Свет

РУСКИ МЕДИЈИ: Ево зашто Доналд Трамп неће моћи брзо да оконча сукоб у Украјини

Novosti online

29. 11. 2024. у 19:00

ОСНОВНО питање је јасно: ни Русија ни САД нису спремне да прихвате Украјину као део сфере утицаја друге стране - пишу руски медији.

РУСКИ МЕДИЈИ: Ево зашто Доналд Трамп неће моћи брзо да оконча сукоб у Украјини

Јасно је да се новоизабрани амерички председник Доналд Трамп противи војном сукобу и чини се да је истински заинтересован за окончање рата Русије и Украјине. Међутим, реалност ситуације је далеко сложенија. Геополитичке тензије између Москве и Запада — појачане глобалистичким притисцима — сувише су дубоко укорењене да би се решиле једноставно тако што неко жели да се оне окончају.

Сапуница са нуклеарним обртом

У суштини, сведоци смо две нуклеарне суперсиле које воде рат преко посредника, а свака покушава да избегне директну атомску конфронтацију. Ова динамика приморава обе стране да развију одређена „правила игре“, чак и ако та правила нису експлицитно договорена. Москва и Вашингтон креирају своје стратегије док покушавају да објасне како би друга страна могла да реагује.

Руски председник Владимир Путин је у протекле две године применио практичну стратегију која је омогућила Москви да оствари стабилан напредак уз избегавање ескалације до рата у пуном обиму, што би значило потпуну мобилизацију привреде и народа. Како сукоб улази у трећу годину, овај метод почиње да даје резултате.

Трамп, међутим, ризикује да наруши ову деликатну равнотежу. Његов приступ, иако не агресивнији од садашњег америчког председника Џоа Бајдена, био би суштински другачији. Будући да Трамп и његов тим гледају на свет кроз другачији објектив, њихови одговори на Путинове акције би се неизбежно разликовали. На пример, реакција Кремља на могућност ракетних удара дугог домета на „стару“ руску територију у септембру послала је Вашингтону јасну поруку деескалације — а промена се догодила тек након Трампове изборне победе. Што је вредно пажње.

Важно је подсетити се тензија током Трамповог првог мандата када је, упркос (или можда због) његових обећања да ће се „слагати“ са Путином, одлазећи председник Барак Обама протерао 35 руских дипломата и запленио дипломатску имовину, предузимајући кораке без преседана који су ескалирали односе. Путин, међутим, није одмах узвратио, већ је чекао Трампову инаугурацију, надајући се преокрету ових потеза. Али Трампово председништво било је поремећено домаћим скандалима и ништа се није променило. До средине 2017. Русија је протерала 755 америчких дипломата, постигавши дипломатски паритет.

Изненадили бисмо се да је Трамп по ступању на дужност отворено укинуо одлуку о далекометним ракетним ударима без предуслова. Бајден би такође могао да предузме агресивније кораке у наредним месецима, што би погодно омогућило Трампу да се дистанцира од одлука претходне администрације. На крају, Путин би морао да одлучи како да одговори, јер даља ескалација не би служила његовим интересима. Русија је до сада успевала да задржи сукоб на контролисаном нивоу, приближавајући се својим циљевима.

У међувремену, на бојном пољу, ситуација за украјинске оружане снаге (АФУ) постаје све тежа. Никаква војна помоћ неће променити реалност погоршања положаја Кијева. Мит о западним ракетним системима као „магичном метку“ који ће преокренути ток рата је управо то – мит.

Живот после Орешника

Нуклеарно одвраћање се често посматра као непробојна баријера, слична тврђави која ће, када се једном пробије, довести до катастрофалног уништења. Међутим, сукоб у Украјини илуструје да он више функционише као имуни систем: док претње могу да продиру, снажан систем и даље може да се носи са инфекцијом без колапса.

Руско нуклеарно одвраћање било је ефикасно у држању Запада по страни, осигуравајући да војна помоћ Украјини остане на нивоу који не изазива директну одмазду Москве. Пошто „нуклеарни имунитет“ Русије важи, Запад наставља да покушава да пронађе слабости у систему, али одлучност Кремља остаје чврста.

Да, глобалистички Запад непрестано тражи слабу тачку у руском „имуном систему“. И да, „зараза“ се шири: борбе бесне у Курској области, беспилотне летелице лете хиљадама километара на руску територију, а сада су ту и ракете дугог домета. Међутим, ништа од овога не представља егзистенцијалну претњу, а Москва се успешно бори са овом инфекцијом. На пример, пре две године није било ни ракета ни дронова који су погађали Русију, али је земља била много ближа војном поразу него данас.

Путинова демонстрација ракетног система Орешник, укључујући његове хиперсоничне способности, не треба посматрати као последње упозорење. То је, пре, још један показатељ да је Русија спремна да брани своје интересе. Ракета Орешник служи као снажан подсетник на војне способности Москве, али њена права сврха је да одржи одвраћање и подсети западне лидере на границе њиховог учешћа.

Како изгледа победа?

Најамбициознији сценарио би био потписивање свеобухватног споразума са Западом, поделе сфера утицаја и решавања питања наведених у Путиновом ултиматуму из децембра 2021. То би значило стварање нове безбедносне архитектуре у Европи која признаје руске интересе и преиспитује исходе Хладног рата. Међутим, овај циљ је тешко остварив у садашњим условима.

Реалнији сценарио подразумева ограничен договор са Западом у вези са Украјином. Иако је пре шест месеци ово изгледало невероватно, сада се озбиљно разматра. Разговори су почели још пре америчких избора. Процуреле информације сугеришу да би Запад могао предложити прекид ватре дуж линија фронта и 20-годишњи мораторијум на чланство Украјине у НАТО-у. Москва, међутим, захтева разоружање Кијева и политичку неутралност. Борбе ће се вероватно наставити све док се ове противречности не разреше.

Коначан избор је онај без икаквог значајног договора, слично догађајима у Грузији након 2008. године. Војни пораз Украјине би постао политичка победа. Ако се ослањање Кијева на Запад смањи, Украјина би, попут Тбилисија, напустила свој непријатељски став према Москви како би избегла даље војне губитке и опоравила своју економију.

Овај трећи сценарио је постао вероватнији јер се Украјина суочава са све већим изазовима на бојном пољу, а Запад смањује подршку. Реалност је да се релативно стабилан споразум са Западом у вези са Украјином може постићи само ако се Кијев одрекне своје антагонистичке политике према Русији.

Да би се ово решење развило, Запад мора да избегне директну интервенцију и да се уздржи од повећања војне помоћи Украјини. Ово је Путинова стратегија – јер он не гаји илузије о Трампу или могућности дипломатског решења.

Зашто? Јер споразум је могућ само када се разреше противречности, али основно питање између Русије и Запада остаје нерешено: ниједна страна није спремна да прихвати Украјину као део сфере утицаја свог противника.

Трампово председавање могло би да означи промену у америчкој стратегији, иако су фундаменталне противречности које су изазвале сукоб између Русије и Запада и даље нерешене. Основно питање је јасно: ниједна страна није вољна да прихвати Украјину као део сфере утицаја друге стране.

Краткорочно, изгледа да ће се Трамп суочити са истим изазовима са којима се Бајден сусрео: кретањем по танкој линији између војне ескалације и нуклеарног рата. Једини значајнији помак под новим америчким председником могао би бити појачани притисак да се терет сукоба пребаци на западноевропска рамена.

Ускоро ће Трампова почетна ревност да реши овај сукоб избледети. Увидеће сложеност противречности.

Како ситуација наставља да се развија, руска стратегија је јасна: задржати тренутни курс, а да рат задржи испод критичног нивоа. Да ли ће Запад наставити да пружа војну подршку или ће тражити мировне преговоре у великој мери зависиће од тога која страна може да наџиви другу, и војно и политички.

Вероватност овог сценарија процењујемо на 70-80%, а у недостатку боље алтернативе, Русија би га сматрала прихватљивим. Упркос својој финансијски опорезивој и крвавој природи, ова стратегија води Москву ка победи.

(rt.com)

БОНУС ВИДЕО: РУСИ НА ПОЗИЦИЈИ: Виђени тенкови у Курској области

17. 11. 2024. у 22:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

РУСИ ОТКРИЛИ ПЛАН НАТО-а: Окупираће Украјину и поделити је између ове четири државе!

Свет

0 30

РУСИ ОТКРИЛИ ПЛАН НАТО-а: Окупираће Украјину и поделити је између ове четири државе!

НАТО план за Украјину суштински значи распоређивање у земљи такозваног „мировног контингента“ од око 100 хиљада људи и, фактички, њену окупацију, а украјинске територије ће поделити Велика Британија, Немачка, Пољска и Румунија, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије.

29. 11. 2024. у 09:36

УПОЗОРЕЊЕ ХРВАТСКОГ БЕЗБЕДЊАКА: У случају рата не бисмо заштитили ни седмину становништва

Регион

0 13

УПОЗОРЕЊЕ ХРВАТСКОГ БЕЗБЕДЊАКА: У случају рата не бисмо заштитили ни седмину становништва

ХРВАТСКА, у случају рата, не би могла да заштити ни седмину становништва, хране не би било ни за месец дана, а становништво не би разликовало сирену за општу од оне за ваздушну опасност

29. 11. 2024. у 08:16