МИЛИОНИ ЗА ЈЕДНУ ВАКЦИНУ: Како "биг фарма" дискретно формира папрене цене за своје лекове

Лек постоји, али је недоступан. То је данас реалност у многим срединама у којима људи умиру, у немогућности да за неке болести прибаве прескупу терапију.

Фото Pixabay free images

У неким земаљама здравствени систем није у стању да буџетски прати ове цене, јер је фармацеутски лоби јачи и од држава.

Недавно су америчке здравствене власти одобриле коришћење вакцине против ретке генетске болести, метахроматске лукодистрофије, који је понео неславну титулу најскупљег лека на свету. Једна вакцина кошта 4,25 милиона долара! Тиме је оборен претходни рекорд од 3,5 милиона за третман при хемофилији Б.  

"Биг фарма" папрене тарифе за своје научно знање објашњава трошковима истраживања и развоја, ценом производње лекова и надокнадом за ризик према акционарима и инвеститорима имајући у виду да после десет година генерички лекови могу да преузму формулу. То, међутим, није разлог за астрономски ценовник. Тим пре што често нема информација о формирању цене, као и о евентуалним штетним последицама лека.

У Француској су се пре неколико година побунили лекари, скупљали су се чак и потписи за петицију због прескупих нових третмана за канцерогена обољења. Ангажовала се и национална скупштина, реговали су и Г7 и ОЕЦД. И ништа. Фармацеутски лоби је био јачи. При том, што је држава мања, лекови су скупљи.

- Место становања у ЕУ не би смело да одређује ко ће живети, а ко умрети. Сви треба да имају рани и једнак приступ ефикасним лековима – поручила је комесарка за задравље Стела Кријакидес, али је ЕУ далеко од овог идеала.   

Државе и Европска комисија преговарају с фармацеутским индустријама, али ти разговори нису јавни. У Белгији су се удружили са Холандијом, Луксембургом, Аустријом и Ирском, да би покушали лекове да набаве јефтиније. У Швајцарској, где су лекови скупљи за око 10 одсто него на сличним тржиштима у ЕУ, фармацеути прете да ће да се преселе у друге земље, уколико власти покушавају да спусте цене.

Иза свега стоји моћни лоби. Процењује се да су 2022. године потрошли око 200 милиона евра само за лобирање у европским институцијама. Чланови Европске федерације фармацеутских индустрија и асоцијација (ЕФПИА) имали су исте године више од сто састанака са члановима Европског парламента. 

Богати фармацеутски лоби утиче на доношење европских правила и регулативе. Европска комисија је прошле године предложила увођење таксе на суперпрофит у овом домену, али се ЕФПИА одмах побунила, истичући да би таква такса била удар на јавно здравље.

Лоби се редовно супротставља и транспаретности цена лекова и инсистира на заштити интелектуалне својине. ЕК је радила на тексту да се период ексклузивитета на формулу за лекове смањи са 10 на осам година, али је председница ове институције Урсула фон дер Лајен сматрала да би смањивање тог периода имало негативан ефекат на иновације у фармацеутској индустрији.

Невладине организације, попут француских Акције за светско здравље (ГХА) и "Стоп Сида" недавно су саставиле извештај о претераном утицају "биг фарме" на ЕУ. Као пример наводе се и преговори генералног директора "Фајзера" Алберта Бурле са председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен за набавку вакцина који су вођени обичном СМС преписком, за коју се заинтересовало и правосуђе. 

Независни Институт за квалитет и ефикасност у здрвственој заштити је од нових лекова у ЕУ у последњих пет година изабрао 32 који имају значајну корист за пацијенте и истраживао њихову доступност. Углавном је реч о третманима против рака, а има и лекова против дијабетеса, муковисцидозе и мигрене. Само у Немачкој и Аустрији све их покрива здраствено осигурање. У Литванији, Летонији и Естонији недостаје око 30 одсто ових лекова, на Кипру 50, на Малти 59, а у Мађарској 75 одсто. У Немачкој су трошкови за нове лекове од 2013. до 2022. године порасли са 13,9 на 27,8 милијарди.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације