УКРАЈИНА У НАЈТЕЖОЈ СИТУАЦИЈИ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Спрема се за најгори сценарио

СУДЕЋИ по вестима које стижу последњих дана, Украјина проживљава своје најтеже дане од почетка руске инвазије крајем фебруара 2022. године.

Andriy Andriyenko/Ukraine's 65th Mechanised Brigade via AP

Већ недељама, руске снаге драматично интензивирају не само ваздушне нападе на критичну инфраструктуру, већ и агресивно напредују на кључној линији фронта на истоку земље.

Руси најбрже напредују од почетка рата

Осим тога, руска војска, појачана севернокорејским трупама, полако потискује елитне украјинске бригаде из руске области Курск, у коју су Украјинци упали крајем августа и освојили више од 100 насеља. Према последњим проценама, Руси су потиснули украјинску војску са око 40 одсто територије коју су украјинске снаге заузеле од августа у Курску.

Али вероватно највећи проблем је незаустављиво напредовање Русије у Курску. Према проценама западних аналитичара, Руси нису толиком брзином напредовали на фронту од почетка рата.

Осим тога, руске снаге извеле су синоћ највећи напад дроном на критичну украјинску инфраструктуру. Према наводима Украјинаца, они су лансирали 188 дронова, од којих је значајан број погодио своје мете и изазвао велике проблеме у снабдевању електричном енергијом.

У међувремену се појавио озбиљан проблем са минобацачким гранатама украјинске производње, које масовно пропадају на линији фронта. Украјинско Министарство одбране покренуло је истрагу. То је веома важно оружје, јер украјинске снаге често користе минобацаче да зауставе нападе руске пешадије.

Трамп стиже у Белу кућу, Украјинци се спремају за најгоре

Већина западних аналитичара се слаже да драматична ескалација рата има везе са променом власти у Америци. Наиме, верује се да руски председник Путин жели да истера Украјинце из Курска и заузме што више територије пре него што Доналд Трамп уђе у Белу кућу. Тиме би био у најбољој могућој позицији за преговоре, на које ће, верује се, Трамп покушати да приволи Украјину и Русију.

Foto: Tanjug AP

Али с обзиром на Трампову непредвидивост, украјинска војска се припрема за најгоре, рекао је за Ал Џазиру генерал-потпуковник Ихор Романенко, бивши заменик начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине.

Трамп је обећао да ће окончати руско-украјински рат за 24 сата, не објашњавајући детаље и индиректно запретио да ће обуставити војну помоћ Кијеву ако не започне мировне преговоре са Москвом.

"Спремамо се за најгори могући сценарио"

- Спремамо се за најгори могући сценарио, када Трамп заустави све испоруке - рекао је Романенко.

Трампов "мировни план" остаје нејасан, али посматрачи кажу да највероватније укључује уступање неке или целе територије коју је окупирала Русија, скоро 19 одсто територије Украјине, у замену за мировни споразум или замрзавање фронта.

Трамп је такође рекао да ће послати напредно оружје у Кијев ако Москва не пристане на мировне преговоре. Али од њега је тешко очекивати нешто конкретно, истиче Романенко: "Очекивања постоје, али то је као да се разговара са ветром".

Његове речи је поновио и сарадник украјинског председника Володимира Зеленског који је под условом анонимности разговарао за Ал Џазиру: "За разлику од других председника, Трамп може да мења своје одлуке у зависности од тога на коју ногу ујутру устане".

- Пришли смо његовим сарадницима са планом који би могао да користи нама и Западу и њему се допао - рекао је украјински званичник, мислећи на предлог који је Зеленски изнео Трампу током њиховог састанка у Њујорку у септембру.

План предвиђа замену дела америчких трупа стационираних у Европи украјинским и дељење украјинских ресурса са западним партнерима.

Све више Украјинаца жели мировни споразум, све мање жели борбу до краја

У међувремену, украјинска јавност се полако окреће ка мировном споразуму са Русијом. Према анкети Галупа објављеној 19. новембра, 52 одсто Украјинаца би волело да се рат заврши "што је пре могуће", чак и ако то значи територијалне уступке.

Само 38 одсто испитаника жели да се Кијев "бори до победе", што је драматичан пад са 73 одсто 2022. године.

- Сада желимо мир, а не победу. Не желим да изгубим никога од своје породице. И ја сам стара да се сваке ноћи будим са сиренама за ваздушни напад - рекла је Валентина Красовец, 68-годишња становница Кијева чији је нећак погинуо на фронту у септембру 2023.

Други саветник Зеленског тврди да је кључна реч у односима са Трампом "профит".

- Трамп можда неће опозвати садашњем председнику Џоу Бајдену дозволу да користи америчке ракете за нападе унутар Русије ако може да профитира од тога - рекао је Михаило Подољак, један од кључних саветника Владимира Зеленског.

- То може бити профит репутације, политички профит или економски профит. Може чак бити профит остварен понижавањем Путина. Сваки профит ће му одговарати - рекао је Подољак недавно за украјинску новинску агенцију Интерфакс.

Страх у украјинској влади

Али за сада, украјинска влада је уплашена и несигурна шта да ради када се Трамп врати у Белу кућу у јануару, рекао је кијевски аналитичар.

- Нема нових стратегија, сви желе да промене ствари у ходу - рекао је Алексеј Куш за Ал Џазиру, па додао да ће кључни тренутак бити када Трамп именује новог амбасадора САД у Кијеву и специјалног изасланика за руско-украјински рат.

Ричард Гренел, који је био Трампов шеф обавештајне службе 2020. године и противи се чланству Украјине у НАТО-у, помиње се као могући кандидат.

Фото: ЕПА

Друга кључна фигура у будућности Украјине је републикански сенатор Марко Рубио, кога Трамп жели да буде следећи шеф дипломатије. Рубио је до сада више волео разговоре са Москвом него повећање војне помоћи Украјини. Био је један од 15 републиканских посланика који су гласали против пружања војне помоћи Кијеву од 61 милијарде долара у априлу.

"Постоје знаци да је Зеленски одустао од главног захтева"

Републиканци су месецима одлагали усвајање закона, а одлагање је у великој мери допринело руским војним добицима у источној Украјини.

Трамп је Рубијеву кандидатуру најавио 13. новембра, а за неколико сати украјински министар спољних послова Андриј Сибиха рекао је да се радује "приближавању мира кроз јачање Украјине". Поновио је фразу коју је Зеленски употребио када је Трампу честитао избор 5. новембра.

Фото Profimedia

Николај Митрохин, истраживач Универзитета у Бремену, рекао је да су закључци о утицају појединих чланова Трамповог тима чисто спекулативни, али и да постоје знаци да је Зеленски одустао од свог главног захтева за ослобађање свих окупираних територија, укључујући полуострво Крим, које је Москва анектирала 2014. године.

Два важна фактора

Кијев је пре избора Трампа инсистирао да неће признати окупиране територије као део Русије. Ту је и "Путинов фактор", рекао је Митрохин, објашњавајући да би понашање руског лидера могло да буде у супротности са очекивањима Трампових сарадника и да изазове нелагодност пре него што се сукобе са Зеленским и западним присталицама Украјине.

Други фактор може бити Трампов став о Украјинској православној цркви, која је повезана са Московском патријаршијом. Она остаје доминантна верска организација у Украјини и контролише хиљаде парохија упркос растућем притиску власти.

- Ватикан, неке европске нације и Трампове присталице критиковали су притисак Зеленског на цркву, наводећи забринутост око верских слобода. Зеленски ће можда морати да ублажи притисак да направи компромис са реалношћу и изгради ширу коалицију за подршку Украјини - каже Митрохин.

(Индекс.хр)

Препоручујемо

Свет

0 1

РАТ У УКРАЈИНИ: Војска покушава да побегне из Курахова; удар дроновима на Кијев

27. 11. 2024. у 07:28

Свет

0 8

УКРАЈИНА ЋЕ МОРАТИ ДА ПРЕГОВАРА И ОДРЕКНЕ СЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Американци признали - Кијев у најслабијој позицији у последње три године

26. 11. 2024. у 22:15

Свет

0 6

ОРБАН ПРЕДВИЂА: Наредна година ће бити фантастична, ако...

27. 11. 2024. у 07:00

Свет

0 1

МОСКВА УДАРИЛА САНКЦИЈЕ ЗА 30 БРИТАНАЦА: На листи и заменик премијера и неколико министара

26. 11. 2024. у 19:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације