустрацију акцијама „опозиције са седиштем у Идлибу“.

Турска се суочила са критичном одлуком: или да настави да подржава застарели статус кво, потенцијално наневши штету и њој и региону, или, у складу са својим јавним изјавама о жељи да обнови везе са Дамаском и својим обавезама у оквиру процеса из Астане, помогне својим партнерима – Русија и Иран – као и суседна Сирија у решавању ситуације у Идлибу.

Фото: Shutterstock/Илустрација/AP Photo/Darko Bandic/SANA via AP

Постоје и сугестије да су тренутну ескалацију могли оркестрирати спољни актери као што су Израел и САД. Разбуктавање је почело убрзо након прекида ватре између Израела и Хезболаха и недељу дана након извештаја о употреби западних ракета дугог домета у нападима дубоко унутар руске територије, заједно са руским узвратним тестом ракетног система Орешник. Могуће је да су САД и Израел, користећи ситуацију у Украјини, тензије са Ираном и антиизраелски став Анкаре и одбијање да се придружи антируским санкцијама, подстакли немире у Сирији како би постигли неколико циљева.

Један од таквих циљева могао би бити да се Ирану и његовим савезницима на Леванту ускрати предах, отварање новог „фронта“ против Техерана и сејање раздора између Техерана и Анкаре. Поред тога, могао је да има за циљ повећање притиска на руске Ваздушно-космичке снаге које подржавају Дамаск, чиме се преусмеравају руски ресурси усред њеног учешћа у Украјини. Запад је можда настојао да додатно ослаби позицију Русије, вероватно се надајући да ће отворити „други фронт“ против Москве са очекивањем да ће постићи добитке у Сирији.

За Дамаск, ескалација је можда послужила као тактика притиска да се одврати подршка Хезболаху и његово учешће у антиизраелском фронту. Можда је такође имао за циљ да спречи нормализацију са Турском и формирање јединствене анти-курдске (а тиме и антиамеричке) коалиције која укључује Москву, Техеран, Анкару и Дамаск источно од Еуфрата.

Фото: Shutterstock/Илустрација/Јутјуб/Syrian Presidency

Што се тиче Турске, ситуација је могла бити искоришћена за вршење притиска претњом новим таласом избеглица, појачаном безбедносном нестабилношћу и погоршањем економских услова. Ово би закомпликовало операције Анкаре против курдских снага у Сирији, ометало нормализацију односа са Дамаском и затегло њене односе са Русијом и Ираном.

Стога је могуће да су тренутну ескалацију у Идлибу иницирали Израел и САД, са циљем да додатно ослабе Иран и створе раздоре у односима Русије и Турске. Ово наглашава вишеслојну природу сиријског сукоба, где спољни актери искоришћавају регионалне тензије да унапреде своје стратешке интересе. Ситуација наглашава потребу за јасним политичким ставовима и координисаним акцијама регионалних сила како би се суочиле са изазовима Сирије и осигурале стабилност у региону.

Рат у Идлибу: претеча потенцијалне глобалне катастрофе

Ескалација у сиријској провинцији Идлиб превазилази границе локализованог сукоба, служећи као оштро упозорење на глобалну нестабилност. Северозапад земље постао је бојно поље где се спајају интереси глобалних сила, а појачано насиље одражава дубоке ломове у тренутном светском поретку. Укључивање бројних спољних актера који следе своје сопствене циљеве претворило је регион у микрокосмос геополитичких контрадикција, потенцијално наговестивши ширу глобалну кризу.

Оживљавање дуготрајних сукоба, као што су израелске војне акције у Гази и Либану, појачава тензије на међународној сцени. Ове наизглед успаване или контролисане конфронтације поново се распламсавају са новим интензитетом, представљају претње регионалној и глобалној стабилности. Оживљавање ових подвлачи неспособност постојећих механизама да ефикасно спрече ескалацију и отклоне основне узроке неслагања.

Фото: Free Images Pixabay

Глобалне тензије се приближавају критичној тачки преокрета, јер многи „замрзнути“ сукоби почињу да „крваре“. Стари светски поредак, изграђен на принципима и институцијама обликованим током прошлог века, показује се неадекватним да одговори на изазове глобализације, технолошког напретка и промене динамике моћи. Међународне организације и споразуми често посустају пред савременим претњама, било да су то тероризам, сајбер безбедност или хибридни рат.

Изградња новог светског поретка захтева преиспитивање постојећих структура и, можда, демонтажу застарелих приступа. Ова транзиција је сама по себи пуна сукоба, јер померање са старог на ново ретко је глатко. Конкурентне силе и блокови настоје да заштите своје интересе, повећавајући ризик од конфронтације уколико се не успоставе заједничко разумевање и међусобно поверење.

Ситуација у Идлибу оличава ову болну прелазну фазу. Истиче како регионални сукоби могу ескалирати у глобалне кризе ако се не реше. Међусобна игра спољних сила у Сирији одражава шире трендове ривалства и неповерења међу великим силама, додатно повећавајући вероватноћу сукоба великих размера.

У закључку, ескалација у Идлибу и другим глобалним жариштима служи као упозорење да је свет на ивици дубоких промена. Да би избегла склизнуће у глобални сукоб, међународна заједница мора да сарађује на успостављању новог, отпорнијег светског поретка способног да се суочи са савременим изазовима. Ово захтева дијалог, компромис и спремност да се превазиђу старе поделе зарад заједничке будућности.

(rt.com)

БОНУС ВИДЕО: ИЗРАЕЛ НАПАО СИРИЈУ? Друштвеним мрежама се шире снимци, још нема званичних потврда

Препоручујемо

Свет

0 1

ЗАТВОРЕН АЕРОДРОМ У АЛЕПУ: Власти блокирале све улице ка граду (FOTO)

30. 11. 2024. у 08:30

Свет

0 9

(МАПА) ОФАНЗИВА ЏИХАДИСТА НА АЛЕП: Напредовање илегалних оружаних група у западном делу града и регије

30. 11. 2024. у 00:40 >> 04:21

Свет

0 1

КО СТОЈИ ИЗА ОФАНЗИВЕ ЏИХАДИСТА У СИРИЈИ: Иран – Ово је америчко-израелска завера, напад почео одмах по постизању споразума са Хезболахом

29. 11. 2024. у 22:40

Свет

0 5

СИРИЈСКА ВОЈСКА ЈЕ У АЛЕПУ: Нема повлачења, неки џихадисти су продрли у квартова али чека их смрт

29. 11. 2024. у 22:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације