ГАРД ХАГА ПРЕМА БРИСЕЛУ: Дистанцирање деснице од пројеката ЕУ, међу којима и Пакта о азилу и "зеленог договора"

СА кормила холандске владе Марк Руте "ушао" одлази на челну позицију у НАТО, док истовремено нови, десничарски, кабинет у Хагу "обећава" дистанцирање од Брисела. Рутеов следбедник, Дик Шуф, бивши високи чиновник је, коментаришу медији, непознат и у својој домовини, па остаје да се види да ли ће у ЕУ деловати самостално, или као марионета изборног победника Герта Вилдерса, лидера популистичке Партије за слободу (ПВВ).

Фото: Танјуг/АП

Мада више не захтева да његова земља, иначе једна од оснивача ЕУ, напусти Унију, Вилдерс се залаже за изузетке, чиме охрабрује друге чланице на слично размишљање. То нису охрабрујући изгледи за јединство ЕУ, с обзиром на то да многи у Бриселу тврде да се Будимпешта наводно неће понашати као "поштени посредник".

Осим тога, у Француској се десничарска националистичка влада, спрема да ступи на власт после парламентарних избора, а у САД су шансе Џозефа Бајдена, изазивача Доналда Трампа да победи на изборима порасле после ТВ дуела. На домаћем, али и на трансатлантском терену, ЕУ ће се суочити с великим изазовима, добрим делом и због Холандије.

Руте је у последњем обраћању са места премијера више пута истакао колико је важно да Холандија буде уклопљена у ЕУ и НАТО. Његови хашки наследници, десничари, имају, међутим, другачији курс. Коалиција радикалне десничарске партије популисте Вилдерса са још три десничарске или деснолибералне странке, већ се увелико дистанцира од важних пројеката бриселске агенде. Један од њих је пакт о азилу који је ЕУ напокон усвојила, после вишегодишњег натезања.

По пакту, процедуре за добијање азила селе се на спољне границе ЕУ, а чланице Уније треба између себе да расподеле мигранте, и имају две године да томе прилагоде своје институције. Хашка влада, међутим, обећава да ће водити најстрожу политику азила и жели да драстично ограничи имиграцију, а за то ће бити надлежна нова министарка за азил Марјолеин Фабер из Вилдерсове партије.

Влада у Хагу жели да затражи од Европске комисије да се Холандија повуче из азилантске и мигрантске политике ЕУ, иако је то правно дискутабилно. Осим тога, више не жели да доприноси борби против климатских промена мада је ЕУ у тој области увела прописе у складу с "зеленим договором". Као други највећи светски извозник пољопривредних производа, после САД, Холандија има огромне еколошке проблеме, али њени фармери су и насилно протествовали против тих смерница ЕУ. Један од четири члана коалиције, десничарско-популистички Покрет грађана-пољопривредника (БББ), ојачао је управо кроз тај отпор.

Холандија је пета по величини економија ЕУ и најважнији трговински партнер најјаче економије унутар Уније, немачке. Осим тога, обе владе су посвећене смањењу дуга и фискалној штедњи. Тај однос постао је још важнији после "брегзита" 2020. године, кад је отишла трећа страна у тој, како су је аналитичари називали, "штедљивој алијанси". Сада је неизвесно како ће се нова холандска влада позиционирати по питању финансијске политике, а једино је сигурно да жели да у буџет ЕУ уплаћује мање.

Борац за "европску ствар"

ПОСЛЕ 14 година на функцији, Марк Руте више није популаран у Холандији. Многима је сметало то што су га заобишли бројни скандали, као рецимо, бездушни третман грађана Гронингена који су морали да трпе то што се тамо земља тресе због производње гаса, или афера око додатака за негу деце, где је држава погрешно тражила повраћај новца од хиљада породица. Али, на самитима ЕУ Руте је виђен као поуздан борац за европску ствар, кад је, рецимо, у питању подршка Украјини, или борба против оних који крше владавину права у ЕУ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације