ВОЉА БИРАЧА МАСКА ЗАПАДА ЗА ВЛАДАВИНУ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ: Интервју - Др Александар Лукић, научни сарадник Института за политичке студије

ИЗБОРНА победа немачке деснице у Тирингији и завидан резултат у Саксонији није гарант преузимања полуга власти.

Фото Приватна архива

Истовремено, упркос скандалозно лошем резултату, странка канцелара Олафа Шолца остаје важан постизборни играч. Идентично изигравање воље гласача обележили су и претходно одржани избори у Француској након којих су поражени тријумфовали, а победници проглашени губитницима.

О томе да ли се политика у ЕУ "игра" ван правила и како се прекраја изборна воља грађана разговарамо са др Александром Лукићем, научним сарадником Института за политичке студије.

Како се изигравање воље бирача уклапа у концепт демократије на којој ЕУ толико инсистира?

- Тирингија и Саксонија су области бивше Источне Немачке где је животни стандард нижи него у западном делу земље и где влада дубоко незадовољство. АфД се јавља као заступник незадовољних. Између осталог залаже се и за национализацију привреде, повратак на марку, другачији однос према мигрантском питању и генерално за реуспостављање немачког суверенитета. Такође, АфД је тражила и прекид војне помоћи Украјини и договор са Русијом, а противи се и независности тзв. Косова. Све то допринело је њеном изборном успеху који би могао да буде прекретница у политичком животу Немачке, али и целе ЕУ. Међутим, заиста је мала вероватноћа да ће АфД и преузети власт.

Разлог томе је што дубока држава, захваљујући разним манипулацијама, још увек онемогућава било какве супстанцијалне промене. Тиме се тзв. демократски систем артикулише као специфично тоталитарно стање.

Како смо дошли до тога да се удруживање странака с циљем изигравања воље бирача назива демократијом, а освајање преко 50 одсто гласова, што је био случај у Русији, диктатуром?

- Воља бирача је само маска. Заправо, од антике, никада није ни постојала као принцип. О томе је још и Токвил писао, а довољно је сетити се макартизма, Гвантанама и сличних ствари. Западна демократија заснива се на принципу владавине већине кроз поделе на партије, које су по правилу системске, а само формално супротстављене једне другима. Уколико се појави несистемска странка која би тај принцип могла да наруши и евентуално освоји већину на изборима, долази до удруживања тих странака ради одбране система. У Француској је тако изабран Макрон за председника републике са око 20 одсто подршке у првом изборном кругу. Све то се у јавности представља као одбрана демократије и других тзв. евроатлантистичких вредности. Са друге стране, државе које не желе да им буду подређене, проглашавају се за аутократије, диктатуре и слично, па се на основу тога изборни резултати у тим земљама често не признају. Злоупотребљавају се разне европске институције како би се, на пример, оспоравао легитимитет Владимира Путина као председника РФ. Међутим, не ради се о легитимитету, већ о политици која им је дубоко супротстављена.

Колико поништавање "институције" мандата народа обесмишљава сваку идеју избора?

- Садашњи западни системи превасходно су конституисани као представничка демократија.

То значи да народ гласа на изборима за политичке партије и тиме бира представнике који би требало да заступају његову вољу и штите његове интересе. Међутим, народ нема сувереност коју би требало да има. Бира на изборима на којима ништа не може да изабере, а да то већ негде на некој другој инстанци у суштини није већ изабрано. Другим речима, сви "изборни коњи" који трче изборну трку из исте су ергеле. Ако се појави коњ из неке друге ергеле, то се представља као инцидент у демократији. Изразит пример за то је бивши председник САД Доналд Трамп. Тиме се тзв. западна либерална демократија испоставља као негација и либерализма и демократије, и у исто време као афирмација владавине отуђене номенклатуре која се на изборима не мења.

Зашто је мало вероватно да ће Шолц упркос лошим резултатима прихватити гласање о поверењу и да ли би расписивање нових избора била реприза француског сценарија?

- Странка немачког канцелара доживела је, могло би се то слободно рећи, изборни дебакл, са једва пређеним цензусом у Саксонији. Упркос томе, најаве промене политичког курса земље засада нема. Међутим, треба имати у виду да Немачка није суверена земља и да се још налази у неком виду америчке окупације. Она се састоји и у томе што Немцима није дозвољено да буду конститутивни народ. Још од времена Вајмарске републике Немачка нема нешто што се зове конституција (Verfassung) или Устав, већ имају Основни закон (Grundgesetz) који су усвојили западни савезници 1949. а за који немачки народ никада није имао прилике да гласа.

Да ли је крај американизације услов за успостављање концепта Европе нација?

- Могло би се рећи реуспостављања. У САД постоје и трампистичке снаге које се такође залажу за очување суверености нација, па би атлантистичка џендеризација можда била прецизнија одредница. У том случају могло би се рећи да би заустављање џендеризације западних друштава био један од услова реуспостављања и ревитализације европских нација.

Шта се крије иза борбе против "дезинформација" које речима Урусле фон дер Лајен представљају највећу опасност за свет?

- Иза те одреднице крије се немоћ у медијској борби. Укида се слобода тако што се медији друге стране негирају као медији. Тиме пред својом јавношћу и даље могу да говоре да се залажу за слободу медија и да се заправо боре против пропаганде. Тако су и РТС 1999. године негирали као медијум јавног обавештавања, прогласили га за Милошевићеву пропаганду, бомбардовали и бескрупулозно убили шеснаест људи који су тамо били запослени. Данас би исто урадили и са "Спутњиком" да су у могућности.

Можемо ли се у будућности суочити са претњом кривичним санкцијама за сваку слободно изговорену реч?

- То ме ни најмање не би изненадило. Живимо у систему који би могао да се одреди као надзорни корпоративни капитализам.

Свет клизи ка нуклеарном рату. Колико је у праву Дугин када каже да ће исход избора у Америци одредити судбину света?

- Александар Дугин је потпуно у праву. Налазимо се на ивици нуклеарног сукоба који би цео свет могао да уведе у катастрофу. Амерички избори су судбински зато што би повратак Трампа на власт вероватно довео до промене курса великог америчког брода коме прети судбина "Титаника". Трамп би САД вратио неком облику Монроове доктрине која, у најкраћем, подразумева одустајање од аспирације за светском хегемонијом и враћање себи и оним вредностима које су Америку некада чиниле великом. Свет би у том случају добио нову шансу.

Мигранти "адут" против нација

ДА ЛИ би под притиском народа лево-либерална елита могла да одустане од своје агенде и инсистирању на мултикултурализму?

- Протести у Великој Британији показали су да може врло лако доћи до побуне народа.

Отуђена елита која може да има различите предзнаке, лево-либералне, као на пример у Британији, или десно-конзервативне као у Италији, у суштини спроводи исту политику која је заснована на идеологији која претпоставља светску владу и џендеризоване, одрођене денационализоване појединце. Мигранти су потребни да би се то остварило, тј. да би се променила национална структура у Европи и полако нестајале старе европске националне државе. Мултикултурализам је важан као покривалачка идеологија која би требало да отклони опасност од отпора том процесу, па се од њега неће лако одустати.

БРИКС добар за Србију

ДА ЛИ постојећи поредак може да истрпи изазове историје?

- Немачки филозоф Шелинг, средином 19. века рекао је кнезу Одојевском у Берлину: "Не знам за шта је ваша Русија предодређена, али предодређена је за нешто велико". Данас те Шелингове речи можемо да тумачимо као пророчке, јер захваљујући томе што се Русија успротивила хегемонијалном атлантистичком поретку, свет има шансу да постане правичније место. То увиђају и многе друге земље које се сада неформално означавају као глобални југ, а БРИКС као организација која артикулише принципе мирољубиве коегзистенције постаје све привлачнија. Зато и Србија, упркос великом притиску Запада, треба на следећем самиту у Казању да буде заступљена на највишем нивоу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације