УРСУЛА СЕ БОРИ С ВЕТРЕЊАЧАМА: Тежак посао пред новом Европском комисијом у ситуацији превирања, глобалне кризе и ратова

Врашки тежак, незахвалан и готово немогућ посао чека нови сазив Европске комисије.

AP Photo/Jean-Francois Badias

Од недеље, обновљени тим Урсуле фон дер Лајен ухватиће се у коштац са огромним изазовима у ситуацији када ЕУ узмиче практично на свим фронтовима – од војног и безбедносног, преко привредног и индустријског, до технолошког и иновативног.

Кинези и Американци су за копље испред, на многобројним пољима, од производње наоружања, преко вештачке интелигенције, до прављења електричних аутомобила. Европски парламент дао је зелено светло екипи која ће имати задатак да осамостали европско чедо остављено на милост и немилост белосветским ветровима у ситуацији када претње стижу са свих страна.

Неће се открити топла вода ако се констатује да је Европа кроз НАТО превише безбедносно ослоњена на САД. То ће сада морати да се мења. Намера нове европске извршне власти је да ојача војну индустрију земаља чланица кроз координиране потезе и усклађивање норми.

За то ће бити потребно доста пара, баш као и за наставак помагања Украјини, сада када Доналд Трамп најављује обуставу расипања долара. Тиме се аутоматски поставља и питање како ће се у таквим условима Брисел даље изборити с "руским питањем". За разлику од ЕУ, САД и Кина немају рат на својим границама.

Осим оног стварног рата који траје у Украјини, неминовно се припрема и комерцијални рат који ће ЕУ морати да води с читавим светом. САД се окрећу политици под Трамповим слоганом "Најпре Америка", док ће Кина свакако бранити своје интересе после увођења астрономских такси у Вашингтону, али и у Бриселу, на њене електричне аутомобиле.

ЕУ хронично болује од мањка компетитивности имајући у виду скупу производњу, као и због раније измештене индустрије услед мондијализације која је тада нудила мање трошкове, али сада се враћа као бумеранг изостанком привредне независности.

Међу првим акцијама које планирају у Берламону је предстаљање Пакта да чисту индустрију који би требало да у првих сто дана нове "европске владе" обједини индустријске, али истовремено и климатске амбиције ЕУ, да би се у исти мах појачала компетитивност и достигла већа енергетска независност.

У то се убраја и предстојећи престанак производње  аутомобила на фосилни погон до 2035. године и њихова потпуна забрана до 2040. Док ЕУ, међутим, инсистира на "чистој" привреди, дотле њени главни конкуренти САД и Кина не маре много за ову компоненту, што им аутоматски даје додатну предност у цени производње.

Нова Европска комисија преузима дужност када инфлација и даље истрајава. После 1,7 одсто у септембру, вратила се на 2 одсто у октобру, на годишњем нивоу у оквиру ЕУ. Европи прети и повратак уназад када је реч о слободи кретања, јер су многе чланице, под мигрантском претњом, већ повратиле контролу на унутрашњим границама. Најзад, у таквој атмосфери требало би наћи и места за наставак политике проширења, па чак и провођења крају овог процеса за неке кандидате, што се тиче и Србије.

А можда је и највећи проблем у свему како ће се 27 европских "лего-коцкица" договарати међу собом у зидању тврђаве, када су интереси чланица различити, а у европским престоницима седе разнолике владе, од социјалиста, преко либерала до крајњих десничара. С друге стане, Русију, САД и Кину воде чврсте руке с планом куда иду.

МАСК: ИЗМИШЉЕНЕ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Главни сарадник Доналда Трампа у новој администрацији, амерички милијардер Илон Маск, изазвао је салву реакција када је на друштвеним мрежама објавио имена државних службеника за које сматра да су потпуно непотребни и да су њихове функције "измишљене", а који се баве килматским променама. Овај Масков потез се процењује као притисак на остале да сами на време промене посао, пре него што добију отказ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације