АТОМСКИ УДАРИ РЕАЛАН СЦЕНАРИО: Измене руске нуклеарне доктрине поново отвориле питање да ли може доћи до удара најјачим арсеналом

НАЈАВЉЕНЕ измене руске нуклеарне доктрине које подразумевају да би Москва могла да употреби нуклеарно оружје приликом агресије на Русију и Белорусију, чак и ако непријатељ буде користио конвенционално оружје, није никакво застрашивање.

Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Daily Aviation

 Они савршено добро знају ко каквим арсеналом располаже. Сасвим је реално и извесно да може доћи до тога. Не постоји ниједно оружје које је произведено а да није употребљено. Атомско оружје је први пут искоришћено 1945. године, што се стално заборавља, а то су тада биле бомбе од 12 тона. Нуклеарно оружје се шири. Није само у поседу САД и Русије, већ и у Пакистану и Индији, до краја године биће и у Ирану. Ако сада имате сто пута јаче нуклеарно оружје, онда треба да се запитате око тренутних, али и трајних последица које осећа цео свет.

Овако бивши декан Факултета безбедности Радомир Милашиновић за "Новости" коментарише најаву руског председника Владимира Путина да његова влада разматра промену правила и предуслова под којима би Русија користила свој нуклеарни арсенал. Међу предложеним изменама шеф Кремља је истакао и да ће агресија ненуклеарних држава против Русије, али уз учешће или подршку нуклеарних, бити третирана исто као напад нуклеарне силе. Предлог измена стиже у тренутку док украјински председник Владимир Зеленски борави у САД где на састанцима са највишим државним званичницима тражи одобрење за употребу ракета дугог домета на руској територији.

- Русија је увек имала високу одговорност у приступу употреби нуклеарне силе, ово је екстремна мера за заштиту суверенитета земље - нагласио је Путин на састанку Савета безбедности Руске Федерације о нуклеарном одвраћању на коме је представио детаље допуњене руске нуклеарне доктрине.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је јуче новинарима да обновљена нуклеарна доктрина Русије шаље Западу сигнал упозорења о последицама у случају напада на ту земљу, и то не нужно нуклеарним оружјем. Он је подсетио да је руска нуклеарна тријада апсолутни гарант нуклеарног одвраћања.

- Разумни људи у свету су и пре ажурирања нуклеарне доктрине Русије били свесни обуздавајуће улоге нуклеарног потенцијала Москве. У току је кориговање параметара нуклеарног обуздавања узимајући у обзир оне елементе напетости који се стварају дуж руских граница - истакао је Песков.

Он је, истовремено, нагласио да тренутно не може да одговори када ће бити објављена нова нуклеарна доктрина Русије, као и да Москва не планира повећање свог нуклеарног арсенала, те да на седници Савета безбедности није било речи о томе.

Бивши декан Факултета безбедности у Београду Радомир Милашиновић за "Новости" каже да је још пре пола године наговештено да би Русија могла да употреби нуклерано оружје не само у случају нуклеарне претње, већ и ако дође до масовних удара који би запретили опстанку или безбедности те земље.

- То се сад реализује кроз припрему за такав сценарио и таква догађања - оцењује Милашиновић за наш лист. - Сада је у току трансформација доктине као доктрине. То је највише изазвано чињеницом да се западне силе спремају за рат са Русијом до 2027. године, што је саопштено са највишег становишта. Ви не можете у војним доктринама и спољнополитичким документима заговарати потребу рата, рецимо САД са Кином, до 2027. године, или Немачке са Русијом, замислите, трећи пут. То могу само безумници којима трећи светски рат не изгледа као лоша перспектива. То обично причају људи који су се игром случаја нашли на политичким функцијама, а да уопште не знају шта значи превентивни нуклеарни удар, коришћење нуклеарног оружја и које су последице његове употребе.

Милашиновић подсећа да су се од краја Другог светског рата државе са нуклеарним оружјем бавиле политиком одвраћања.

- Свака земља се обавезивала да неће прва ударити, док су још блокови постојали у складу са хладноратовским мишљењем и доктринарним записом све до деведесетих година прошлог века - каже наш саговорник. - Касније се почело причати о превентивним нуклеарним ударима, тачније, крајем 20. и почетком 21. века. Ти превентивни удари и расправа о свему томе, задржали су се на нечему што није нашло своје утемељење у доктринарним документима Русије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације