РАКЕТНИ БАРАЖ ИРАНА ПРЕТЊА БИЛО КОМ ПРОТИВНИКУ: Техеран располаже са више од 3.000 балистичких које може да употреби против Израела

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

02. 10. 2024. у 21:33

ГЕОПОЛИТИЧКИ пејзаж Блиског истока је буре барута војног напретка и дуготрајног ривалства, при чему су иранске ракетне способности један од најважнијих аспеката деликатне равнотеже снага у региону.

РАКЕТНИ БАРАЖ ИРАНА ПРЕТЊА БИЛО КОМ ПРОТИВНИКУ: Техеран располаже са више од 3.000 балистичких које може да употреби против Израела

Фото Танјуг/АП/Vahid Salemi


Од Исламске револуције 1979. године, Иран је настојао да учврсти своју одбрамбену инфраструктуру, а на челу је Корпус гарде Исламске револуције (ИРГЦ). Данас је ирански ракетни програм огромна сила, не само на регионалном већ све више на глобалном нивоу, која изазива војне силе далеко изван својих граница.

Генерал Кенет Мекензи, бивши шеф америчке Централне команде, доспео је на насловне стране 2022. године са својом проценом да Иран и ИРГЦ поседују више од 3.000 балистичких пројектила. То укључује ракете кратког и средњег домета способне да погоде циљеве удаљене до 1300 миља.

Овај домет угрожава не само регионалне ривале попут Израела и Саудијске Арабије, већ и америчке војне базе разбацане по Блиском истоку и деловима Европе. Према Мекензију, рад Техерана на интерконтиненталним балистичким ракетама [ИЦБМ] додатно наглашава његове амбиције да пројектује моћ изван свог непосредног региона.

Међутим, балистичке ракете су само један елемент иранске војне једначине. Техеран је такође много инвестирао у технологију крстарећих ракета, са моделима као што су Мешкат и Соумар који представљају “врх копља” иранских снага.

Док крстареће ракете имају краћи домет и мању разорну моћ у поређењу са својим балистичким панданима, оне су се показале као смртоносне саме по себи. Њихова способност да избегну радарску детекцију летењем на малим висинама и коришћењем терена да замагли своје путеве чини их сталном претњом чак и најнапреднијим одбрамбеним системима.

Фото Танјуг/АП

Ова претња постаје акутнија када се узме у обзир иранска велика флота беспилотних летелица [УАВ], које се често називају дронови самоубице или лутајућа муниција. Ове беспилотне летелице, које се броје на хиљаде, нуде исплатив, али веома деструктиван метод за превладавање одбране непријатеља.

Аналитичари попут Мајкла Најтса са Вашингтонског института истакли су да је ирански програм беспилотних летелица један од највећих и најспособнијих у региону, потенцијално чак и ривал израелском. Ове беспилотне летелице су мале, окретне и могу да ударају са великом прецизношћу, што их чини саставним делом иранске стратегије асиметричног ратовања.

Иранска војна доктрина је у великој мери обликована његовом геополитичком изолацијом и сталном претњом сукоба са технолошки супериорним противницима попут Израела и Сједињених Држава. Техеран се годинама ослањао на заступнике у Либану, Јемену и Ираку да би извршио регионални утицај, али његов ракетни арсенал му пружа директну линију напада. Комбинација балистичких пројектила, крстарећих пројектила и беспилотних летелица осигурава да Иран има вишеслојни приступ ратовању, онај који може ударати на велике удаљености, заобићи традиционалне одбрамбене системе и одржати ниво значајног одвраћања.

Последњих година Техеран све више тестира ове способности. На пример, напад на нафтна постројења компаније Сауди Арамцо у септембру 2019, који су САД и Саудијска Арабија приписали Ирану, показао је прецизност и ефикасност иранских крстарећих ракета и дронова. Иако су Хути у Јемену преузели одговорност за напад, форензичка анализа оружја снажно сугерише иранско порекло. Овај догађај је означио прекретницу у регионалним безбедносним прорачунима, јер је разоткрио рањивост саудијске противваздушне одбране и подвукао растући домет иранске ракетне технологије.

Фото Танјуг/АП/Vahid Salemi

Међународни стручњаци попут др Узија Рубина, израелског аналитичара одбране, дуго су упозоравали да иранско ракетно напредовање није само за одвраћање.

-Ирански ракетни програм није дефанзивни по природи – дизајниран је за офанзивне операције и за пројектовање моћи, приметио је Рубин у неколико публикација. Његова процена је у складу са растућим консензусом међу аналитичарима одбране да Иран свој ракетни арсенал види као критичну компоненту своје шире стратегије да обликује будућност Блиског истока у своју корист.

Иако је израелска противваздушна одбрана, посебно системи Гвоздена купола, Давидова праћка и Стрела, међу најнапреднијим на свету, није нерањива. Израелски одбрамбени званичници су признали да би концентрисан бараж ракета и дронова могао да преплави чак и њихове најсавременије системе.

Током сукоба са Хамасом у мају 2021. године, израелска Гвоздена купола пресрела је око 90% пристиглих ракета, али војни стручњаци, попут Јакова Амидрора, бившег шефа израелског Савета за националну безбедност, упозорили су да је ирански далеко софистициранији арсенал представља много већи изазов.

-Морамо бити реални – наши системи су веома добри, али нису непробојни. Ако Иран покрене континуирани напад, биће жртава, рекао је Амидрор у интервјуу за The Jerusalim Post.
Импликације потенцијалног израелско-иранског сукоба протежу се изван граница ове две нације. Сједињене Државе, као најближи савезник Израела, неизбежно би биле увучене у такав сукоб. С тим у вези, развој иранских ракета није прошао незапажено у Вашингтону. Амерички законодавци расправљали су о повећању војне помоћи Израелу, посебно у облику система противракетне одбране.

Фото Танјуг/АП/Vahid Salemi

Сенатор Линдзи Грејем, гласни заговорник права Израела на самоодбрану, више пута је наглашавао важност одржавања квалитативне војне предности Израела (КМЕ) (qualitative military edge QME) у региону.

-Иранске ракетне способности нису само претња Израелу – оне су претња интересима САД и нашим савезницима у региону, приметио је Грејем током саслушања у Сенату 2022.
Упркос тензијама, дипломатски напори су настављени, са различитим степеном успеха. Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦПОА) из 2015, познатији као ирански нуклеарни споразум, привремено је ограничио неке од нуклеарних амбиција Техерана, али није учинио ништа да се позабави његовим ракетним програмом.

Повлачење САД из споразума 2018. године, праћено увођењем строгих економских санкција, само је убрзало иранску потрагу за ракетном технологијом. Ирански званичници, укључујући министра иностраних послова Хосеина Амира Абдолахијана, више пута су изјављивали да се о њиховом ракетном програму не може преговарати, посматрајући га као стуб своје националне одбране.

Како ситуација сада стоји, сваки потенцијални сукоб између Израела и Ирана вероватно би био окарактерисан ударима дугог домета, при чему би ракетни бараж играо кључну улогу. Аналитичари попут Беке Васер из Центра за нову америчку безбедност приметили су да би такав сукоб био разоран за обе стране.

-Географија региона значи да су цивилни и војни циљеви уско испреплетени. Чак и са прецизним пројектилима, ризик од колатералне штете је изузетно висок, рекла је Васер на брифингу 2023.

У закључку, ракетне способности Ирана су га трансформисале у регионалну силу способну да нанесе значајну штету својим противницима. Комбинација балистичких пројектила, крстарећих пројектила и беспилотних летелица осигурава да Техеран може да пројектује моћ далеко изван својих граница, стварајући кредибилно средство одвраћања од регионалних и глобалних противника.

Међутим, како тензије између Израела и Сједињених Држава и даље тињају, могућност да се ово оружје користи у сукобу пуног обима остаје стална претња. Било путем дипломатије или одвраћања, управљање иранским ракетним амбицијама биће кључни изазов за међународну заједницу у годинама које долазе.

(bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

СРБИ ЋЕ БИТИ ПОНОСНИ: Ево како се зове син Николе Јокића (ФОТО)