ШТА ЈЕ АД-1? Индија стиже Русију и Америку - улази у елитну лигу оператера и произвођача про и пво система
ДРДО-ов развој пресретача АД-1 ће олакшати постављање кредибилног система БМД (одбрана од балистичких ракета) и постављање веома способног ИАДС (Интегрисани систем противваздушне одбране).
Пројектил АД-1 је компонента ДРДО-овог БМД Фаза-2 система.
ДРДО је већ завршио развој БМД Фазе-1, који обезбеђује одбрану од пројектила домета мањег од 2.000 км, као што су пакистанске ракете Гхаури и Схахеен и кинески Донгфенг-21 на чврсто гориво (НАТО ознака: ЦСС-5).
Систем Фазе-2 ће обезбедити одбрану од балистичких пројектила домета до 5.000 км.
Систем Фазе-2 захтева радаре већег домета (домет детекције од 1.500 км за разлику од 600 км за радаре Фазе-1) и нове хиперсоничне ракете пресретаче које лете брзином 6-7 Маха (за разлику од 4-5 Маха за ракете Фазе-1) са агилност и способност да пробију мере одбране од балистичких пројектила.
ТЕСТ ЛЕТА ПРОЈЕКТИЛА
Чини се да је други тест лета БМД Фаза-2 АД-1 пресретача 24. јула био првенствено фокусиран на валидацију радарског праћења, навођења пројектила и комуникационог слоја БМД Фаза-2.
У саопштењу за јавност у којем се најављују тестови наводи се да је тест „у потпуности испунио све пробне циљеве потврђујући комплетан мрежноцентрични систем оружја за ратовање који се састоји од сензора дугог домета, комуникационог система ниске латенције и МЦЦ (Центар за контролу пројектила) и пројектила Advance Interceptor missiles.
За разлику од првог теста пресретача у новембру 2022. године, други тест је такође укључивао лансирање пројектила мете. Први тест је потврдио основну функционалност елемената система (радар, лансер, МЦЦ) док су распоређени на својим оперативним географским локацијама.
SWORDFISH РАДАР
БМД фаза-2 користи аутохтоно развијен радар за праћење циљева великог домета (ЛРТР). АЕСА радар Л-опсега је дериват израелског радара дугог домета EL/M-2080 Green Pine који се користи током развоја БМД Фаза-I. Извештава се да је домет детекције за најновију варијанту Swordfish-а 1500 км.
Референца у саопштењу за штампу на валидацију комуникационог слоја ниске латенције током теста је значајна. Комуникација са малим кашњењем, вероватно користећи ЛЕО (Low Earth Orbit, 200-600 км) сателит, олакшава прецизније навођење кроз строжу контролу путање.
Употреба комуникационих сателита постављених у ГЕО (35.786 км) орбите доводи до веће латенције.
АД-1 ПРЕСРЕТАЧ
АД-1 је ракета пресретача дугог домета дизајнирана за ниске егзо-атмосферске и ендо-атмосферске услове. Тврди се да има велики распон висине убијања, вероватно усредсређен на 100 км. Способан је да пресреће балистичке ракете и авионе великог домета.
Пројектил се покреће двостепеним чврстим мотором и опремљен је аутохтоно развијеним напредним контролним системом, навигацијом и алгоритмом навођења за прецизно навођење до циља.
Пројектил има крилца на оба степена.
Не зна се много више о пресретачу АД-1. Пројектил-пресретач великог домета треба да буде способан за брзо убрзање и веома велике брзине. Потребан му је снажан ракетни мотор да би се изборио са атмосферским отпором. Због краћег прозора захвата, мора бити способан за брзо маневрисање при великим брзинама (оптерећења високог г).
ТХААД АНАЛОГ
На много начина, АД-1 је аналог ракети пресретача америчког система ТХААД (Terminal High Altitude Area Defence), која је дизајнирана да гађа ракете на већим висинама у атмосфери током њиховог спуштања у терминалној фази. ТХААД може да пресреће балистичке ракете удаљене више од 200 км и прати циљеве на дометима већим од 1.000 км.
Двостепени пресретач има неколико предности у односу на једностепени пресретач, као што су повећани домет, већа брзина, боља управљивост и већи досег висине.
Пресретач ТХААД користи бојеву главу хит-то-килл и ИР трагач.
ИР трагач може боље разликовати бојеве главе од мамаца и других објеката. Његове могућности праћења високе резолуције олакшавају прецизније навођење.
Пресретање хит-то-килл захтева прецизно вођење и контролу да би се постигла успешна пресретања.
ПРЕСРЕТАЧ ВЕЛИКОГ ДОМЕТА ЗА АЕРОДИНАМИЧКЕ МЕТЕ?
Могуће је да би варијанта пресретача АД-1 била прилагођена за употребу са ИАДС-ом као што је С-400. У овом случају, пресретач би морао да има активни трагач за навођење радара. За разлику од ИР трагача, на радарски трагач не утичу временски или други атмосферски услови.
С-400 користи двостепени пресретач 40Н6, који има домет од 400 км и висину циља до 185 км. Индија ради на сопственом систему противваздушне одбране класе С-400, познатом као „Пројекат Куша“.
3. октобра 2023., говорећи на годишњој конференцији за новинаре поводом обележавања Дана ваздухопловства (8. октобар), Начелник штаба ваздухопловства Индије (ИАФ), главни маршал ваздухопловства ВР Чаудхари, најавио је да ће Индија развијати сопствени систем противваздушне одбране дугог домета у оквиру пројекта Куша (Project Kusha).
Тест одбране од балистичких ракета 24. јула доказао је ефикасност радара дугог домета за праћење Swordfish који је развио ДРДО, комуникационог слоја ниске латенције и могућности МЦЦ навођења. У саопштењу ДРДО се не прецизира да ли се пресретање догодило или је уопште планирано.
Јасно је да је БМД фаза-2 у току, а њено оперативно распоређивање је вероватно за деценију.
(eurasiantimes.com/Vijainder K Thakur)
БОНУС ВИДЕО - РУСКИ ТОП ГАН: Пилоти руске северне флоте изводе вежбе изнад Баренцовог мора
Препоручујемо
СТРУЧЊАЦИ СА ЗАПАДА УПОЗОРАВАЈУ: Нова трка у наоружању биће знатно комплекснија
21. 07. 2024. у 17:30
ПОЧИЊЕ БИТКА ЗА АРКТИК: Америка, Канада и Финска стварају „Ледени пакт“
11. 07. 2024. у 17:23
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)