Свет

ГЛАСАЧИ ХОЋЕ ДА СЕ БРИСЕЛ МАЊЕ МЕША: Грађани ЕУ излазе од 6. до 9. јуна на гласање за нови сазив ЕП

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

03. 06. 2024. у 19:05

ЕВРОПСКА демократија је у великој кризи. ЕУ је саму себе заробила гломазним административним апаратом, тонама често непотребних правила, нетранспарентно изабраном врхушком.

ГЛАСАЧИ ХОЋЕ ДА СЕ БРИСЕЛ МАЊЕ МЕША: Грађани ЕУ излазе од 6. до 9. јуна на гласање за нови сазив ЕП

Практично једини избори на којима се нешто одлучује на заједничком нивоу, а то су они за Европски парламент, права су прилика да грађани искажу своје незадовољство. И, све сондаже указују да ће се управо то и догодити.

Испитивања јавног мњења широм Старог континента показују да ће крајња десница, конзервативци, нациналнисти и друге евроспектичне формације доживети прави бум после изласка житеља Уније пред гласачке кутије од 6. до 9. јуна. Грађани су се, једноставно, уморили од политички коректног дискурса у коме је живот замишљен као расцветала пролећна башта, док је реалност свакодневице сасвим другачија.

Један од идеалних примера таквог раскорака су, на пример, флајери који су дељени грађанима Париза у вези с тим како ће дивно изгледати булевари када се три саобраћајне траке буду свеле у једну, а брзина ограничила на 30 километара на сат, да би сви дисали чист ваздух. На замишљеној фотографији виде се неколико удаљених аутомобила, весели бициклисти и озеленеле крошње.

Реалност је сасвим другачија. Булевари су презакрчени од начичканих возила, а с краја на крај прериферије града потребни су некада и сати стпрљења. Алтернатива у виду градског превоза често закаже, не поштује се возни ред, мало-мало па наступе штрајкови, а небезбедност спречава родитеље да своју малолетну децу безбрижно пуштају да се ноћу сами возе… Сав тај раскорак одражава се сада на пројекцију посланичких места.

Шта тек рећи за много озбиљније теме. Мигранти су постали кост у грлу незапосленима који у њима виде нелојалну конкуренцију. Новац пореских обвезника се немилице троши на промишљања "мислећих група" које, из угла критичара њиховог рада, само продају маглу, док је све мање безбедности и просперитета.

Звучи иреално, али крајња десница се залаже и за мир, док су главни заговорници ратова левичари и еколози. "Црвени" и "зелени" би да до мира да дођу преко рата, а "црни" преко дијалога и преговора.

МЛАДИ НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ

Европска адмнистрација ће морати да пронађе и начин како да заинтересује младе за своје идилично виђење света. Поразно звучи податак да изборе за ЕП намерава да игнорише 70 одсто бирача узраста од 18 до 34 године, оних који представљају будућност Уније. Они ће бирачког дана гледати своја посла.

Што се тиче социјалдемократа, демохришћана и либерала, њихова политка која би могла да се често стави под један центристички шешир, све више замара грађане због свемирске удаљености од истинских животних проблема са којима се свакодневно сусрећу грађани ЕУ. То су често они политичари који немају појма колико кошта векна хлеба.

Еколози су нарочито на тапету, својим упорним инсистирањем на чистом животу у свету у коме се води свакодневна борба за преживљавање. Недавни жестоки штрајкови европских пољопривредника, у којима су незадовољни ратари рушили све пред собом, показали су да је бирократија досегла свој максимум. Многи земљорадници отворено поручују да ће свој глас дати крајњој десници.

Француска је флагрантан пример за то. Далеко на првом месту је Национално окупљање које воде председник Жордан Бардела и шефица посланичке групе у националној скупштини Марин Ле Пен, са чак 33,5 одсто гласачке интенције. Миљама далеко, с упола мање потенцијалних гласова, налази се Макронова представница Валери Еје са 16 посто, док јој за вратом "дише" социјалиста Рафаел Гликсман са 14 процената. Крајње левичарски Непотчињени који одлучно бране Палестину и републиканци досежу тек до 7 одсто, а пола процента испод су Марион Марешал из крајње десничарског Поновног освајања и еколози.

Бардела, који се противи екскалацији сукоба с Русијом, попустљивој политици према деликвентима и папирологији бриселске администрације, већ је рекао да ће од француског председника Емануела Макрона затражити да распусти националну скупштину и распише ванредне изборе, уколико се на изборима за ЕП потврде претпоставке из сондажа.

Класичне републиканске формације касно су схватиле да не треба екстремима да остављају да се баве чишћењем друштвеног талога, већ да то саме треба да ураде, али је до овог трежњења дошло касно. Народ више воли оригинал од копије.

Према неким пројекцијама, националнистичке партије би мобле да победе у чак 9 европских земаља: Француској, Италији, Холандији, Пољској, Аустрији, Мађарској, Белгији, Чешкој и Словачкој. Тамо где не буду први, биће други или трећи, и представљати значајан тег на политичкој ваги, као у Немачкој, Шпанији, Поргугалији, Финској, Шведској, Румунији, Бугарској, Естонији или Летонији.

У Италији, национални конзервативци из "Италијанске браће" премијерке Ђорђе Мелони воде с 27 одсто гласова. У Холандији, на челу је "Партија за слободу" Герта Вилдерса са 22 одсто. У Белгији, води "Фламански интерес" са 27 посто. У Аустрији, с исто толико гласова, прва је Слободарска партија Аустрије.

Ове странке још не могу да поремете равнотежу коју у ЕП праве водеће струје, али је значајно да остварују велики напредак, док на домаћим сценама стварају праву малу изборну револуцију.

Према последњим европским сондажама, крајње десничарска европска формација Идентитет и демократија могла би да рачуна на 68 посланичких места у будућем сазиву ЕП, уз њих иде 78 неопредељених депутата и 75 конзервативаца, што представља снагу од чак 221 националистичког европскептика од укупно 720 места у ЕП. Десничарски "народњаци", чији представици често последњих месеци по европским државама "позајмљују" радикалне идеје о завођењу реда од екстремније оријентисаних десничарксих колега, воде са 180 места. Социјалдемократама се предвиђа 138 посланика, а центристима из формације "Обновимо Европу" 86. Еколози би могли да имају снагу од 56 посланика, а крајња левица 39.

27. 05. 2024. у 11:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Познати

0 15

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)

ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.

21. 12. 2024. у 08:06

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

Свет

0 16

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07