КАЗНЕВ У ИГРИ ЗА ПРЕМИЈЕРА: Француска очекује да Макрон саопшти предлог за мандатара Владе

Политичка ситуација у Француској се загрејала до усијања. Очекивало се да председник Емануел Макрон, на више од педесет дана после одржаних ванредних парламентарних избора, у недељу коначно саопшти име мандатара за састав нове владе, али то се није догодило. Све оно што води ка овом чину изазива забринутост међу актерима на политичкој сцени.

Фото: TANJUG

Победници избора из редова левичарског Новог народног фронта по свој прилици остаће кратких рукава, и то би био преседан у демократском друштву такозване француске Пете републике, да они који су добили највише гласова, не добију први мандатара.

Њихову кандидаткњу Лиси Касте Макрон је глатко одбио, уз објашњење да такав избор не би водио ка стабилној власти. Из Новог народног фронта му одговарају да демократија не познаје такву формулацију и да то представља чисто арбитрарно мишљење, најављујући протесте на улици.

Макронов разлог за распуштање скупштине пре скоро три месеца био је управо да се поврати стабилност, после историјски високог резултата крајње деснице на гласању за нове чланове Европског парламента. Али, уместо стабилности, ова ситуација је довела до још већег страначког замешатељства.

Крајња десница је номинално освојила највише гласова, али је због склапања савезништава левице с макронистима доспела тек на треће место по броју посланика. Макронисти су други, али и даље држе техничку владу. Левичари су на челу, али неће имати премијера ког су желели.

Емануел Макрон је стару владу оставио да би на миру спровела Олимпијске игре. Најавио је политичко "олимпијско примирје" које је прошло у веома добром духу, с нацијом уједињеном око успешних резултата француских спортиста и изузетног домаћинства током Игара.

- Улажем максималне напоре, и дању и ноћу, и то радим већ седмицама, да бих дошао до најбоље ситуације за државу. У сваком случају, Француска има техничку Владу која је омогућила организовање Олимпијских игара и које су одушевиле свет – поручио је француски председник.

У првом тренутку у оптицају су била имена из десног центра, затим се говорило о техничком лицу, а на крају све нагиње на центру левице. Аналитичари истичу да Емануел Макрон жели лице са парламентарним исксуством, способно да тражи вечити компромис у изгласавању закона, јер нико нема апсолутну већину. Зато му није прихватљива Лиси Касте. Али, изгледа да јесте Бернар Казнев, некадашњи премијер Франсоа Оланда.

Казнев је левичар, али није близак Непотчињенима које је крајња десница означила својим највећим политичким непријатељима. Непотчињени Жан Лика Меланшона, који су освојили највише гласова међу левичарима, већ су најавили гласање о неповерењу Влади уколико мандатар буде било ко осим Лиси Касте.

Сигнал да је Казнев у игри представља и чињеница да је отказао све своје политичке обавезе за викенд. На папиру је можда идеалан канидат, колико се то може у оваквим приликама, али читава ситуација прети да створи потпуну конфузију, не само због противљења "Меланшонове војске". 

Ако поново дође на чело Владе, некадашњи министар унутрашњих послова ће тражити своје услове, на пример око пензија или опорезивања екстрабогатих. Ако буде превише инсистирао, можда и не добије мандат.

Ако га добије, то би, у сваком случају, било невиђено у савременој француској држави, с кохабитацијом у којој премијера не би подржавала сопствена политичка групација, већ макроности. Зато су таквој ситуацији већ наденули назив "колабитација", у комбинацији речи коалиција и кохабитација.

Очекивало се да одлуку, на повратку из званичне посете Србији, Макрон донесе у миру, у зеленилу председничке резиденције "Лантерна" у оквиру некадашњег краљевског поседа у Версају. До сада је било доста обрта. Од данас, Французи су се вратили у уобичајени школско-пословни ритам после одмора, али и даље не знају ко би могао да води Владу.   

Претходно се говорило о 20. августу, када су започеле консултације са страначким првацима, најпре опсежне у првом кругу, а затим и скраћене у другом, пре него што је Макрон отпутовао у Србију. Одржане су интезивне телефонске консултације у суботу и недељу, оне су настављене и данас, пре него што се изађе с именом које ће, како год да се окрене, изазвати полемике.

Претпоставља се да ће председник државе одлуку о имену новог премијера предочити писаним саопштењем, а да ће се касније и обратити јавности да образложи ово именовање, у ситуацији када све најављује врућу политичку јесен.

У Јелисеју схватају да време цури, а да су Французи нестрпљиви показују и истраживања јавног мњења. У њима, власт рђаво стоји. Али, боље се не пише ни другима.

ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ ЗА ОСТАВКУ

Чак 67 одсто испитаних грађана сматра да је Макроново распуштање парламента било грешка. То мисли и велика трећина чланова његове странке који су учествовала у сондажи. Тек 12 одсто од укупног броја испитаних сматра да је то била добра одлука. Огроман постотак, 73 одсто, нема поверење у нови сазив скупштине. То што нема већине, као на лошу ствар гледа 65 одсто испитаника. Више од половине, 51 одсто, сматра да председник треба да поднесе оставку, спрам 49 одсто који имају другачији став. Али, испитани су истовремено изнели и негативино мишљење о серији политичара међу којима је и Жан Лик Меланшон.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације