КРАЈЊА ДЕСНИЦА СЕ НАДА ПОБЕДИ: Французи у недељу излазе на биралишта, Макрон у проблему

У ФРАНЦУСКОЈ се у недељу одржава први круг ванредних парламентарних избора, који би на власт, први пут после Другог светског рата, могли да доведу крајњу десницу, а након убедљиве победе странке Национално окупљање (РН) над центристичким савезом председника те државе Емануела Макрона на изборима за Европски парламент.

Горан Чворовић

Француско друштво одавно није било толико поларизовано на левицу и десницу, а све предизборне анкете дају предност крајње десничарској РН, која, међутим, вероватно неће освојити апсолутну већину гласова да би могла самостално да влада наредних пет година.

Ако на изборима РН или левичарска коалиција Нови народни фронт (НФП) освоји апсолутну већину (најмање 289 посланичких места), Макрон ће морати да изабере премијера из редова победничке коалиције, који ће изабрати своје министре, односно наступиће кохабитација председника и премијера из супротног политичког табора.

У случају да исход избора буде освојена релативна већина у парламенту (230 посланичких места), победник ће морати да склапа савезе који би омогућили доношење закона, односно функционисање парламента.

Према анкети института IFOP - Fiducial - Sud Radio од 26. јуна, РН 28-годишњег Жордана Барделе - странка у којој је Марин ле Пен сада потпредседница, освојиће 36 одсто гласова у првом кругу, испред савеза левичарских партија НФП-а (28,5 одсто) и коалиције Заједно председничке већине (21 одсто) а десничарски Републиканци и остали на десном политичком спектру тек 6 одсто гласова.

Алијанса Заједно је аутсајдер на парламентарним изборима, а на њено формирање позвао је француски председник након што је његова странка Препород претрпела пораз Националног окупљања на изборима за ЕП 9. јуна.

Макрон је недавно упозорио бираче да би опредељивање за крајње десничарску РН, или крајње левичарску странку Непокорена Француска (део савеза НФП у којем су још Зелени, Социјалистичка партија, НПА...) довело Француску у опасност од политичког конфликта, па чак и грађанског рата.

Француски премијер Габријел Атал обећао је да ће владајућа центристичка алијанса Заједно, уколико победи, смањити цену струје за 15 одсто од следеће зиме, повећати пензије у складу са инфлацијом, као и да неће повећавати порезе.

Атал је рекао да ће приоритет бити повећање куповне моћи грађана кроз смањење цена струје, усклађивање пензија са инфлацијом и помоћ за купце прве некретнине.

У ТВ дебати с Аталом, Бардела је, између осталог, рекао да ће као премијер укинути бесплатну здравствену негу за странце и пооштрити регулативу за добијање француског држављанства.

Највише пажње изазвало је Барделино популистичко обећање о враћању могућности пензионисања са 62 године, али је касније објаснио да ће ипак бити потребан радни стаж од 42 године за пуну пензију, чиме се де факто подиже праг за одлазак у пензију за оне који су почели да раде у својим касним двадесетим годинама.

Бриселски портал Политико оцењује да су ово избори са потенцијално највећим последицама у Европи у последњих неколико деценија. Наводи да крајња десница има пристојне шансе да формира владу у сталној чланици Савета безбедности УН са нуклеарним оружјем, која игра једну од водећих улога у глобалном систему безбедности од северног Атлантика до Пацифика.

Национално окупљање је скептично према ангажману Француске у ЕУ и НАТО, док су без активне Француске обе организације значајно ослабљене, пише Политико.

Са финансијске стране, трговци на глобалним финансијским тржиштима страхују да ће ове политичке тензије уздрмати седму највећу светску економију и ризиковати још један налет нестабилности у срцу еврозоне.

Французи ће у недељу бирати између више од 4.000 кандидата за 577 посланичких места у Националној скупштини.

По један посланик се бира у свих 577 изборних јединица већинским гласањем у два круга.

Он може бити изабран већ у првом кругу ако истовремено добије 50 одсто гласова оних који су изашли на биралишта и најмање 25 одсто броја уписаних бирача, иначе ће победника одлучити други круг гласања, заказан за 7. јул, у који улазе два кандидата с највећим бројем гласова у првом кругу и следећи који су добили најмање 12,5 одсто гласова уписаних.

Не добијају све изборне јединице исти број заступника у скупштини, односно број посланика се додељује у складу с бројем становника.

Бардела је раније говорио да не би пристао да води владу ако не буде имао већину.

Коалиција Заједно - која укључује Макронову странку Препород, центристички Модем и партију десног центра Хоризонти - до сада је контролисала 250 места у парламенту, а сада јој прете тешки губици на изборима.

Поставља се питање да ли ће у изборним јединицама у којима кандидат центра буде елиминисан у првом кругу, њихови бирачи гласати за РН, или ће се приклонити оснаженом левичарском савезу који укључује крајње левичарску Непокорену Француску, коју предводи ватрени Жан Лик Меланшон, наводи Политико.

Другим речима, центристи би и даље могли да буду одлучујући фактор у креирању француске политичке сцене после избора.

БОНУС ВИДЕО:

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације