Свет

ИЗРАЕЛСКИ НАПАД НА ИРАН ОТВОРИО ДИЛЕМУ: Да ли су совјетски С-300 издржали напад пројектила ИДФ? (ВИДЕО/ФОТО)

Предраг Стојковић

09. 11. 2024. у 18:01

НАКОН ограничених израелских ваздушних напада на иранске циљеве у раним сатима 26. октобра, када су борбени авиони лансирали значајан број балистичких пројектила изван иранског ваздушног простора, ирански копнени системи противваздушне одбране преузели су пуну одговорност за пресретање надолазећих напада.

ИЗРАЕЛСКИ НАПАД НА ИРАН ОТВОРИО ДИЛЕМУ: Да ли су совјетски С-300 издржали напад пројектила ИДФ? (ВИДЕО/ФОТО)

Ал Џазира је објавила видео на којем су, према тврдњама мреже, снимљени ирански системи противваздушне одбране који одговарају на израелски ракетни напад. Снимци показују бљескове на ноћном небу Техерана, а чини се да неке ракете експлодирају у ваздуху. Стручњаци такве блицеве често тумаче као успешна пресретања. Овакав снимак је раније виђен изнад Тел Авива, где је израелска Гвоздена купола пресрела ракетне нападе, и изнад Кијева током руских ракетних напада.

Иако Иран има низ домаћих и совјетских одбрамбених система дугог домета, највише пажње привукао је С-300ПМУ-2, који је испоручила Русија 2016. Овај модел укључује 16 лансера са странспортера, више радара за хватање циљева 96Л6Е, радаре за праћење циљева 30Н6Е2, радаре за управљање борбом 64Н6Е2 и неколико пратећих компоненти.

С-300ПМУ-2, који је постао оперативан 2004. године, првобитно је био намењен за извоз — прво у Кину — због ограниченог финансирања руске одбране. Од тада се извози у друге нације, укључујући Алжир, Вијетнам и Азербејџан. Овај систем обезбеђује слојевиту противваздушну одбрану са различитим типовима пројектила за велике, средње и кратке домете, дајући предност високој мобилности како би се побољшала способност преживљавања.

Један од кључних аспеката недавног израелског напада било је гађање базе у близини Техерана у којој се наводно налазе јединице руске производње С-300 и балистичке ракете. Остаје значајно питање да ли су иранске јединице С-300ПМУ-2 биле опремљене напредним ракетама земља-ваздух 48Н6ДМ, које су компатибилне са новијим варијантама система С-300 и служе као примарно ракетно наоружање дугог домета за руско наоружање. новији системи С-400.

Ракете 48Н6ДМ су веома цењене због својих напредних противракетних способности, због својих супериорних сензора и великих брзина, које прелазе 14 Маха, што им омогућава да пресрећу чак и суперсоничне или хиперсоничне циљеве који достижу брзине изнад 8 Маха. Кина је успешно тестирала ову класу ракета против мете се крећу брже од 8 маха на дометима од 250 километара - ниво ефикасности без премца израелским ваздушним ракетама и надмашен за неколико других ракета лаансираних из ваздуха широм света.

Године 2020. појавили су се извештаји да је Иран набавио нове ракете за своје јединице С-300, за које се спекулише да су 48Н6ДМ, иако то остаје непотврђено. Претходни интерес Ирана за набавку С-400, који је наводно ослабио након 2020, могао би да имплицира да се С-300, потенцијално надограђен новијим ракетама, сматра довољно способним.

Без ракета 48Н6ДМ, стандардна опција дугог домета С-300ПМУ-2 је 48Н6Е2, која има домет од 200 километара, али генерално није у стању да пресреће ракете које лете брже од 5 маха. Ипак, ова способност је адекватна за супротстављање израелским пројектилима ваздуху-земља, као најбрже у израелском арсеналу путују нешто више од 3 маха, при чему се већина креће знатно спорије.

Вишеслојна одбрамбена способност С-300ПМУ-2 – што значи да може прво да се бави ракетама дугог домета и, ако је потребно, да лансира ракете мањег домета из серије 9М96 – повећава његову поузданост пресретања. Додатна предност лежи у способности система да се умрежи са другим средствима противваздушне одбране, укључујући комплементарне системе кратког и средњег домета попут Тор-М1 који је испоручила Русија и доказаног домаћег трећег у генерацији система Хордад. Ови системи могу да деле сензорске податке и доприносе додатним одбрамбеним слојевима.

С-300ПМУ-2 такође може да се повеже са иранским радаром Резонанс-НЕ дугог домета, који испоручује Русија, који је оптимизован да упозорава противваздушну одбрану на долазеће стелт авионе и крстареће ракете на малим висинама са великих удаљености, што омогућава јединицама С-300 да фокусирају своје сензоре тачно тамо где напади могу настати.
За Иран, С-300ПМУ-2 представља кључну одбрамбену предност, иако игра нешто мању улогу у поређењу са сличним системима у земљама попут Индије, Вијетнама и Алжира. Ово је делимично због ограниченог поверења између Техерана и Москве, пошто се Русија раније повукла из вишеструких уговора о војној опреми са Ираном под међународним притиском.

Заиста, јединице С-300ПМУ-2 које је Иран набавио првобитно су биле намењене Сирији пре него што је Русија, под притиском Запада, отказала договор, одбијајући да снабдева Дамаск системима противваздушне одбране дугог домета. Иран је такође био сведок како се Русија повукла из неколико споразума о оружју, укључујући договор за лиценцну производњу тенкова Т-72 1990-их. Ова историја повучених понуда навела је Иран да се више ослања на домаћи развој за потребе своје противваздушне одбране.

Први покушај Ирана да набави руску противваздушну одбрану дугог домета, са наруџбом за С-300ПМУ-1 2007. године, Русија је једнострано отказала 2010. године под председником Дмитријем Медведевом, заоштравајући дипломатске односе између нација.

Уместо да врши опсежну куповину руских система противваздушне одбране, Иран је инвестирао у домаће алтернативе. Најзначајнији међу њима, Бавар-373, стално је напредовао од свог постављања средином 2010-их. Иран је у априлу известио да је нова варијанта ракете Саииад-4Б проширила домет удара Бавар-373 на 300 километара.
Док су пуне могућности Бавар-373 још неизвесне, аналитичари верују да је његов развој имао користи од технологија С-300 реверзног инжењеринга и дељења технологије са савезницима попут Кине и Северне Кореје. Обе земље су развиле најсавременије системе противваздушне одбране који су конкуренти руском С-400 у неколико аспеката по перформансама.

С обзиром на то да је технологија С-300ПМУ-2 стара више од две деценије, постоји велика могућност да новији ирански системи као што је Бавар-373 сада нуде могућности које превазилазе руски систем, посебно уз континуирано унапређење иранске ракетне технологије.

(bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања