ДЕСНИЧАРИ КРОЈЕ ЕВРОПСКУ ПОЛИТИКУ: Највећи губитници протеклих избора еколози и либерали, узлет крајње деснице

Мејнстрим Европа се јуче пробудила с горким укусом у устима.

Фото: Горан Чворовић

Крајња десница направила је продор који је већ почео да прави последице, као у Француској, где је распуштена скупштина. На први поглед, класичне формације које су увек интерним говорима водили лево-десну коалицију, народњаци и социјалдемократе, имају сличну позицију, први са 186 пројектованих посланика наспрам 176 у одлазећем сазиву и други са 134 према 139.

Али, укупни број посланика је порастао са 705 на 720, крајња десница ће се много више питати, док су велики губитници Макронови центристи с падом од 102 на 79 депутата и зелени са 72 на 53. Крајња левица остаје практично на истом – 36 умето 37.

На другом крају, конзервативци и реформисти Виктора Орбана и Ђорђе Мелони могу да рачунају на 73 посланика уместо досадашњих 69, а група Идентитет и демократија Марин Ле Пен 58 уместо 49. Оно што је ново, представља 55 посланика који још нису сврстани, а међу њима свакако има доста европскептика и популиста. Ту је, такође, и 46 неопредељених наспрам 61 до сада.

Када се све сабере, народњаци и социјалдемократе ће моћи и даље да формирају власт, што је имала на уму и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен која је прославила победу своје формације, уз поруку да ће са умереним левичарима и центристима, са 399 од укупно 720 гласова, моћи да настави да спроводи своју политику.

- Заједно, с осталима, створићемо брану за екстреме, и са леве и са десне стране – поручила је Фон дер Лајенова.

Није, пред гласање, ни постојала рачуница да би крајња десница могла да влада, али је чињеница да ће сада имати већи утицај, поготово ако буду успели да се уједине у једну велику посланичку групу која би, тако, постала друга по снази у Европском парламенту.

Оно што још више упада у очи је пометња коју је крајња десница направила појединачно по земљама. То се нарочито односи на прве четири привреде у ЕУ – Француску, Немачку, Италију и Шпанију.

Поред распуштања скупштине у Француској, и несигурне будућности Макрона као једног од водећих лидера у ЕУ, ситуација у Немачкој је такође фрагилна, чињеницом да су се социјалдемократе канцелара Олафа Шолца пласирали тек на треће место, а да су испред њих крајњи десничари из АФД, што се може сматрати историјским потресом у овој земљи.

У Италији, Ђорђа Мелони је учврстила своју популистичку власт с око 30 одсто, док су социјалисти Педра Санчеза у Шпанији изгубили од десничара, уз тенденцију да ће крајњи десничари из Вокса, са око 10 процената, повећати своје присуство за два до три европосланика.

Исто толико, око 10 одсто, екстремна десница има и у Португалији, Грчкој и Хрватској, 13 у Шведској, по 15 у Румунији и Бугарској.

Са крајњим десничарима мораће да се озбиљно рачуна и у Аустрији са победничком Слободарском партијом која је освојила 27 одсто и у Холандији с формацијом Герта Вилдерса на другом месту са 17 одсто.

На Западу, у популистичку категорију сврставају и власт у Мађарској Фидеса са 43 посто, најјачу опозциону странку Право и правда која је освојила 34 одсто или другу по снази након избора странку словачког премијера Роберта Фица са близу 25 одсто, у земљи у коојој крајњедесничарска Република има 12,5 посто подршке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације