ШОЛЦ ЈЕДВА "КРПИ" ПЕНЗИЈЕ: Плану за довођење примања на 1.550 евра до 2029. противе се и коалициони партнери

ПОШТО су, на једвите јаде, запушили рупе на свом енергетском систему после затварања "славина" са истока услед рата у Украјини, па привремено прикочили пад стандарда, Немци сада муче са својим пензионим системом. И тај капитални стуб најјаче европске економије почео је да се крњи, па из владајуће "Семафор коалиције" стижу различите полуге којима би канцелар Олаф Шолц, још током маја, да спречи урушавање. Опозиција се углавном противи досадашњим предлозима, а грађани на крају радног века хватају се за главу.

Танјуг

Све је већи број пензионера, а све је мање запослених, констатује Дојче веле. У суштини, ради се о питању колико је пензиони систем отпоран и одржив, сада кад "семафор" жели да га иновира такозваним Пензијским пакетом број два, пише лист Привредна недеља. Обезбеђивање одређених висина пензија подразумева, међутим, да нагли раст доприноса у будућности, а многе милијарде додатног пореза, мораће да се "уберу" од обвезника. Уочи општих избора догодине и надградња пензионог система подсећа на тамни вилајет.

Осим оштрих приговора демохришћана, Шолц, који се намерачио да утврди ниво пензија на 48 одсто просечне плате до 2029. године, то јест на 1.550 евра, суочава се и са противљењем коалиционих партнера, либерала, који прете блокирањем проласка његовог пакета у Бундестагу. Они, наиме, не желе још већа оптерећења за радно способно становништво. Зато предлажу добровољно продужење радног стажа јер, тврде, "има много људи којима то одговара".

Немачки пензиони систем заснива се на "генерацијском уговору", који подразумева да садашње генерације запослених обезбеђују пензије. На почетку шездесетих година, на једног пензионера долазило је шест радника, а данас је однос два према један, са трендом погоршања. Ове године, у пензиони фодн упумпаће се 127 милијарди евра, што је трећина свих издатака из федералне касе. Очекује се да ће се за четврт века ова сума удвостручити.

По предложеном плану, држава треба да узме кредит од 12 милијарди евра и инвестира га на берзи. Та сума требало би да се повећава за три процента сваке године, а до 2035. акције би морале да вреде најмање 200 милијарди евра, да би помогле државно пензионо осигурање. Највећа опозициона странка, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), не слаже се са овим планом, између осталог зато што улагање на берзи доноси ризик губитка новца.

У државни пензиони фонд уплаћује се 18,6 одсто месечне бруто плате радника који са послодавцем овај намет сноси "фифти-фифти". Месечни допринос не сме да премаши 1.404 евра. Државна пензија је све недовољнија за покривање нужних трошкова, јер две трећине пензионера прима 1.200 евра, а сваки трећи мање од 750 евра. Зато није мали број Немаца који се пресељавају у земље ЕУ где су трошкови живота нижи него у Немачкој, а фаворит им је Бугарска.

Зато, уочи парламентарних избора догодине, Левица тражи да се пензија, после трогодишње инфлације, повећа на 53 одсто просечне зараде и апелује на снижавање старосне границе за пензионисање, која тренутно расте на 67 година до 2031. године. Левица жели и да уведе "осигурање од запослења" да би, убудуће, државни службеници, самозапослени и народни посланици морали да уплаћују у пензиони фонд, што сада није случај. Од идуће године јединствени закон о пензијама примењиваће се широм Немачке.

Милијарде за Украјину

МИНИСТАРСТВО одбране Немачке затражило је од савезне владе додатних 3,8 милијарди евра помоћи Украјини за ову фискалну годину, пише "Билд". Лист наводи да је Немачка ове године обезбедила 7,1 милијарду евра војне помоћи Украјини, а да се тај новац користи за плаћање војне опреме коју Украјина купује директно од наменске индустрије и указује да је Украјини хитно потребна већа подршка како не би изгубила рат са Русијом, због чега је Министарство одбране и затражило додатна средства. Додатни расходи требало би у јуну да буду поднети парламенту на усвајање.

Минимум пет година

У НЕМАЧКОЈ се у пензију иде између 63. и 67. године живота, а под одређеним околностима, изузетно, после навршене 35. године. Право на пензију имају и странци. Минимум стажа уз старосну границу износи пет година, али је тада пензија изузетно ниска. И пензионери морају да поднесу пореску пријаву, јер се на пензију обрачунавају и порези и дажбине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације