КАКО ЈЕ МАКРОН РАСПУСТИО СКУПШТИНУ: Раст крајње деснице у Француској и Европи

Потрес у Француској! Председник Емануел Макрон одлучио је синоћ да распусти националну скупштину и распише ванредне изборе, имајући у виду изузетно лош резултат његове странке на изборима за Европски парламент који су завршени јуче, и веома висок скор националне деснице оличене у Националном окупљању.

Фото: Горан Чворовић

Макронова представница Валери Еје освојила је, на другом месту, само 14,5 одсто гласова, а Жордан Бардела, на челу победничке партије, више него дупло – 31,5.

- Узлет националиста и демагога представља опасност за нашу нацију, али такође и за нашу Европу и за место Француске у Европи и свету. Нећу после овог гласања учинити као да се ништа није догодило – рекао је Макрон, поручио да ситуација захтева разјашњење и истакао да има поверења у бираче.

Бардела је још у предизборној кампањи рекао да ће затражити распуштање скупштине уколико победи, сматрајући европске изборе као бирачку проверу на отприлике половини националних мандата. Макрон га је послушао, изненадивши тако многе, укључујући и неке министре и своје саветнике. Већ су одређени и датуми парламентарног гласања у Француској, за 30. јуни и 7. јули.

Макрон је одлуку донео одмах после објављивања резултата, на састанку са премијером Габријелом Аталом, председником Сената Жераром Ларшеом и председницом скупштине Јаел Брон Пиве. Поводио се чињеницом да је крајња десница, у збиру, заједно са екстремнијим Поновним освајањем, остварила близу четрдесет процената.

Одмах је реаговала и председница посланичке групе Националног окупљања у француској скупштини Марин Ле Пен.

- Спремни смо да преузмемо власт - поручила је Ле Пенова.

Марион Марешал, њена сестричина, која је водила листу Поновног освајања, већ је сабрала гласове националног блока  и поручила да ће већ од сутра преговарати с представницима класичне деснице за даље ширење коалиције.

Политички земљотрес у Француској резултат је раста крајње деснице, суверенистичких и евроскептичних странака у целој Европи у којој поново бесни рат и која је већ неко време захваћена разним кризама и економским проблемима.

С друге стране Рајне је такође дошло до узбуне, јер је екстремна Алтернатива за Немачку (АфД) доспела на друго место у будућем сазиву Европског парламента. Демохришћани из ЦДУ ће према првим проценама имати 29 посланичких места у ЕП са око 30 одсто, АфД 16 са исто толико процената, а социјалдемократе из СПД премијера Олафа Шолца тек 14. За њима су "зелени" са 12 места.

У Аустрији, највише је освојила Слобода партија са 27 одсто, следе конзервативци из Народне партије и социјалдемократе са по 23 и "зелени" са 10,5. У Холандији је на чело доспела левичарско-зелена коалиција са 21,6 одсто а одмах иза њих је крајња десница Герта Вилдерса. У Грчкој, на челу је Нова Демократија премијера Киријакоса Мицотакиса са 28 до 32 одсто, на другом месту је левичарска Сириза са 15 до 18, левичарски ПАСОК остварио је од 11 до 14, националисти из Грчког решења од 7,6 до 10, а комунисти од 7,9 до 10,3 одсто.

У Шпанији, на челу су конзервативци са 32,4 одсто (21 до 23 места), испред социјалиста премијера Педра Санчеза са 30,2 одсто (20 до 22). Крајњедесничарски Вокс има 10,4 одсто (7 посланика).

  У Италији, где су се први резултати очекивали око поноћи, води формација премијерке орђе Мелони. У Португалији, десничари и социјалисти деле по 30 одсто, а крајња десница се котира на 10. У Пољској, проевропски центристи премијера Доналда Туска имају 38,2 одсто (21 посланик), а конзервативци из Права и правде 33,9 (19), док евроскептична Конфедерација има 11,9 (6).

У Финској, класична десница има 25 одсто, левичарска алијанса 17,3, а крајња десница 7,6. У Хрватској, ХЏ је освојио 33,1 одсто (6 места), СДП 27,3 (4), Домовински покрет Мирослава Шкора 8,8 (1), а Можемо 6,3 (1).

- Талас се вечерас подигао у Европи. У Италији, Шпанији, Холандији, Шведској, десница која је победила је она која се бори против исламизације наших земаља, вокизма, за повратак идентитета нација и напретка у слободној економији – истакао је француски крајњи десничар Ерик Земур.

Према првим проценама у будућем сазиву ЕП биће 186 демохришћанских народњака, социјалдеморакте могу да рачунају на 133 места, центристичка Обнова на 82, еколози 53, а левица 36. Међу евроскептицима су чланови група Идентитет и демократија са пројектованих 60 посланика и конерватори и реформисти са70 који би, ако се уједине, могли да буду ривали социјалдемократама за другу формацију по снази у ЕП. Тренутно има и по 50 неопредељени  и осталих, међу којима је такође пуно евроскептика.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације