Свет

БАЛТИЧКЕ ЗЕМЉЕ СА СТРЕПЊОМ ИШЧЕКУЈУ АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ: Њихова безбедност зависи од идућег председника САД

Јована Шведић

01. 11. 2024. у 09:32

Са политизацијом америчке подршке Украјини и довођењем Доналда Трампа у питање обавезе узајамне одбране НАТО-а, чини се да је будућност европске и трансатлантске безбедности у питању за Естонију, Литванију и Летонију.

БАЛТИЧКЕ ЗЕМЉЕ СА СТРЕПЊОМ ИШЧЕКУЈУ АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ: Њихова безбедност зависи од идућег председника САД

Мали број чланица НАТО алијансе је толико исложено последицама трансатланстског расцепа, а међу њима су Естонија, Летонија и Литванија које су на граници са Русијом и стално подвргнуте њеним претњама те је њихова безбедносна зависност од САД наглашена током председничких избора у овој земљи.

Ове три мање државе признале су да се улога САД у Европи мења и да ће се тако наставити без обзира на резултат, услед појачања системског ривалста са Кином и већег фокуса на Индо-Пацифик.

Већина балтичких званичника се нада ће демократске институције и владина бирократија ограничити следећег председника у радикалним променама политике, а за њих ће кључни утицај бити на еволуцију промене у трансатлантским односима и на то како се тиме управља у Вашингтону.

Сматра се и преноси да је критични тест Украјина.

Иако је рано вођство актуелног председника Џо Бајдена у реаговању на сукобе у Украјини потврдило да су САД неопходне овом делу Европе, балтички званичници сматрају да је његов приступ на крају разочаравајући.

Бивши и садашњи званичници недавно су потписали отворено писмо позивајући Бајдена да "не окаља своје наслеђе" ограничавањем употребе западног оружја против циљева унутар Русије и пропустом да Кијеву обезбеди додатно оружје.

Балтичке владе такође настоје да одрже пажњу Сједињених Држава на њихове потребе подржавајући их у ограничавању глобалне асертивности Кине.

Док је Литванија била најгласнија у томе, тежећи блиским везама са Тајваном и понекад тврдолинијашком програму раздвајања, све три земље су предузеле мере за решавање економске зависности и технолошких ризика у вези са Кином.

Они су такође вршили притисак на остатак ЕУ да учини исто, на пример, повлачењем из формата сарадње 17+1 са Кином и гласањем за тарифе на кинеска електрична возила.

Показивање њихове усклађености са Сједињеним Државама није једини разлог за овакав став (на пример, подршка Пекинга Русији је критичан извор напетости), али ово разматрање је мање-више експлицитно у њиховом доношењу одлука, преноси Emerging Europe.

Естонија, Летонија и Литванија се надају да ће им овај приступ придобити наклоност било које америчке администрације.

Ипак, иако би се могли прилагодити Трамповом трансакционизму, он би сигурно поново покушао да изврши притисак на европске земље да поделе терет и да спроводе агресивну трговинску политику према ЕУ, што би за њих било веома проблематично.

Насупрот томе, очекују да ће Харис испунити своје обећање о континуитету у посвећености НАТО-у и ангажману у Европи.

(Emerging Europe)

БОНУС ВИДЕО:

РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања