Свет

ЕВРИМА ИСКУПИО ГРЕХ ИЗ ДЕТИЊСТВА: Гест времешног и анонимног крадљивца бомбона заинтригирао француску јавност

Горан Чворовић - Од сталног дописника Новости ПАРИЗ

28. 10. 2024. у 11:53

Власник кафе-киоска на југу Француске немало се изненадио када му је анонимни пошиљалац у коверти послао 50 евра, после гриже савести због крађа која је уследила много година касније.

ЕВРИМА ИСКУПИО ГРЕХ ИЗ ДЕТИЊСТВА: Гест времешног и анонимног крадљивца бомбона заинтригирао француску јавност

Изненађење је било још веће, када је газда прочитао пропратно писмо. У њему се непозната особа, сада већ очигледно одрастао човек, извињава због крађа бомбона док је био мали. Послатим новцем хтео је да власнику надокнади штету.

- Пишем вам ово писмо да бих се извинио и да бих исправио грешке које сам починио током свог детињства. Док сам био дечак, украо сам шаку бомбона у вашој продавници "Провансалац". Због тога сам у ово писмо ставио новчаницу од 50 евра да бих вам надокнадио штету. Истовремено вам се најискреније извињавам. Жао ми је што сам вас покрао. Желим све најбоље вама и вашој породици – стајало је између осталог у писму.

Овај наизглед локални догађај заинтригирао је читаву Француску. Поставило се низ филозофских питања, од тога да ли у данашњем свету уопште има поштења, до тога да ли се греси на овај начин могу искупити. Било је и оних који су разматрали да ли је грех као дете украсти бомбону. Неки су постављали и питања колико би новца требало послати свима који су на овај начин оштећени. Има и оних који се питају да ли уопште постоји дете које негде није кришом узело бомбону. Моралисти су резоновали да је крађа – крађа, без обзира на вредност украдене ствари.

Јавност се бавила и анонимном поштењачином под старе дане. Било је и оних који су наглас размишљали да крадљивац, можда, није болестан или, недајбоже, на самрти, па сада покушава мирне савести да оде на онај свет.

- Не знамо ко нам је послао писмо, тражимо, можда ћемо и сазнати. Имамо неке претпоставке – био је мистериозан газда Александар Голнсалвес де Оливерио.

Узес, месташце на југу Француске, у Прованси, између Нима и Авињона, у коме се налази његова радња, има мање од десетак хиљада душа, а глас о новчаници брзо се пронела улицама ове варошице.

Кафе-киосци, попут оног који држи Де Оливеиро, традиционални су у Француској, и у њима се продају новине, цигарете, слаткиши, жваке, а могу да се попију и пиће и кафа. Газда је овде продавао бомбоне на комад, по десет центи. Када је добио новац, мислио је у почетку да је шала. Пошто је новац био прави, схватио је да је "искупљење" реално, али и симболично, јер неко свакако није могао да украде баш толико бомбона.

Александар Голнсалвес де Оливерио истиче да је свестан да деца понекад покушају да ставе карамелу у џеп, али и додаје да после ове епизоде неће боље мотрити на ову слатку робу.

- То су, ипак, само бомбоне. Све је то, пре свега, питање васпитања – филозофски резонује власник.

Поставило се и питање шта ће урадити с добијеним новцем. Пошто је у питању "дечји деликт", поделиће га, без много филозофије, на равне части, својим трима кћеркама. Да са тим парама купе – слаткише.