"ТАМО СУ РУСИ ИМАЛИ ТАЈНЕ ВЕЖБЕ ПРЕ УПАДА У УКРАЈИНУ" Расте бес на богату европску земљу која би требала чувати врата Европе
НИКАДА нису развили војску пропорционалну свом богатству или значају за глобалну економију.
Трећег фебруара 2022. године, само три недеље пре него што је Русија напала Украјину, руска морнарица је извела тајне вежбе на изненађујућој локацији - близу обала Ирске. Вежбе су се значајно одвијале тачно изнад тачке проласка трансатлантских каблова за пренос података, од којих три четвртине пролазе у близини Ирске. То нису биле рутинске вежбе, а Русија није тражила дозволу за њихово извођење. Инцидент је открио неспособност Ирске да одврати напад на воде у оквиру своје искључиве економске зоне.
Иако је острво, Ирска никада није развила одбрану пропорционалну свом богатству или важности за глобалну економију. Њена морнарица располаже са само шест малих бродова, а њене ваздушне снаге још увек нису право ратно ваздухопловство јер Ирска - нема борбене авионе.
Ове руске вежбе су показале колико је Ирска постала кључна, али и критична за европску економију, чиме је постала мета руског војног деловања. Улога Даблина у међународној инфраструктури за пренос података ставља га у средиште европске стратешке позорнице на начин који није био уочљив током Хладног рата.
С обзиром на ову нову реалност - и чињеницу да ирска имигрантска популација данас има јаке везе са земљама којима реваншистичка Русија највише прети - Ирска би требало темељно да преиспита своје одбрамбене планове. Међутим, то ће захтевати напуштање одређених идеја које су дуго управљале начином на који ова земља схвата своју безбедност.
Међу европским земљама, Ирска има прилично необичну прошлост. Иако је била политички савезник Сједињених Држава од своје независности 1921. године, Ирска је прогласила војну неутралност након избијања Другог светског рата. Отвореним сврставањем уз Савезнике ризиковала би и немачку инвазију и британску противинвазију, од којих ни једну ни другу ова млада држава, тада стара тек 18 година, не би могла да одбрани.
Неутралност и мека моћ
Ова специфична неутралност је на крају еволуирала током Хладног рата у шири пацифизам, који је на неки начин позиционирао Ирску између Сједињених Држава и Совјетског Савеза, без обзира на снажан антикомунистички став њеног католичког становништва.
Идеја да је неутралност Ирске у Другом светском рату спречила њено придруживање војном савезу попут НАТО-а временом је постала конвенционална мудрост у Ирској. Међутим, како у својој анализи наводи "Foreign Policy", то је био мит. Иако се Ирска није придружила НАТО-у, разлог је био њен спор са Уједињеним Краљевством око контроле над Северном Ирском, а не противљење антикомунистичком савезу.
Штавише, Ирска је 1949. године предложила посебан, обавезујући уговор о одбрани са Сједињеним Државама. У преписци са званичницима у Вашингтону те године, ирска влада је инсистирала на томе да је Ирска „остала, у већој мери него било која друга европска држава, имуна на ширење комунизма... Са општим циљем предложеног уговора, ирска влада се слаже.“
Иако није постојала традиција непридруживања војним савезима, Ирска је касније прихватила то становиште. Начело које је било примењивано током Другог светског рата оживело је током Хладног рата како би се ојачао легитимитет Ирске у дипломатским иницијативама, попут Уговора о неширењу нуклеарног оружја и у мировним мисијама УН између шездесетих и осамдесетих година. Неутралност је Ирској омогућила значајну „меку моћ“ и позиционирала је као европску и антиколонијалну земљу.
Контроверзе су се поново појавиле неколико деценија касније, када је Европска унија почела да развија војну компоненту путем Уговора из Нице 2001. године, након чега је 2007. године уследио Лисабонски уговор. У Ирској су противници тврдили да би усвајање уговора обавезало Ирску да се придружи европском војном савезу. Како би отклонила те забринутости и истовремено осигурала ратификацију уговора из 2007. године, Ирска је обезбедила изузеће из заједничке европске одбране, што јој је омогућило право вета на распоређивање својих снага, иако је заједничка одбрана ускратила такво право другим чланицама ЕУ.
Поред тога што није учествовала у томе, Ирска је нагласила политички значај дуготрајне политике распоређивања снага, која је постала позната као „трострука брана“. Ова политика спречава распоређивање ирских оружаних снага у иностранству, осим ако нису испуњена три услова: резолуција Савета безбедности или Генералне скупштине УН, службена одлука ирске владе и резолуција Доњег дома ирског парламента. Ово је, међутим, уско ограничење и не спречава Ирску да се придружи заједничким пројектима набавке, попут иницијативе ЕУ за војну сарадњу ПЕСКО, нити је ослобађа заједничких одбрамбених обавеза.
Данас је Ирска једна од само четири земље Европске уније које нису чланице НАТО-а. Иако су њени суседи толерисали неучлањење Ирске, сада су све више забринути због практичне неспособности земље да се одбрани од провокација Русије. Уколико чланство у НАТО-у за сада остане изван политичког дневног реда, Ирска ће морати да изврши измене у политици распоређивања и трошковима одбране.
Ветар промена
Новим законом планира се уклањање услова везаног за Савет безбедности УН, јер Ирска не жели да Русија или Кина могу ставити вето на распоређивање њених снага. Предлози за измену овог дела „троструке бране“ укључују само захтев одобрења од „регионалне организације“, што очигледно укључује ЕУ, али би могло укључивати и НАТО.
Ове промене у ставу Ирске, које се очекују у наредној години, међутим, још увек нису праћене довољним променама у буџетима. Непосредно пре него што је Русија напала Украјину, Ирска је спровела ревизију свог одбрамбеног става, постављајући три нивоа амбиција (Левелс оф Амбитион - ЛОА) за своје одбрамбене снаге. Тренутна влада успела је да добије подршку само за усвајање ЛОА 2, што би осигурало одбрамбени буџет од 1,5 милијарди евра до 2028. године. Овај план ће подићи издвајања за одбрану на 0,56% модификованог бруто националног дохотка (БНД) - показатеља који узима у обзир чињеницу да је Ирска база за седишта многих мултинационалних компанија и индустрију међународног закупа авиона, што повећава ставке БДП-а са 0,42% на више.
Ирска би требало да одржи изборе 29. новембра, а ако анкете буду тачне, Фине Гаел, странка која се највише залаже за реформу одбране, вероватно ће победити, иако ће јој бити потребна подршка садашњег партнера Фианна Фáил, а можда и Зелених за парламентарну већину. Таква влада суочиће се с притиском због све опасније међународне ситуације, али и притиском савезника који сматрају да би богата Ирска требало да да већи допринос одбрани економског система који ствара то богатство.
То би могло подстаћи Ирску да наручи борбене авионе и повећа флоту морнарице са шест на 12 бродова, као и да повећа одбрамбени буџет на 3 милијарде евра годишње, или 1,13% БНД-а. Ово је у ревизији из 2022. године оцењено као минимум потребан Ирској за достизање ЛОА 3 и одржавање пуне спектралне способности за одбрану својих обалних вода, потенцијала офшор ветра и трансатлантских каблова од саботажа.
Анализе одбрамбене ситуације Ирске и пратећи документи ретко спомињу вероватне непријатеље поименце, али велики непријатељ који се протеже Евроазијом - Русија - очигледно је био на уму ауторима тих радова. Ипак, чак и ти планови постали су застарели након руске инвазије пуних размера на Украјину. Следећа влада мора размотрити како би изгледао ЛОА 4, довољан за пружање пуне спектралне одбрамбене способности примерене малој поморској земљи и доприноса заједничкој европској одбрани и безбедности, наводи Форејн полиси.
Сад треба уверити грађане
Да би се разумело шта би се даљим повећањем могло постићи, 2% модификованог БНД-а одговарало би буџету од 5,3 милијарде евра годишње, што је скоро исто као војни буџет Финске, али је око петине пројектованог буџетског суфицита Ирске ове године. Међутим, потребе Ирске за одбраном веома су различите од оних Финске, која има дугу копнену границу с Русијом. У случају Ирске, приоритет треба дати поморским одбрамбеним задацима и опреми која може бити корисна и за заштиту европских мора и за заштиту Ирског мора, укључујући противподморничко ратовање и савремену противваздухопловну одбрану, коју Ирска тренутно не поседује.
Руско-украјински рат показао је све већу важност система без посаде у поморском ратовању, укључујући подморнице и морске беспилотне дронове, као и беспилотне летелице битне за заштиту инфраструктуре обновљиве енергије. С обзиром на високо конкурентно тржиште рада у Ирској, где је почетна годишња плата нижег официра око 50.000 евра, улагање у аутоматизацију војних система чини се неопходним из економских разлога.
Дугорочно гледано, Ирска би чак могла разматрати сарадњу у британском програму разарача типа 83, снажном новом површинском броду који може служити за одбрану од подморничких и ваздушних напада. Ако би бродови били изграђени у Белфасту, сада када је Споразумом на Велики петак решен сукоб у Северној Ирској, то би омогућило Ирцима да постану симбол британско-ирске сарадње.
Прихватање такве одбрамбене политике, ипак, захтеваће од Даблина да убеди своје грађане новим политичким аргументом - својом улогом у европској безбедности. Током Хладног рата, комбинација војне несврстаности и политичке укорењености у западни свет имала је смисла за релативно сиромашну земљу која је још увек била под снажним британским утицајем.
Међутим, то време је прошло. Ако је Ирска 20. века углавном била усмерена на енглеско говорно подручје, Ирска 21. века сада је дефинитивно више европска, укључујући и своје становништво. Као што је сопственој слободи Ирске помогла њена дијаспора у Сједињеним Државама, тако би се требало посветити слободи источне и средње Европе, чија дијаспора сада живи у Ирској. Њен одбрамбени положај и буџет требало би да одражавају ову нову, европску стварност.
(Foreign Policy/Јутзарњи лист)
РУСИ ОТКРИЛИ ПЛАН НАТО-а: Окупираће Украјину и поделити је између ове четири државе!
НАТО план за Украјину суштински значи распоређивање у земљи такозваног „мировног контингента“ од око 100 хиљада људи и, фактички, њену окупацију, а украјинске територије ће поделити Велика Британија, Немачка, Пољска и Румунија, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије.
29. 11. 2024. у 09:36
УПОЗОРЕЊЕ ХРВАТСКОГ БЕЗБЕДЊАКА: У случају рата не бисмо заштитили ни седмину становништва
ХРВАТСКА, у случају рата, не би могла да заштити ни седмину становништва, хране не би било ни за месец дана, а становништво не би разликовало сирену за општу од оне за ваздушну опасност
29. 11. 2024. у 08:16
Нестао 1999, сестра после 24 године угледала његову слику У НОВИНАМА - мистерија је шта се догађало у међувремену
ЖЕНА је поново пронашла свог давно изгубљеног брата који је нестао пре скоро три деценије - након што га је случајно приметила у новинском извештају.
28. 11. 2024. у 20:54
Коментари (0)