НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Шолц даје ветар у леђа немачкој индустрији оружја (ВИДЕО)

ОКЛОПНА возила, хеликоптери и друге врсте оружја су постали тражена роба - не само због рата у Украјини. Немачки канцелар Олаф Шолц би радо убрзао производњу у Немачкој, али то није нимало лако, пише Дојче веле.

Фото АП

Политика наоружавања је у Немачкој „предуго" вођена као да се ради о куповини аутомобила, рекао је канцелар Олаф Шолц у фебруару поводом почетка градње фабрике муниције у саставу Рајнметала, великог немачког произвођача оружја. Аутомобил се наручи и онда има само да се сачека три до шест месеци док не стигне из фабрике.

-Али, индустрија оружја не функционише тако. Оклопна возила, хаубице, хеликоптери и системи противваздушне одбране не стоје на полицама. Ако се током година ништа не наручује, ништа се ни не производи.

ОДБРАНА ЗЕМЉЕ ЈЕ ПОНОВО ТЕМА

Потреба за оружјем и муницијом је огромна, не само да би Украјина добила војну подршку.

-Не можемо се поуздати у то да Американци увек за све плаћају цех, односно да стављају материјал на располагање. То значи, повећање димензија војне производње, одбрамбене и оружане индустрије, сценарији па и они за одбрану земље, морају се поново активирати, рекао је „зелени" вицеканцелар и министар привреде Роберт Хабек на једном заседању у марту.

НЕ ЖЕЛИ СЕ „ПОСЛОВАЊЕ СА СМРЋУ"

Након деценија разоруижања ово је не мање него заокрет за 180 степени. После Пада Зида 1989. и поновног уједињења Немачке 1990, мир је за Немачку изгледао као нови статус кво. Бундесвер је смањен, издаци за оружје су укидани.

Према једној студији фондације Фридрих Еберт, војнотехничка индустрија се у Немачкој смањила за око 60 процената. Од око 290.000 радних места остало их је нешто мање од 100.000.

Са духом времена у Немачкој се слагало дистанцирање од војне индустрије. Године 2014. је тадашњи вицеканцелар Зигмар Габријел (СПД) рекао да неће „пословање са смрћу" а и канцеларка Ангела Меркел се није интересовала за послове са оружјем.

Велики концерни попут Рајнметала су све више премештали своје погоне у иностранство – што им је омогућавало и да заобиђу ограничења извоза из Немачке.

Још крајем 2021, када су СПД, Зелени и ФДП дошли на власт, планирали су даље ограничавање бизниса са оружјем. Али, потом је Русија извршила препад на читаву Украјину.

Фото АП

„MADE IN GERMANY“ ВИШЕ НИЈЕ СВЕ

Колико је тешко спровођење политичког заокрета – то се види и по наоружавању самог Бундесвера. Велики део специјалне ставке буџета намењене опремању Бундесвера – реч је о зајму од 100 милијарди евра – већ је раздељен на основу уговора.

Али, испорука ће трајати годинама – и већина материјала неће потицати из Немачке. На пример, више од 120 оклопних возила које је држава наручила од Рајнметала, та фирма склапа у Аустралији (осим тога ниједан посао не ради једна фирма већ често картели неколико фирми са обе стране антлантика).

Опозиционе странке ЦДУ и ЦСУ критикују владу сматрајући да она премало предузима како би поново покренула производне капацитете у Немачкој. „Док је Русија прешла на ратну привреду, немачка влада још није предузела довољне кораке за хитно и неопходно јачање војнотехничке индустрије", пише у једном реферату хришћанских Унија о којем се средином марта дискутовало у Бундестагу.

У лето 2023, влада је обећала да ће актуелизовати Стратегију за безбедносну и одбрамбену индустрију. То се још није десило.

У оквиру коалиције још нема пуне сагласности око тога, признао је министар привреде Роберт Хабек. И рекао да је „важно да питања, бриге и страхови око војне производње" добију свој простор.

Фото АП

НАОРУЖАВАЊЕ НИЈЕ ПОСАО КАО СВАКИ ДРУГИ

То што Хабек мисли постаје јасније када се ослушну парламентарне дебате. Посланица Зелених Мерле Шпелерберг рекла је, на пример, да је с обзиром на ситуацију у Украјини потребно што брже покренути производне капацитете.

-Али – а то нам је важно, драге колегинице и колеге - те капацитете бисмо, чим то безбедносна ситуација омогући, морали да поново смањимо.

Производња оружјам, како је додала, мора бити у складу са вредностиам и интересима. А постоји и још отворених питања, рекла је Шпелерберг – „Сме ли оружјем да се оставрује добит, односно, шта са том добити треба да се деси? Потребна нам је политика која даје предност миру и нашој безбедности а не профиту појединих предузећа за производњу оружја".

ПРЕДУЗЕЋА ТРАЖЕ ГАРАНЦИЈЕ

Индустрији оружја се од таквих речи свакако диже коса на глави. Али, предузећа знају да с обзиром на претње из Русије тренутно имају све адуте у рукама – па и да могу да постављају захтеве.

Када су се недавно представници индустрије оружја састали са представницима немачке владе, са министриам одбране, спољних послова, финансија и привреде, говорило се о јемствима за војну индустрију потребним да она повећа производњу, рекао је министар привреде Хабек након разговора који је трајао више од два сата.

БИЋЕ СКУПО

То значи да предузећа за производњу оружја хоће дугорочне уговоре са гарантованим преузимањем производа. А за то мора бити новца у државном буџету. И баш у томе и јесте проблем – зајам од 100 милијарди ће 2027. Већ бити потрошен, а после тога се у буџету отвара огромна рупа. Експерти за буџет сматрају да ће њена „величина" износити 50 милијарди евра годишње.

Где наћи тај новац? Социјалдемократски канцелар се противи смањивању социјалних издатака. А и зна да његова странка не би прихватила ту врсту резања као и да би многи грађани почели да се чешу по глави када би због издатака за оружје неки други издаци били драстично смањени. Та тема ће сигурно имати битну улогу и у предизборној кампањи 2025.

ГРАЂАНИ СЕ БРАНЕ

Заокрет ка већој милитаризацији још није доспео у главе многих Немаца. То се види и по тражењу додатних локација за производњу оружја.

-Нећемо фабрику муниције у Троиздорфу, нећемо се погнути под притиском из Берлина! – тим слоганом су се грађани и локални политичари у Клајнштату у Северном Порајњу-Вестфалији побунили против грађевинских планова фирме Дил дифенс. Они су указивали да морају постојати неопходне површине за одстојање које су прописане из безбедносних разлога. А локално становништво би те површине радије искористило за градњу станова.

Троиздорф није усамљен случај. И у Саксонији се протестовало када је у пролеће 2023. Обзнањено да би Рајнметал тамо можда градио фабрику барута. На крају су се планови изјаловили зато што држава није могла да обезбеди иницијални новац за то. То је један посланик ЦДУ замерио влади у Бундестагу.

(kosovo-online.com)

БОНУС ВИДЕО - ЗАЈЕДНИЧКА ВЕЖБА: Кина, Русиј и Иран са заједничком будућношћу

Препоручујемо

Свет

0 4

ПОГЛЕДАЈТЕ – ЛАНЦЕТ, СМРТ ЗА АМЕРИЧКИ ПОНОС: Руски дрон уништио још један амерички тенк код Авдејевке (ВИДЕО)

30. 03. 2024. у 21:44

Свет

0 2

ПУТИНОВА РУСИЈА ПРЕЛАЗИ НА РАТНУ ЕКОНОМОМИЈУ: Хабек - Морамо да се заштитимо на све могуће начине

30. 03. 2024. у 08:23

Свет

0 5

БРИТАНСКИ ТЕНКОВИ НЕУПОТРЕБЉИВИ: Један од “најбољих” тенкова у Украјини је претежак и слабо оклопљен (ВИДЕО)

29. 03. 2024. у 21:11

Свет

0 0

НОВИ РУСКИ ТЕНК ПРЕТИ ДА СРУШИ СА ТРОНА Т-14 АРМАТУ: Стиже Т-100 Црни Орао, заснован на бази Т-80 (ВИДЕО)

22. 03. 2024. у 18:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације